Close
/ B&F Plus / Novi Zakon o obaveznim osiguranjima: Tehnički pregledi kamen spoticanja
BiF Analize Čitajte B&F online

Novi Zakon o obaveznim osiguranjima: Tehnički pregledi kamen spoticanja

Redakcija BIF on 02/03/2018 - 11:41 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 1330 times!

Regulisanje statusa Garantnog fonda, visina naknade koju osiguravajuća društva uplaćuju na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, brže i efikasnije rešavanje odštetnih zahteva kroz novi model izdavanja zapisnika i druge dokazne dokumentacije, a posebno odnos osiguravajućih društava i tehničkih pregleda kao kanala prodaje polisa osiguranja od autoodgovornosti – biće ključne stavke prilikom donošenja novog Zakona o obaveznim osiguranjima koje se očekuje do 2020. godine.

Da je donošenje novog Zakona o obaveznim osiguranjima neophodno saglasni su i osiguravači, i Narodna banka Srbije, i predstavnici Ministarstva finansija. Razgovori o ovoj temi javno su pokrenuti na konferenciji „Srpski dani osiguranja“, koju je krajem prošle godine organizovalo Udruženje osiguravača Srbije (UOS) u Aranđelovcu.

Na ovom skupu, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković najavila je da bi sa novom regulativom u oblasti osiguranja, koja bi bila usklađena sa evropskim standardima, trebalo da se izađe do 2020. godine. U međuvremenu, rad na pripremi Predloga za izmene i dopune Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju poveren je Radnoj grupi pri Ministarstvu finansija, a deo Radne grupe je i UOS. Cilj je, kažu, usklađivanje sa praksom EU, ali i unapređenje održivosti sistema i stepena zaštite trećih lica oštećenih u saobraćaju.

Garantni fond – samo jedan

Važeći Zakon o obaveznim osiguranjima, donet 2009. godine, predvideo je da se osnuje još jedan garantni fond – nezavisno pravno lice nadležno za rešavanje šteta koje naprave neosigurana i nepoznata motorna vozila, i za štete iz eventualnih novih stečajeva osiguravajućih društava. U vreme donošenja pomenutog Zakona, u okviru UOS-a je već postojao garantni fond, nadležan za rešavanje šteta iz dotad otvorenih stečajeva osiguravajućih društava. Novi do sada nije formiran jer se to, prema rečima Duška Jovanovića, generalnog sekretara UOS-a, pokazalo neracionalnim – stvorilo bi dodatne troškove koje bi snosila društva za osiguranje, a posredno i osiguranici kroz premiju osiguranja AO.

„Za osiguravače je najvažnije da su NBS i UOS usaglasili i zajednički podneli predlog da garantni fond ostane pri Udruženju. To će u praksi značiti i da će pojedini članovi Zakona konačno početi da se primenjuju. Primera radi, pod određenim uslovima moći će da se isplati i materijalna šteta ukoliko je za nezgodu odgovorno nepoznato lice. To se neće odnositi na sve štete, već samo na one u kojima je oštećeni poginuo ili pretrpeo tešku telesnu povredu koja zahteva bolničko lečenje. Ta odredba postoji i u sadašnjem Zakonu, ali se u praksi ne primenjuje, jer garantni fond, koji bi takvu štetu plaćao, nije formiran“, kaže za Biznis i finansije Duško Jovanović.

„Sadašnjim rešenjima ni regresni zahtevi nisu uređeni na adekvatan način, pa imamo apsurd da se sredstva garantnog fonda ne troše samo za naknadu štete oštećenim licima, već i za naknadu troškova postupka protiv nesavesnih vlasnika i vozača. To, sa jedne strane, onemogućava garantnom fondu da ostvari svoje zakonsko pravo na regres, a istovremeno ispada da su u gotovo istoj poziciji i građani koji uredno osiguravaju i registruju vozila i oni koji to ne rade. Prihvaćen je naš predlog da imamo pravo regresa i prema vozaču i prema vlasniku neosiguranog vozila“, kaže Jovanović.

Garantni fond imao je obavezu da isplati štete umesto društava koja su otišla u stečaj, ali tek po okončanju stečajnog postupka, pa se na to čekalo i po 10 godina. Ubuduće, početak obaveze garantnog fonda poklapaće se sa danom otvaranja stečajnog postupka. Najzad, predloženo je i da se garantnom fondu omogući da kupuje investicione nekretnine ili hartije od vrednosti, a ne da sredstva samo drži kao depozit u banci.

Još jedan predlog osiguravača u vezi sa novim Zakonom biće i izmena visine naknade koju osiguravajuća društva sada izdvajaju za RFZO – a to je pet odsto bruto premije osiguranja. Ovo rešenje je svojevremeno prihvaćeno kao bolje nego da se utvrđuje stvarna šteta u svakom pojedinačnom slučaju – lečenje povreda u saobraćajnim nezgodama uglavnom ide na teret RFZO, a obavezno osiguranje AO po regresnom zahtevu najčešće pokriva značajan deo tih troškova. Osiguravači smatraju da je utvrđeni procenat znatno viši od potrebnog, odnosno od ukupnih iznosa do kojih bi se došlo pojedinačnim utvrđivanjem stvarnih šteta. Zato je UOS predložio smanjenje izdvajanja na dva procenta, ili vraćanje na rešenje po kojem bi se svaka stvarna šteta pojedinačno regresirala.

Šta donosi liberalizacija tržišta?

Novi Zakon bio bi usaglašen i sa propisima EU – prema rečima Mirka Petrovića, predsednika IO Dunav osiguranja, to bi u ovoj vrsti osiguranja značilo podizanje limita u isplati šteta, i liberalizaciju tržišta: „Svedoci smo stalnog rasta šteta u EU, kao posledice rasta zarada, povećanja cena zdravstvenih usluga usled stalnog razvoja novih metoda lečenja itd. S druge strane, u Sloveniji i Hrvatskoj, gde je već liberalizovano tržište AO, posledice su bile veliki gubici u premiji osiguranja i smanjenje broja zaposlenih – novi Zakon bi trebalo da nađe odgovore na ova pitanja“, kaže Petrović.

On smatra da liberalizacija tržišta ne mora pod obavezno da znači i povećanje cena polisa AO, već da će svako samostalno da određuje cenu prema proceni nivoa rizika, ali da mora pokriti eventualnu štetu. Ipak, dodaje, sadašnja cena polise AO prilagođena je sadašnjim prilikama, i biće nedovoljna sa rastom šteta. „Da bi se došlo do liberalizacije tržišta, neophodno je podići premiju AO, kako osiguravači ne bi došli u situaciju da ne mogu da izmire svoje preuzete obaveze. Sa liberalizacijom cene polise AO mogu biti različite, ali preuzeti rizik mora biti pokriven“, kaže Mirko Petrović.

Uvođenje reda u najveći kanal prodaje

Poseban akcenat osiguravači stavljaju na prodaju polisa preko tehničkih pregleda, smatrajući da bi ovaj kanal prodaje kroz koji se proda oko 90 odsto polisa AO, trebalo „uvesti u red“. Jedan od glavnih „kamenova spoticanja“ u saradnji između osiguravajućih kuća i tehničkih pregleda jeste visina maksimalno dozvoljene provizije za prodaju polisa AO, koja je po Zakonu svega 5 odsto. Ovim iznosom tehnički pregledi obično nisu zadovoljni, pa osiguravajuće kuće dolaze u nezgodnu stuaciju, tražeći način da nadoknade razliku do željenog iznosa. Rad osiguravajućih kuća kontroliše NBS, ali ona nema nadležnost za kontrolu rada tehničkih pregleda.

Prema rečima Ivana Ivanovića iz Poreske policije, poreska kontrola je utvrdila da su tehnički pregledi ostvarivali enormne prihode kroz podzakupe. „Detaljnom kontrolom smo utvrdili da nije reč o renti već o provizijama osiguravača i osiguravači su snosili troškove oporezivanja. Nadam se da će se regulativa promeniti kako u budućnosti ne bi dolazilo do problema“, rekao je Ivanović. S druge strane, Dragan Filipović, predsednik IO Đenerali osiguranja smatra da se – ukoliko bi postojala minimalna cena tehničkih pregleda od koje bi oni mogli da žive – ne bi stvarala ovolika međusobna uslovljenost osiguravača i tehničkih pregleda. On podseća da u zemljama u okruženju proizvođač garantuje za ispravnost automobila u prve četiri godine pa nema potrebe voziti ih na tehnički pregled, ali je potrebno osiguravati ih svake godine: „Polise se, stoga, redovno kupuju u osiguravajućim kućama, što osiguravačima pruža mogućnost prodaje i ostalih proizvoda“, kaže Filipović.

Najzad, predlog industrije osiguranja je da se UOS-u omogući da društvima za osiguranje i ostalim zainteresovanim licima dostavlja zapisnike i drugu dokumentaciju vezanu za saobraćajne nezgode koje su se desile na teritoriji Republike Srbije, a koja je u nadležnosti državnih organa. Oštećena lica više ne bi morala da po zapisnik idu lično u MUP ili nadležno OJT, niti da pribavljaju ostalu uviđajnu dokumentaciju, već će biti dovoljno samo da osiguravaču prijave štetni događaj. Tako će se ubrzati rešavanje odštetnih zahteva, a istovremeno rasteretiti državni organi.

 

 

Lela Saković

februar 2018, broj 146. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *