„Ja zaista verujem da svako od nas ima mogućnost da makar nešto u društvu promeni na bolje. Čak i kada su te pojedinačne promene minimalne, njihov kumulativni efekat može biti ogroman“, ističe Nemanja Jakovljević, revizor koji je svoje životne vrednosti predstavio u romanu „Državni revizor“. Glavni junak ove knjige, mladi revizor Luka, poručuje svojim vršnjacima da menjaju zemlju, ali ne tako što će emigrirati, već tako što će ostati u svojoj državi i doprineti da ona postane kvalitetnije mesto za život.
Pošto je želeo da svojim radom doprinosi opštem dobru, mladi revizor Luka odlučio je da radi za državu. No, ispostavilo se da su njegova očekivanja bila u velikom raskoraku sa stvarnošću. Luka se na svom novom radnom mestu suočio sa mnogim dilemama: kako ostati pošten u sistemu u kom je nepoštenje prihvaćeno kao normalno ponašanje, sačuvati lično dostojanstvo u kompetetivnoj revizorskoj delatnosti, uskladiti privatni život sa iscrpljujućim profesionalnim zahtevima… I konačno, kako unaprediti naše društvo i ima li uopšte pojedinac snagu da to učini?
Odgovori na ova pitanja sadržani su u knjizi „Državni revizor“, čiji je Luka glavni junak. Radnja romana odvija se u savremenom Beogradu, a njegova poruka je univerzalna – da svaki pojedinac može doprineti društvenim promenama. Autor knjige Nemanja Jakovljević trenutno piše i nastavak, u kom se Luka seli u Prag i radi na složenom međunarodnom slučaju.
Revizorska znanja koja je zahtevalo pisanje ovih romana naš sagovornik je stekao kroz rad, a idealizam njegovog glavnog junaka zasnovan je na Jakovljevićevim ličnim vrednostima.
B&F: Zašto ste odlučili da se bavite revizijom?
Nemanja Jakovljević: Moja majka već decenijama radi u računovodstvu i uz nju sam učio o tom poslu. Već kao srednjoškolac sam baratao fakturama i izvodima, ponekad čak i knjižio. Zahvaljujući tom iskustvu, shvatio sam koliko je važno imati dobrog računovođu, a zatim i koliko je značajno da se revizija kvalitetno sprovede.
Kasnije sam diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, završio master na Fakultetu organizacionih nauka i proveo neko vreme na studentskoj razmeni u Češkoj. Po povratku u Srbiju radio sam kao revizor, upisao doktorat na beogradskom Ekonomskom fakultetu i objavio preko 50 naučnih i stručnih radova na temu revizije i računovodstva.
B&F: Šta su po Vašem mišljenju glavne odlike dobrog revizora?
Nemanja Jakovljević: Stručnost, upornost, preciznost i mnogo drugih osobina, ali ako bih morao da izdvojim jednu, to bi bila – usredsređenost. Posebno usredsređenost na detalje, jer revizor mora imati oštro oko, izvežbano da primećuje sitnice koje ne primećuju drugi. Kvalitetan revizor ima želju da se stalno usavršava, dobar je u planiranju, komunikaciji i predstavljanju podataka. Naši državni fakulteti školuju dobre revizore, ali svršenim studentima najčešće nedostaju veštine vezane za komunikaciju, koje oni uglavnom stiču kroz rad.
B&F: Gde ste Vi sticali veštine koje danas koristite?
Nemanja Jakovljević: U proteklih šest godina radio sam u nekoliko privatnih kompanija, kao i u Državnoj revizorskoj instituciji. Najviše sam se bavio revizijom finansijskih izveštaja, a ponekad i IT-a i svrsishodnosti. Zanimala me je i revizija društvenih mreža, jer su one postale značajne za poslovanje.
Ali, najviše me je interesovalo da stvorim nešto svoje. Zato sam osnovao kompaniju nLine, koja se bavi računovodstvenim uslugama, a uskoro ću klijentima ponuditi i revizorske usluge.
B&F: Kako je biti preduzetnik u ovim delatnostima?
Nemanja Jakovljević: Teže je nego kada radite za poznate finansijske kuće, jer morate da ulažete izuzetan napor da biste uopšte došli do klijenata i uverili ih da ste baš vi prava adresa za njih. Ali, upravo činjenica da radite za sebe predstavlja veliku motivaciju.
Pored želje da budem „svoj gazda“, firmu sam osnovao i zato što sam imao proizvod koji sam hteo da plasiram na tržište. Naime, sve ove godine, uporedo sa revizijom bavio sam se i računovodstvom. Radio sam sa različitim računovodstvenim sistemima i uočio njihove nedostatke, pa sam napravio sistem za njihovo prevazilaženje pod nazivom „Džordan“. Taj sistem se pokazao kao veoma efikasan u svim segmentima posla i očekujem da će dobro proći na tržištu.
B&F: Ipak, pojedini skandali u praksi upozoravaju da napredna tehnološka rešenja ne garantuju otpornost na „kreativne mahinacije“ u računovodstvu i reviziji koje štete ugledu ovih profesija. Šta je to što nedostaje da bi se ovakve zloupotrebe efikasnije suzbijale, a ne može se kupiti na tržištu?
Nemanja Jakovljević: Ono što je neophodno da se zaštiti ugled ovih zanimanja ne može da obezbedi nijedna tehnološka revolucija. To je vraćanje koncepta časti i nezavisnosti u ove profesije. Posebno u reviziju. Mi revizori moramo neprekidno biti svesni da smo se obavezali na objektivnost i neutralnost u političkom smislu, kao i da svoj posao radimo u skladu sa kodeksom profesionalne etike.
B&F: Kako izgleda prosečan radni dan revizora?
Nemanja Jakovljević: On počinje planiranjem dnevnih aktivnosti, koje se nakon toga sprovode na terenu ili u kancelariji. To obično podrazumeva pregledanje i analizu mnoštva dokumenata, podataka, tabela, što zahteva veliko naprezanje i stvara pritisak. Revizor mora da zna kako da tu tenziju drži pod kontrolom, da se ne bi negativno odrazila na njegovu koncentraciju. Pored toga, ovaj posao odlikuje i određena doza monotonije, pa revizor mora da poznaje sebe, odnosno na koji način može da održi visok nivo pažnje.
Zato moje kolege imaju različite „izduvne ventile”, nešto što im pomaže da povremeno provetre um, da sačuvaju kreativnost i da se lakše nose sa svakodnevicom. Neki igraju padel, neki idu na ples, neki čitaju, a ja pišem.
Pošto me pisanje veoma ispunjava napravio sam i Instagram stranicu „Pokloni mi pesmu“. Preko nje me angažuju klijenti koji traže originalan poklon za nečiji rođendan, godišnjicu, venčanje ili drugu svečanu prigodu. Najčešće mi daju kratak opis i sliku slavljenika, pa na osnovu toga napravim karikaturu i pesmu posvećenu toj osobi. Redovno mi šalju snimke na kojima čitaju moju poeziju slavljenicima i raduje me što su reakcije uvek pozitivne.
B&F: Rezultat Vaše ljubavi prema pisanju je i roman „Državni revizor“. Kako ste došli na ideju o čemu ćete pisati?
Nemanja Jakovljević: Skicu sam imao u glavi još pre sedam–osam godina. Dakle, pre nego što sam stekao poslovno iskustvo, u vreme dok sam ovu profesiju doživljavao idealistički. Tada sam revizore zamišljao kao osobe koje imaju moć da ispravljaju nepravde. A onda sam video sa kakvim se sve problemima suočavaju u praksi. Međutim, to me nije pokolebalo, i dalje smatram da revizori treba da budu onakvi kakvima ih zamišljaju studenti ekonomije. Ili bar da se trude da budu što bliži tom idealu.
Želeo sam da istaknem tu poentu i zato sam odlučio da glavni junak moje knjige radi za državu. Hteo sam da pokažem da i u vremenu kada se manipulacije i zloupotrebe praktično podrazumevaju kao nešto normalno u društvu, revizor treba da ostane svoj, da radi po pravilima i da ne pravi „trule kompromise“ čak i kada se nađe u epicentru neetičkog ponašanja.
B&F: Kako ste našli izdavača za knjigu koja se bavi takvom tematikom?
Nemanja Jakovljević: Znajući da velike izdavačke kuće favorizuju poznate autore i literaturu za široku publiku, kontaktirao sam „Librum“, malog izdavača koji ističe da je ponosan na to što „stvara pisce“. To znači da mladim autorima pomaže da iz svog dela izvuku maksimum kroz lekturu, uređivanje, grafički prikaz i slično. Ispostavilo se da je njihova tvrdnja potpuno tačna – moja knjiga ne bi bila ni približno ovakva kakva je sada pred čitaocima da nisam slušao njihove savete.
B&F: Pošto ste pomenuli široku publiku, nameće se pitanje kome je zapravo namenjen „Državni revizor“, ko može da ga razume i poistoveti se sa glavnim junakom?
Nemanja Jakovljević: Roman sam pisao jednostavnim jezikom u formi ljubavne krimi priče, tako da ona može biti interesantna i razumljiva svima. Ali, posebno mi je stalo do toga da moja knjiga ohrabri mlade ljude koji sada završavaju fakultete i počinju da rade u ekonomskoj struci, jer vrlo dobro znam sa kakvim se izazovima suočavaju.
Oni žive u neuređenoj zemlji u kojoj se teško osamostaljuju ma koliko se trudili, u kojoj moraju biti štedljivi sa svojim ambicijama za budućnost. Njima želim da poručim da ne treba da ograničavaju svoje želje i svoje viđenje kako svet treba da izgleda. Budućnost o kojoj svi volimo da pričamo zapravo pripada mladima i oni i treba da budu pokretači borbe za bolje društvo u kom će se osećati sigurno i uvaženo.
B&F: Zašto je mladima potrebna podrška da se izbore za takvu budućnost?
Nemanja Jakovljević: Zato što se na ovim prostorima mladi oduvek potcenjuju. Na njih se gleda kao na osobe koje ne mogu dati veliki doprinos razvoju društva. Ovde svaka generacija za novu generaciju govori da je nesposobnija i stalno joj pronalazi mane. A u poslednje vreme se pokazalo da mladi mogu da budu pokretači promena.
Jedan od takvih mladih je i Luka, glavni junak „Državnog revizora“.
B&F: Šta on poručuje svojim vršnjacima?
Nemanja Jakovljević: Luka želi da živi punim plućima u normalnom okruženju gde će slobodno raditi i stvarati. Želi da se raduje što ide na posao. A čini se da to u ovoj zemlji nije moguće. Zato odlučuje da menja zemlju, ali ne tako što će emigrirati, već tako što će ostati u njoj i doprineti da ona postane kvalitetnije mesto za život.
On to čini na način na koji može – kroz svoj posao. U revizorskoj delatnosti to znači da ćete poštovati kodeks profesionalne etike, što može dovesti do pada korupcije i broja prevara u privredi, a rezultat toga je brži ekonomski razvoj.
Kada bismo svi razmišljali kao Luka, siguran sam da bi Srbija bila znatno uređenija država. Ja zaista verujem da svako od nas ima mogućnost da makar nešto u društvu promeni na bolje. Čak i kada su te pojedinačne promene minimalne, njihov kumulativni efekat može biti ogroman.
B&F: Šta je za Vas bolje društvo?
Nemanja Jakovljević: Za početak, ono koje nam pruža mogućnost da živimo i radimo tako da se ne stidimo svojih dela. Društvo u kom ljudi vode računa kako se ponašaju jedni prema drugima, u kom postoje ljudskost i solidarnost. U kojem poštovanje različitosti nije podložno diskusiji, već predstavlja jednu od osnovnih društvenih vrednosti. Mislim da se mladi danas bore upravo za takvo društvo.
Marija Dukić
Biznis i finansije 244, april 2026.
Foto: Bif