Close
/ B&F Plus / Poslovanje banaka u prvoj polovini 2017. godine: Ubrzana konsolidacija tržišta
BiF Analize Čitajte B&F online

Poslovanje banaka u prvoj polovini 2017. godine: Ubrzana konsolidacija tržišta

opusteno
Redakcija BIF on 21/12/2017 - 11:19 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 551 times!

U prvoj polovini 2017. domaći bankarski sektor produžio je poslovni trend iz prethodne godine – nastavak pada prihoda iz osnovnog biznisa i rasta profitabilnosti zasnovane na naplati prethodno otpisanih loših plasmana. Ipak, konsolidacija tržišta dobila je na zamahu, pa su preuzimanja postepeno počela da menjaju monolitnu sliku među najvećim bankarskim igračima.

Domaće banke zaustavile su u prvih šest meseci silazni trend kreditne aktivnosti, ali se još uvek teško može govoriti o zamahu kreditiranja. Anemičan oporavak domaće privrede i nizak standard stanovništva glavne su smetnje na putu većeg rasta bankarskih plasmana u kredite, dok se dugo godina goruće pitanje akumuliranih loših kredita postepeno pomera sa mrtve tačke.

Banke su nastavile da posluju u prilično nepovoljnom okruženju, koje diktiraju glavne svetske centralne banke aktuelnom politikom niskih kamatnih stopa. Prihodi od kamata bankarskog sektora spustili su se skoro šest procenata na 72,8 milijardi dinara, dok je profitabilnost ovog segmenta poslovanja očuvana na teret deponenata. Ovo je pre svega posledica činjenice da banke dominiraju na domaćem finansijskom tržištu pa su prilično lako održale situaciju da generalno smanjenje kamatnih stopa ne bude linearno.

Učinak naplate loših plasmana

Kamate na štednju ubrzanim tempom primakle su se nultoj stopi, dok bankarski plasmani ipak nisu doneli toliki pad aktivnih kamatnih stopa. To je i glavni razlog što su banke ostvarile dobit po osnovu kamata od skoro 61 milijardu dinara, što predstavlja nominalni pad od svega dva odsto, a ako se uzme u obzir i jačanje dinara u prvih šest meseci, faktički pada profitabilnosti u ovom segmentu poslovanja nije ni bilo. S druge strane, prihodi od naknada i provizija, koji predstavljaju najstabilniji deo bankarskog posla, porasli su u prvoj polovini godine za više od osam procenata, dok je profit po ovom osnovu skočio oko sedam odsto na 18,3 milijarde dinara.

Uzevši u obzir osnovno poslovno područje komercijalnih banaka – kreditne plasmane i naplatu provizija i naknada, reklo bi se da bi u najboljem slučaju banke mogle održati prošlogodišnji nivo profitabilnosti. Međutim, krajnji rezultat je značajno uvećan pre svega po pitanju upravljanja lošim plasmanima, koji su u godinama nakon izbijanja krize predstavljali veliki teg u bilansu bankarskog sektora. U prvih šest meseci domaći bankarski sistem je zabeležio minus od svega dve milijarde dinara po osnovu otpisa loših plasmana u odnosu na isti period prošle godine, kada je ovaj rashod dostigao skoro 12 milijardi dinara. Ova pozicija u bilansu bankarskog sektora opredeljujuće je uticala da se u prvoj polovini godine ostvari dobit od 35,3 milijarde dinara u odnosu na 20,5 milijardi zabeleženih u istom periodu 2016. godine. Ovogodišnji učinak predstavlja najbolji polugodišnji rezultat bankarskog sektora od početka svetske ekonomske krize.

Grčke banke – još malo pa nestalo

U očekivanju vremena kada će zamah kreditne aktivnosti doneti ekspanziju krajnjeg rezultata banaka, na delu je pojačana konsolidacija ovog sektora na koju već godinama ukazuju otežani uslovi poslovanja i povećan broj tržišnih igrača. Po prvi put od izbijanja krize, preuzimanja su dovela do promena među deset najvećih igrača na bankarskom tržištu. AIK banka, i sama meta preuzimanja od MK grupe pre nekoliko godina, preuzela je domaću podružnicu grčke Alpha banke, dok je mađarska OTP banka ostvarila ono što nije uspela inicijalnim dolaskom na ovdašnje tržište – preuzimanje Vojvođanske banke.

Kupovinom Alphe, AIK je popeo tržišni udeo na 7,4 odsto, dok je OTP banka nedavnom transakcijom zauzela sedmu poziciju na tržištu sa udelom od 5,5 procenata. I dok je prodaja Alpha banke u velikoj meri ostala pod velom tajne, kupac Vojvođanske je obelodanio da je transakcija kojom je kupio bankarski i lizing biznis ove bankarske ustanove bila teška 125 miliona evra. Premda su u pitanju značajno niže sume u odnosu na pretkrizni period, prodavac bi trebalo da bude zadovoljan postignutom cenom, naročito kada se uzme u obzir da je svega dve godine ranije MK grupa znatno profitabilniju i 50 odsto veću AIK banku platila za gotovo identičan iznos. Nakon prodaje podružnica grčkih banaka, NBG-a, Alphe i Piraeus-a, jedini predstavnik grčkog kapitala ostao je Eurobank (udeo na tržištu od 4,7 odsto) i prema zvaničnim navodima nema nameru povlačenja sa tržišta.

 

Najveće banke prema aktivi (30. jun 2017) – ukalkulisana nedavna preuzimanja

gujanicic

Premda trenutno zauzima tek petnaestu poziciju na domaćem bankarskom tržištu, najveću ekspanziju ove godine načinila je Direktna banka (bivša KBM banka), preuzimanjem Findomestic i Piraeus banke. Udeo ove banke popeo se na 2,3 procenta, sa velikim izgledima za nastavak organskog rasta s obzirom na potencijalnu sinergiju sa razgranatim biznisom njenih vlasnika. Ipak, ostaje da se vidi da li će ovim domaćim kapitalistima relativno visoka ulazna cena (samo preuzimanje Piraeus banke vredelo je oko 60 miliona evra) za nekolicinu manjih i ne baš profitabilnih banaka, predstavljati smetnju u njihovoj integraciji i daljem razvoju.

Kada je u pitanju čelo bankarske lestvice, Banca Intesa je ostala na liderskoj poziciji koju u prošlosti nije moglo da osujeti ni pitanje nenaplativih kredita koje predstavlja gorući problem italijanskih banaka. Intesa se primakla tržišnom udelu od skoro 17 procenata u velikoj meri usled pada Komercijalne banke koja se spustila na 11,6 odsto. Privatizacija ove najveće domaće banke pod kontrolom države ne odvija se po planu, što su primetili i predstavnici MMF-a kojem je još ranije Vlada Srbije obećala za ovu godinu raspisivanje javnog poziva kojim bi se ispitala zainteresovanost kupaca za Komercijalnu. Očito, od privatizacije Komercijalne banke do kraja juna naredne godine neće biti ništa, a ovom odlaganju u velikoj meri su kumovale i ogromne dubioze u bilansima ove banke koje su naprasno izazvale gubitke u 2015. i 2016. godini. UniCredit banka je nastavila postepeno povećanje tržišnog udela, premašivši prag od deset procenata, dok je Raiffeisen banka učvrstila četvrtu poziciju sa vlasničkim udelom na kraju juna od 8,3 procenta.

 

Nenad Gujaničić

Biznis Top 2016/17.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *