Close
/ B&F Plus / Kako nestabilne cene nafte utiču na poslovanje energetskih kompanija: Energetski sektor sve otporniji
BiF Analize Čitajte B&F online

Kako nestabilne cene nafte utiču na poslovanje energetskih kompanija: Energetski sektor sve otporniji

Redakcija BIF on 29/11/2017 - 11:41 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 730 times!

Politički i ratni potresi u svetu nisu negativno uticali na najveće proizvođače nafte, već dugotrajan trend niskih cena koji ih je primorao da racionalizuju svoja ulaganja i značajno snize troškove poslovanja, a što im je obezbedilo da već početkom ove godine iskažu dobit. Rizici da geoplitičke tenzije dugoročnije utiču na stabilnost energetskog sektora opadaju sa porastom fleksibilnosti ove industrije.

Cene nafte ove godine na globalnom tržištu kretale su se između 44 i 60 dolara po barelu, pri čemu su na njihovo formiranje gotovo jednako uticali ekonomski faktori i geopolitička situacija.

Političke i vojne tenzije, pre svega zaoštravanje odnosa između Severne Koreje i Sjedinjenih Država, referendum o kurdskoj nezavisnosti i povećana vojna aktivnost u Jemenu, bili su glavni razlozi da cena nafte dostigne dvogodišnji vrhunac u oktobru ove godine. Pomenuti događaji, kao i drugi izvori političkih napetosti koji čine ukupnu geopolitičku situaciju veoma osetljivom, povećavaju neizvesnost u pogledu ponude i na taj način snažno utiču na nestabilnost cene nafte.

Ipak, strukturni faktori su podjednako doprineli takvom trendu. Obim proizvodnje i izvoza najrelevantnijih dobavljača nafte, naročito Sjedinjenih Država i Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), uslovili su cenu nafte koja se kretala od 45 do 55 dolara po barelu.

Fleskibilnost umanjuje rizike

Skok cene nafte u proteklim mesecima na 60 dolara po barelu nije predstavljao iznenađenje. Naprotiv, iznenađujuće je da u situaciji kada istovremeno preti opasnost od sukoba Severne Koreje sa Sjedinjenim Državama i Japanom, ponovnog uvođenja sankcija Iranu, eskalacije koflikta između iračke vlade i Kurda u iračkoj pokrajini Kirkuk, produbljavanja napetosti između Saudijske Arabije i Katara i pojačavaju se ratna dejstva u Jemenu, a s druge strane uragani nanose katastrofalne štete i uz sve to na snazi je produženje sporazuma OPEC-a o smanjenju proizvodnje nafte – njena cena poraste za svega nekoliko dolara. Pre nekoliko godina posledice na tržištu nafte usled političkih, ekonomskih i klimatskih turbulencija su bile daleko veće, što ukazuje da je ono postalo mnogo otpornije.

Naime, aktuelni politički potresi povećali su cenu nafte usled poremećaja snabdevanja, ali ono ne može biti dugotrajno jer je uglavnom reč o državama čije ekonomije se oslanjaju na prihode od nafte i gasa. S druge strane, zbog veće ponude koju obezbeđuje proizvodnja nafte iz škriljaca u Sjedinjenim Američkim Državama i još uvek postepenog smanjenja zaliha, nije realno očekivati da će cena po barelu preći 55 dolara u neposrednoj budućnosti.

Kada je reč o poslovanju u naftnoj industriji, politički i ratni potresi nisu negativno uticali na najveće proizvođače nafte, već dugotrajan trend niskih cena koji ih je primorao da racionalizuju svoja ulaganja i značajno snize troškove, a što im je obezbedilo da već početkom ove godine iskažu dobit.

Rizici da geoplitičke tenzije dugoročnije utiču na stabilnost energetskog sektora opadaju sa porastom fleksibilnosti ove industrije. Tehnološki razvoj i politički sporazumi koji imaju za cilj da umanje negativne posledice klimatskih promena, osim mogućnosti da se fosilna goriva sve više zamenjuju obnovljivim izvorima energije, otvaraju prostor za isplativiju potrošnju, ali i poslovanje u razvoju projekata koji će povećati energetsku efikasnost.

Neminovan zaokret

U našem regionu, najosetljiviji na globalne promene cena sirove nafte je sektor proizvodnje u naftnoj industriji, ali se one odražavaju i na trgovinu, preradu i maloprodaju. Uz to, cene nafte utiču na poslovanje celukupne privrede, od proizvodnje električne energije do prodaje automobila. Jasno je da razvoj svetske ekonomije zahteva sve više energije, naročito kada je reč o Kini i drugim brzorastućim privredama, što energetskoj industriji otvara dugoročnu perspektivu u poslovanju.

Kompanije koje se bave preradom nafte od nedavno posluju sa zdravim marginama, a potražnja za motornim gorivom još uvek raste, što može pružiti dobre mogućnosti za naredne godine. Ipak, prema dugoročnim procenama kompanije MOL, potrebe transporta za fosilnim gorivima će se smanjiti krajem naredne decenije, usled tehnološkog i razvoja ekološke svesti.

Imajući u vidu takve trendove na nivou celkupne svetske privrede, MOL Grupa je prošle godine objavila svoju razvojnu strategiju do 2030. godine, kojom je planirana transformacija poslovanja u segmentu prerade i maloprodaje. Kompanija će svoje rafinerije usmeriti na proizvodnju sirovine za svoja petrohemijska postrojenja i namerava da uloži 4,5 milijardi dolara u njihov razvoj, s ciljem da postane vodeća kompanija u hemijskoj industriji u CIE regionu. Istovremeno, MOL preko svojih 2.000 servisnih stanica radi na razvoju jedinstvene baze podataka od deset miliona klijenata, kojima će ubuduće ponuditi nove usluge.

U segmentu proizvodnje nafte, koji je najosetljiviji na globalne promene cena, MOL će nastojati da njen obim bude najmanje na sadašnjem nivou, uz održavanje proizvodnih troškova koji će obezbediti konkurentnost na tržištu i u situaciji niskih cena ove sirovine.

 
Bjanka Vasilesku, generalna direktorka kompanije MOL Serbia

Biznis Top 2016/17.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *