Close
/ B&F Plus / Koliko rast turizma u Srbiji utiče na razvoj hotelijerstva?
BiF Analize Čitajte B&F online

Koliko rast turizma u Srbiji utiče na razvoj hotelijerstva?

Redakcija BIF on 14/01/2018 - 10:46 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 1315 times!

U prvih devet meseci 2017. Srbiju je posetilo 12 odsto više turista nego u istom periodu prošle godine, a ukupno je ostvareno 6,6 miliona noćenja, odnosno 10 odsto više nego lani. Uprkos tome, cena hotelskog smeštaja je u poslednjih nekoliko godina pala za 40 odsto. „Uz rast biznisa trebalo bi da raste i vrednost proizvoda, a kod nas je suprotno“, kaže Nikola Avram, član upravnog odbora MK Grupe zadužen za hotelski biznis, turizam i nekretnine, i dodaje da je za brži razvoj hotelske industrije potrebno osmogućiti i bolje uslove finansiranja za ulagače.

 

B&F: U javnosti se često navodi da je jedna od prepreka za razvoj turizma u Srbiji nedovoljan broj hotela visoke kategorije. Da li na osnovu interesovanja za smeštajne jedinice MK Resorta delite takav stav?

Nikola Avram: Ne bih se složio da je to aktuelna slika, pogotovo ne u Beogradu. Poslednjih godina u prestonici se izgradilo ili obnovilo nekoliko hotela visoke kategorije. Trenutno, u Beogradu imamo Crowne Plazu, Hyatt Regency, Square Nine, Radisson Blu, a situacija će biti i bolja jer se u narednom periodu očekuje otvaranje Hiltona, St. Regisa i dalja ekspanzija manjih hotela, takođe visoke kategorije. Ako izađemo iz Beograda, imamo hotel Izvor u Aranđelovcu, hotele Palisad i Monu na Zlatiboru, Hotel Grand na Kopaoniku, u Vojvodini Hotel Premier Aqua, a uskoro se otvara i Sheraton u Novom Sadu. Mislim da imamo dovoljno hotela visoke kategorije. Ono na čemu je potrebno raditi jeste odgovarajuće pozicioniranje Beograda i većih gradova na tržištu, odnosno da Srbiju turistički više približimo ostatku regiona i Evropi.

 

B&F: S obzirom na sve veći broj hotela visoke kategorije, kako će se jačanje konkurencije odraziti na hotelsku industriju?

Nikola Avram: Pokušaću da odgovorim kroz primer šta će za Novi Sad značiti otvaranje hotela Sheraton. Danas u svetu postoji 100 miliona ljudi koji su loyalty članovi Marriott Hotela. Svima njima, poslovnim gostima ili turistima koji budu tražili hotelski smeštaj u Srbiji, Novi Sad će biti ponuđen kao jedan od glavnih izbora. Ukoliko posmatramo ceo prostor bivše Jugoslavije, hoteli ove grupacije nalaze se samo u Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Dubrovniku, što je zaista mali izbor za sto miliona Marriott loyalty članova, odnosno velika šansa za Novi Sad i Srbiju. Svaki internacionalni hotelski brend koji dolazi u našu zemlju donosi neku marketinšku vrednost, jer se ovim brendovima veruje, a njihov kvalitet se smatra dokazanim. Novi Sad će tek uvideti šta brend Sheraton znači i koliko je to veliki potencijal koji direktno dobija lokalna zajednica. Što se tiče takmičenja na tržištu, smatram da nema velike konkurencije među hotelima u ovoj fazi razvoja turizma u Srbiji. Potrebno je da, osim smeštajnih objekata, razvijamo dodatne sadržaje kako bi naša turistička ponuda postala privlačnija na stranom tržištu.

 

B&F: Srbiju je u prvih devet meseci ove godine posetilo 12 odsto turista više nego lane. U poslednjih pet godina broj turista je porastao sa dva miliona godišnje na 2,7 miliona. Da li se ovaj rast srazmerno odrazio i na hotelsko poslovanje?

Nikola Avram: Statistički gledano – jeste. Možda su brojke i mnogo bolje, ali ih ne vidimo jer ne pratimo crno tržište, koje definitivno predstavlja veliki problem za dalji razvoj. Međutim, nije ključno i jedino pitanje da li se i koliko povećao broj noćenja, već su to i cene po kojima prodajemo naš proizvod. Iako je broj turista porastao, cena smeštaja je pala za 40 odsto. Uz rast biznisa, treba da raste i vrednost proizvoda, a kod nas je suprotno. Naravno da se treba prilagoditi tržištu, ali smatram da je prosečna cena noćenja preniska i da taj efekat oseća cela industrija. Ovo ne znači da se ne radi dobro. Popunjenost kapaciteta jeste velika, ali finansijski rezultati nisu onoliko dobri koliko bi realno mogli biti.

 

B&F: Kako na hotelsku industriju utiče rast popularnosti sajtova poput AirBnB-a i drugih platformi koje omogućavaju izdavanje smeštajnih jedinica, a još uvek nisu u sistemu oporezivanja?

Nikola Avram: Ja sam jedan od onih hotelijera koji je pristalica AirBnB-a. Smatram da takva ponuda pomaže razvoju turizma, a da ne ugrožava hotelsku industriju u većoj meri. Neko ko želi da odsedne u hotelu sa svom pratećom uslugom će to svakako i učiniti, isto kao što će gost koji se odlučuje da boravi u stanu rezervisati smeštaj preko sajta. Međutim, mislim da bi država trebalo da i za ponudu AirBnB-a jasno odredi poreze i takse – tada ne bi bilo moguće da se za 20 evra iznajmi odlično uređen dvosoban stan. Dakle, država treba da uvede mere kako bi ponudu ovakvih sajtova uvela u zakonske okvire i na taj način uspostavila fer i stabilan poslovni ambijent.

 

B&F: Kakva je nacionalna struktura vaših gostiju, odnosno u kojoj meri Kopaonik posećuju stranci?

Nikola Avram: Najveći broj turista je iz Srbije, a potom iz okruženja, pri čemu prednjače gosti iz Crne Gore. Prošle godine organizovano je i dvostruko više čarter letova iz Rusije, a svake godine Kopaonik je izbor sve većem broju skijaša iz Rumunije i Grčke, u manjem broju i iz Mađarske.

 

B&F: Prema podacima Turističke organizacije Srbije, posebno je uočljiv rast broja turista iz Turske i Izraela. Da li su ti gosti brojniji i u hotelima?

Nikola Avram: U Beogradu se taj trend svakako oseća, dok na Kopaoniku to, nažalost, još uvek nije slučaj.

 

B&F: Da li mere koje je preduzela država kako bi povećala broj domaćih gostiju u turističkim kapacitetima utiču i na rast noćenja u hotelima visoke kategorije?

Nikola Avram: Ne bih da zvučim pretenciozno, ali mislim da je MK Mountain Resort najveći promoter srpskog turizma. Takođe, ne treba zaboraviti ni hotel Monu kao ni ostale stejkholdere, ali što se tiče privatnog sektora naša kompanija je definitivno na prvom mestu po visini ulaganja, mogu slobodno da kažem u istoj ravni sa Turističkom organizacijom Srbije.

 

B&F: Procenjuje se da bi Srbija, zbog niskih cena robe i usluga i dobrog geografskog položaja, mogla postati posebno atraktivna za kongresni turizam. Da li uočavate napredak na ovom polju?

Nikola Avram: Srbija ima veliku šansu za razvoj kongresnog turizma, naročito Beograd, ali i na drugim destinacijama se u tom segmentu vidi napredak. Dobar primer je Kopaonik. Novi kongresni kapaciteti u hotelu Grand, uz najmoderniju opremu i veliko iskustvo u organizaciji događaja, doveli su do izvanrednih rezultata i obeležili 2017. kao godinu rekordnog broja skupova i događaja. Od početka godine, u MK Resortu održano je više od 200 događaja. To je značajan rezultat za čitav Kopaonik, koji je zahvaljujući tome dospeo na sam vrh u izboru MICE destinacija u okruženju. Osim Kopaonika, Vrnjačka banja i Zlatibor su vodeće kongresne destinacije koje ulažu najveće napore u razvoj ove vrste hotelske industrije u Srbiji.

 

B&F: Šta bi za hotelijere bile najvažnije mere koje bi omogućile brži razvoj ove industrije?

Nikola Avram: Nema potrebe da izmišljamo „toplu vodu“, niti moramo ići daleko u potrazi za dobrim rešenjima. Dovoljno je da odemo u Hrvatsku i Crnu Goru – zemlje sa kojima se graničimo – da bismo videli kako se podstiče turizam. Po mom mišljenju, prva mera bi se odnosila na olakšice za investitore, jer najveći problem u našoj industriji jesu porezi i uslovi kreditiranja. Hrvatska ima neverovatno dobre uslove. Na primer, investitori koji žele da ulažu u toj zemlji dobijaju kredite na period od 17 godina, sa 2,5 do 3 odsto kamate i tri godine grejs perioda. S druge strane, kod nas možete da dobijete kredite na sedam godina, sa 6,5 odsto kamate. Smatram da je potrebno omogućiti povoljnije finansiranje hotelske industrije, jer bi to imalo veoma pozitivan efekat u Srbiji, pogotovo van Beograda.

 

 

Biznis Top 2016/17.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *