Close
/ B&F Plus / Globalno tržište patenata: Inovatori u pratnji „trolova“
BiF Analize Čitajte B&F online

Globalno tržište patenata: Inovatori u pratnji „trolova“

Redakcija BIF on 10/05/2018 - 11:14 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 472 times!

Američki Zavod za patente obeležiće ovu godinu izdavanjem desetomilionitog sertifikata, u Evropskoj uniji najavljuju sprovođenje jedinstvene patentne zaštite za sve zemlje članice, dok je Kina u prošloj godini podnela ukupno zahteva za zaštitu patenata koliko i SAD, Japan, Južna Koreja i EU zajedno. Premda analize sporova oko patenata pred američkim sudovima pokazuju da čak 80 odsto njih nema nikakvu vrednost niti je ikome potrebno, ovo tržište u svetu vredi najmanje 180 milijardi dolara, pa su neizbežno društvo obećavajućih inovatora postali i „patent trolovi“.

Slika uz koju su odrastale mnoge generacije o pomalo smušenom ali simpatičnom Diznijevom junaku, Proki Pronalazaču, daleko je od stvarnosti na globalnom tržištu patenata – tamo gde se vrti veliki novac nema mesta za bezazlene likove iz crtanih filmova ili stripova. Naprotiv, u realnom svetu patenata ima mnogo „plodnog tla“ za razmnožavanje antijunaka, kao što je američki milioner Erih Spangenberg. Neki ga nazivaju i „patent-trolom“, odnosno osobom koja prvo kupi patent, a onda traži kompanije ili pojedince koji odranije koriste tu tehnologiju da bi im pretio pokretanjem sudskog postupka ako ne pristanu na poravnanje.

On, naravno, sebe opisuje kao vizionara, i to takvog koji je svoje znanje i ekspertizu iz brojnih sudskih postupaka odlučio da upotrebi za rešavanje ključnog problema industrije patenata: činjenicu da ih odobrava više od 200 različitih nacionalnih i internacionalnih tela širom sveta, i da zbog toga ne postoji jedinstvena i pregledna baza podataka o odobrenim i važećim patentima, kao i o vlasništvu nad njima.

Spangenberg veruje da rešenje za stvaranje jedinstvene, decentralizovane ali dostupne baze važećih patenata leži u korišćenju blockchain-a, tehnologije koju je popularizovala pomama za kriptovalutama. Zato je i osnovao preduzeće IPwe, koje razvija platformu Zuse za napredno pretraživanje baza podataka o patentima koji su u različitim fazama ispitivanja do konačne odluke o tome da li će dobiti pravnu zaštitu ili ne. Ukoliko uspe da olakša pretragu među zahtevima za patentiranje ili važećim patentima, to bi olakšalo život brojnim investitorima i pronalazačima, koji godišnje uspeju da „monetizuju“, odnosno da prodaju ili naplate licence za tek oko dva odsto važećih patenata, ali za impresivnih 180 milijardi dolara.

Iako veličina tržišta deluje neproporcionalno u odnosu na vrednost koju „odbaci“, a koju je, inače, procenila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO), treba imati u vidu i istraživanje profesora London School of Economics Marka Šankermana. On je na osnovu analize podnesaka u patentnim sporovima pred američkih sudovima pokazao da oko 80 odsto patenata nema nikakvu vrednost, niti će ikada biti upotrebljeno, već samo stvara „šum i gužvu“ u inače teško preglednoj oblasti zaštite intelektualne svojine.

Patentiranje jedinstvene zaštite u Evropi

Iako su države poput Švajcarske, Holandije, Nemačke ili Švedske godinama u vrhu liste najinovativnijih ekonomija, Evropska unija je na lošem glasu kada je reč o jednostavnosti i dostupnosti patentne zaštite. Premda je moguće prijaviti se za takozvani Evropski patent, konkretna zaštita inovacije mora da se uradi za svaku državu članicu posebno, što ceo postupak čini skupim, dugim i neizvesnim. Zato se mnogo očekuje od stupanja na snagu Evropskog unitarnog patenta, sistema koji bi trebalo da obezbedi zaštitu odjednom za celu teritoriju EU, a koji bi, prema optimističnim procenama, mogao da zaživi tokom ove godine.

Evropski zavod za patente (EPO) ipak je zadovoljan učinkom u 2017. godini: primio je čak 166 hiljada prijava za odobrenje patentne zaštite, čime je postavljen novi rekord. Gledano pojedinačno po državama porekla, najviše zahteva stiglo je iz SAD, zatim iz Nemačke, Japana, Francuske i Kine. Kineski Huawei poslao je najviše zahteva među kompanijama, dok je na drugom mestu nemački Siemens.

Čelnike EPO posebno raduje što je najveći porast broja podnetih zahteva zabeležen u oblasti medicinske tehnologije, digitalnih komunikacija i računarskih tehnologija, pa zaključuju da je „Evropa atraktivna kao tržište za vodeće tehnologije“.

EPO je, inače, zajedno sa Institutom Handelsblatt krajem prošle godine objavio studiju „Patenti i četvrta industrijska revolucija“, u kojoj konstatuju da je u toj oblasti samo tokom 2016. broj patentnih prijava porastao za 54 odsto, a posebno kada je reč o pametnim medicinskim uređajima, kao i inovacijama u oblasti razvoja veštačke inteligencije, 3D tehnologija i korisničkih interfejsa.

Dobra i loša vest za „inovativnu naciju“

Patentni zavod SAD sprema se da obeleži 228 godina rada tako što će početkom leta, kako se očekuje, dodeliti desetomilioniti sertifikat. Možda će dobitnik biti IBM, kompanija kojoj je u 2017. američki zavod odobrio najviše patenata – čak 9.034. Bilo bi simbolike u takvom razvoju događaja, pošto IBM drži prvo mesto po broju odobrenih patenata već 25 godina. Na američkoj top listi iza IBM-a našli su se Canon, Intel, LG i Quallcom, dok među oblastima u kojima je zabeležen najveći rast broja patenata, pomalo neočekivano, dominiraju e-cigarete, ispred 3D štampe, gde najveći broj patenata drži General Electric, a potom i oblasti razvoja veštačke inteligencije, mašinskog učenja i autonomnih vozila.

Tek na dvadesetom mestu američke liste nalazimo evropskog šampiona po broju patenata za 2017. godini, kinesku kompaniju Huawei. To ne znači da se situacija neće preokrenuti za koju godinu, a pogotovo ako se zna da su kineske vlasti proklamovale cilj da ta zemlja do 2020. postane „inovativna nacija“, da bi do 2030. ponela titulu međunarodnog lidera u inovacijama, a do 2050. postala globalni centar za naučne i tehnološke inovacije.

Samo tokom prošle godine, u Kini je podneto 1,38 miliona novih zahteva za odobravanje patenta, ili 14,2 odsto više nego u 2016. godini, dok je kineski Zavod za patente odobrio 420 hiljada patenata. Interesantno je da Huawei kod kuće drži drugo mesto po broju traženih patenata, iza kineske državne Elektroprivrede.

Za Kinu je, međutim, daleko važnije da se dokazala i kao zemlja koja efikasno sprovodi zaštitu prava intelektualne svojine. Širom zemlje osnovani su posebni sudovi za procesuiranje sporova iz te oblasti, dok su nadležni organi sproveli istrage u 1,3 miliona slučajeva, i kaznili čak 100.000 prekršilaca. A kao dokaz da kineski sudovi ne pružaju preferencijalni tretman domaćim kompanijama ili pojedincima, ističe se i podatak da pre godinu dana stranci koji su pokrenuli spor pred sudom za intelektualnu svojinu u Pekingu nisu izgubili ni jedan od 63 postupka koji su pred tim većem vodili.

Zbog takvog odnosa sudskih vlasti, Kina postaje tražena destinacija za vođenje eventualnih sporova oko intelektualne svojine. Dobra praksa, međutim, ne privlači samo fer igrače. Na blogu Techrights, koji je detaljno pratio slučajeve „patent-trolovanja“ sa početka priče, sada stoji upozorenje da se ta neželjena praksa uveliko seli iz američkih u kineske sudnice.

 

Lara Milanković

april 2018, broj 148.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *