Close
/ B&F Plus / Koliko država kasni sa vraćanjem poreza na dodatu vrednost preduzećima?
BiF Analize Čitajte B&F online

Koliko država kasni sa vraćanjem poreza na dodatu vrednost preduzećima?

Redakcija BIF on 15/05/2018 - 10:30 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 700 times!

Premda postoji značajna razlika u podacima Svetske banke i Poreske uprave Srbije o tome koliko firme u našoj zemlji čekaju na povrat poreza na dodatu vrednost od države, a nadležni ne objavljuju podatke koliko eventualna kašnjenja koštaju preduzeća, privrednici su saglasni da postoje evidentni problemi oko prekoračenja zakonskih rokova, koji im stvaraju značajne finansijske troškove. Najčešći uzrok kašnjenja je poreska kontrola, za koju privrednici tvrde da se po pravilu inicira čim su u pitanju zahtevi za povrat većih iznosa, dok u Poreskoj upravi navode da se pojedine delatnosti izdvajaju po broju „uhvaćenih u pokušaju prevare“.

Godinu i šest meseci u proseku čekaju firme u Srbiji na povrat PDV-a od države, tvrdi se u studiji Svetske banke „Doing business“. Poreska uprava Srbije, pak, kaže da se oko trećine ukupnog iznosa PDV-a po poreskim prijavama obveznika vraća u zakonskom roku, a da je kod svega 1,24 odsto iznosa prosečno kašnjenje 160 dana. U svakom slučaju, privrednici koji čekaju duže na povrat plaćenog poreza, imaju značajne dodatne finansijske troškove, pogotovo zbog toga što ne znaju koliko će dugo čekati na svoj novac. Jer, kada ih poreznici stave u status kontrole, po pravilu, nema povrata poreza sve dok se kontrola ne okonča.

Nenad Nešovanović, predsedavajući odbora za finansije i poreze Američke privredne komore (AmCham), koja okuplja više od 190 američkih, međunarodnih i lokalnih kompanija članica, ističe da, prema podacima Svetske banke prosečno vreme potrebno za povraćaj PDV u Srbiji iznosi 77,86 nedelja. „Ovo znači da PDV obveznici u Srbiji u proseku čekaju na povraćaj PDV oko godinu i šest meseci. Prema iskustvu naših članica, najčešći razlog za prekoračenje propisanih rokova za povraćaj PDV-a, koji iznosi 45 dana, odnosno 15 dana za tzv. pretežne izvoznike, predstavljaju kontrole Poreske uprave. Naime, u skladu sa uobičajenom praksom, Poreska uprava ne vrši povraćaj PDV za vreme trajanja kontrole”, navodi Nenad Nešovanović.

Sagovrnik B&F-a ističe da ne postoje zvanične informacije o prosečnim rokovima za povraćaj PDV-a: „Na žalost, Poreska uprava i Ministarstvo finansija ne objavljuju ovakvu vrstu podataka. Mislimo da bi navedeni podaci trebalo da budu javno dostupni, kako bi se pratila svrsishodnost izmena koje se, između ostalog i po pitanju skraćenja rokova povraćaja PDV, očekuju od primene Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV i o obliku i sadržini pregleda obračuna PDV, čiji je početak primene planiran za 1. jul ove godine”.

Nema pravila. Ima pravila

U Poreskoj upravi Srbije navode da je u 2017. godini u proseku mesečna naplata PDV-a iznosila 25,1 milijardu dinara, a mesečni povraćaj PDV-a 17,9 milijardi dinara. „Na osnovu izvršenih analiza povraćaja PDV-a, po poreskim prijavama podnetim u 2017. godini, utvrđeno je da je 30,81 odsto iznosa vraćeno u zakonskom roku, 42,57 odsto iznosa sa prosečnim kašnjenjem od četiri dana; 9,21 odsto iznosa sa prosečnim kašnjenjem od 14 dana, 16,17 odsto iznosa sa prosečnim kašnjenjem od 43 dana i 1,24 procenta sa prosečnim kašnjenjem od 160 dana”, precizirali su u Poreskoj upravi.

Na pitanje iz kojih razloga Poreska uprava najčešće produžava rok za povraćaj PDV-a firmama, dobili smo odgovor da kontrola poreskih obveznika, u određenim slučajevima, zahteva duži vremenski period zbog provere poslovnog odnosa sa kupcima i dobavljačima kontrolisanog obveznika. „Poreska uprava u kontroli proverava ispunjenost uslova za povraćaj PDV-a u skladu sa odredbama člana 28. Zakona o PDV-u, odnosno da li je stvarno izvršen promet dobara i usluga koji su prikazani u poslovnim knjigama obveznika, da li je obveznik poslovao sa ’fantomom’ i/ili ’peračkim’ preduzećima, kao i formalnu ispravnost ulaznih računa i drugo”, objašnjavaju poreznici. Oni ističu da je toku 2017. godine, Poreskoj upravi dostavljeno 328 neosnovanih zahteva za povraćaj PDV-a, a iznos osporenog PDV-a je 764.171.808 dinara.

U odboru za finansije i poreze Američke privredne komore ocenjuju da se na osnovu dosadašnjeg iskustva ne mogu utvrditi pravila koja bi ukazala da su određene delatnosti, zbog prirode svog poslovanja, izloženije prolongiranju rokova za povraćaj PDV, ali da se to dešava gotovo uvek kada je reč o zahtevima za povrat većih iznosa PDV-a.

Iskustvo Poreske uprave Srbije, pak, pokazuje da ipak može da se izvuče određeno pravilo, makar među onim obveznicima koji su – „uhvaćeni u pokušaju prevare“. Naime, prema podacima poreznika, „najveći broj nepravilnosti je evidentiran u poslovanju poreskih obveznika sa šifrom delatnosti – 4690, što je nespecijalizovana trgovina na veliko”. Precizna računica, međutim, koliko privreda (a ovde mislimo na onaj zdravi deo koji uredno izmiruje svoje poreske obaveze i ne posluje preko fantomskih firmi) trpi zbog kašnjenja države u povratu PDV-a – ne postoji.

Koliko košta kašnjenje?

Ukoliko se, pak, kao osnova za tu računicu uzmu podaci Svetske banke o prosečnom vremenu za povraćaj PDV-a, onda je jasno da privreda trpi znatna finansijska opterećenja usled kašnjenja u povraćaju PDV, zaključuje Nešanović i navodi sledeći primer: „Malo društvo, pretežni izvoznik u proseku čeka godinu i šest meseci na povraćaj PDV-a koji bi trebalo da dobije u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje poreske prijave. Ako pođemo od pretpostavke da navedeno društvo izvozom dobara ostvaruje prihod od osam miliona evra i bruto marginu od 20 odsto, navedeni pretežni izvoznik usled kašnjenja u povraćaju PDV treba da obezbedi dodatno finansiranje od oko 1,3 miliona evra, odnosno 80 odsto bruto margine“.

Savet stranih investitora takođe je ukazao na problem povraćaja PDV-a. U „Beloj knjizi“ za 2017. godinu, koja obuhvata predloge za poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji, Savet stranih investitora ističe kako je „potrebno da se postupanje po zahtevima za povraćaj iskazanim u PDV prijavi uskladi sa odredbama Zakona o PDV i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. To znači da postupak kontrole ili postojanje duga po nekom drugom osnovu ne može odložiti povraćaj PDV-a. Potrebno je da Ministarstvo finansija izda obavezujuće objašnjenje u skladu sa Zakonom o PDV i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da Poreska uprava uskladi svoje postupanje“. Savet stranih investitora skreće pažnju da iako zakon propisuje da se povraćaj PDV obavi u roku od 45 dana od isteka roka za podnošenje poreske prijave, odnosno 15 dana ako je reč o pretežnim izvoznicima, u praksi je uočeno da Poreska uprava kasni sa povraćajem PDV.

„Takođe, primećeno je da se PDV ne vraća iz razloga što je otpočela poreska kontrola ili postoji dug po nekom drugom osnovu. Zakon o PDV, kao ni Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne propisuju da se PDV neće vratiti sve dok traje kontrola, odnosno zato što postoji dug po nekom drugom poreskom obliku. Štaviše, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da ako se obvezniku poreza na dodatu vrednost, u roku propisanom Zakonom o PDV, ne izvrši povraćaj tog poreza, kamata se obračunava od narednog dana od dana isteka tog roka. Napominjemo da povraćaj PDV-a nije rezultat greške ili propusta obveznika, već ključni mehanizam funkcionisanja ovog poreskog oblika. Svako kašnjenje u povraćaju PDV direktno utiče na likvidnost privrednih društava koja moraju u rokovima izvršiti plaćanja svojim dobavljačima”, pojašnjava se u Beloj knjizi za 2017. godinu.

 

 

Daniela Ilić

april 2018, broj 148.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *