Close
/ Posle 5 / Policijski marketing: Kada Instagram zameni pendrek
BiF Analize Čitajte B&F online

Policijski marketing: Kada Instagram zameni pendrek

Rejkaviška policija
Marija Dukić on 01/05/2018 - 11:14 in Posle 5, Slajder

This post has already been read 475 times!

Zahvaljujući razvoju tehnologije kriminalcima su otvorene do sada neslućene mogućnosti za brzu zaradu i izvrdavanje zakona, ali ni policija nije sedela skrštenih ruku – organi reda i mira počeli su da prave ozbiljne marketinške kampanje usmerene na prevenciju prekršaja i zločina, kao i da se služe savremenim alatima u identifikovanju onih koji krše zakon. Pored sve boljih onlajn veština, policajcima je od koristi i opsesija ljudi društvenim mrežama, koje mnogi kriminalci koriste i dok su „u ilegali“ i tako se razotkrivaju.

Krajem prošle godine, estonska policija poslala je najgorim vozačima 700 „božićnih čestitki“, na kojima se nalaze fotografije automobila uništenih u sudarima. Cilj ove promotivne akcije je odvraćanje građana od bahate i opasne vožnje. Najveći broj saobraćajnih nesreća u ovoj zemlji, kao i u mnogim drugim državama, izaziva prebrza i vožnja pod dejstvom alkohola i opijata. U zvaničnom saopštenju estonskog MUP-a stoji da još od 2011. godine redovno šalju ove „crne čestitke“ vozačima sa preko pet prekršajnih prijava, i da je za to vreme broj udesa značajno smanjen, a posebno broj pijanih vozača kojih je prošle godine bilo 6.100, za razliku od 2007. kada je zabeleženo 17.920 osoba koje su pod dejstvom alkohola upravljale vozilima.

Navedeni primer nije usamljen slučaj. Policijske uprave širom sveta koriste raznovrsne marketinške mogućnosti kako bi pospešile bezbednost na putevima. Među njima se nalaze i „krvavi“ ali i šaljivi bilbordi, kao i svedočenja preživelih u teškim saobraćajnim nezgodama. Neki su otišli i korak dalje pa pijane vozače „kače“ na digitalni stub srama. Naime, policija u Minesoti uživo, na Tviteru, prenosi hapšenja zbog vožnje u pijanom stanju kako bi posramila počinioce ovih prekršaja. Organi reda i mira smatraju da će na taj način odvratiti pripite vozače od upravljanja automobilom.

U „Američkom žurnalu preventivne medicine“, 2004. godine objavljena je studija koja je obuhvatila brojna reprezentativna istraživanja o uticaju kampanja za sprečavanje vožnje u pijanom stanju. Svaka ovakva kampanja u proseku utiče na pad saobraćajnih nezgoda za 13 odsto. Zato veliki broj policijskih zvaničnika širom sveta redovno opredeljuje određenu količinu novca za „preventivnu komunikaciju“ sa potencijalnim prekršiocima saobraćajnih zakona.

Policajci sa Hello Kitty lisicama

Uprkos preovlađujućem mišljenju o tome da državna uprava kaska za privatnim kompanijama u pogledu promocije i marketinga, širom planete postoje primeri koji demantuju ovu tvrdnju. Policija Rejkjavika, koja očigledno nema mnogo posla – u 2011. je stopa ubistava na Islandu iznosila 1,8 na 100.000 osoba, dok je u SAD bila 5,8 – odlučila je da uspostavi bolji odnos sa građanima korišćenjem društvenih mreža. Instagram profil policije iz ovog grada je verovatno najpopularnija internet stranica organa reda i mira na svetu, na koju policijaci redovno kače fotografije sa posla.

 

Foto: Instagram profil islandske policije

Foto: Instagram profil islandske policije

 

Prosečan Amerikanac bi na pomen policijskog posla verovatno očekivao stravične prizore slupanih automobila, masovnih pucnjava u školama i plava lica isprebijenih građana, međutim na Instagram profilu islandske policije nalaze se fotografije uniformisanih lica dok voze skejtbordove, spašavaju mačiće i kučiće, jedu ružičastu ušećerenu penu, hrane patke, lepe motive crtanog lika Hello Kitty na lisice. Tu su i prizori kako se sankaju sa građanima, patroliraju u kostimima junaka iz Star wars filmova, prave Sneška belića, nose klovnovske noseve…

 

Foto: Instagram profil islandske policije

Foto: Instagram profil islandske policije

 

Ovdašnjim gledaocima popularnih „Nordic noir“ serija ovo verovatno deluje potpuno nadrealno, ali činjenica je da je Island jedna od zemalja sa najnižim stopama kriminala. U 2013. godini islandska policija je prvi put u svojoj istoriji upucala osobu koju prethodno nije uspela da razoruža, posle čega se javno izvinjavala njenoj porodici i objašnjavala kako je sve pokušavala da je nagovori da preda oružje.

 

Foto: Instagram profil islandske policije

Foto: Instagram profil islandske policije

 

Možda zbog dobre komunikacije sa građanima, a možda i zbog miroljubivog mentaliteta tamošnjeg naroda, islandska policija puni novinske stupce vestima poput onih da su uhapsili čoveka koji je jurio nepoznato dete jer ga je gađalo grudvom snega, kako kažnjavaju turiste zbog prebrze vožnje i drugih prekršaja kojih je u Srbiji toliko da ih nijedan novinar ne smatra relevantnim sadržajem.

Detektivi sa društvenih mreža

Ipak, stiče se utisak da prekršioci zakona i dalje ne obraćaju dovoljno pažnje na činjenicu da se i policija dosetila kako upotrebiti nove tehnologije u sprečavanju bezbednosnih pretnji. Jedan od njih je i korišćenje društvenih mreža u rešavanju zločina. Naime, profili građana na društvenim mrežama otkrivaju podatke o njihovim interesovanjima ali i o kretanju, te mogu biti od velike koristi policajcima prilikom identifikovanja počinilaca prekršaja ili kriminalnih radnji.

Američka policija u nekim slučajevima prati onlajn komunikaciju građana, a rezultat toga je otkrivanje potencijalnih zločina i prekršaja i pre nego što se dogode, ili u trenutku dešavanja. Primer je slučaj jedne Amerikanke koja je na platformi Periskop uživo prenosila video snimak svoje vožnje u pijanom stanju. Policija ju je uhapsila odmah posle emitovanja klipa.

No, i u slučaju težih krivičnih dela, organi reda i mira uvek mogu da se oslone na fotografije i snimke građana, koji ove sadržaje redovno objavljuju. Osim prihvatanja pomoći „građana-reportera“, policija redovno ulaže i u obuke svojih zaposlenih za bolje snalaženje na društvenim mrežama. Primera radi, u 2012. godini je samo Policijska uprava američke savezne države Mičigen uložila 4,5 miliona dolara u obuku policajaca za istraživanje zločina preko društvenih mreža. Tri godine kasnije je, prema izveštaju američkih medija, već bilo policajaca koji su otvoreno govorili da su koristili ove alate u svojim istragama.

Vremenom su se iskristalisali efikasni načini onlajn istraživanja, ali i šabloni ponašanja prestupnika. Tako, američka policija tvrdi da dileri droge u komunikaciji sa klijentima na društvenim mrežama prilkom zakazivanja sastanaka radi primopredaje ilegalnih supstanci, uglavnom pominju „uobičajena mesta“ gde okuplja veliki broj ljudi, a što su lokacije poput šoping centara ili supermarketa. Pošto, međutim, nekada nije dovoljno samo locirati kriminalca, policajci su se dosetili i da prave lažne profile na društvenim mrežama, i da na taj način stupaju u kontakt sa osumnjičenima.

Ima i situacija kada nije potrebno naprezati sive ćelije, jer izgleda da što je tehnologija pametnija njeni korisnici su – gluplji. Tako je jedan Britanac opljačkao zlataru i nestao iz zemlje sa plenom vrednim 130.000 dolara. Sve vreme je putovao s lažnim pasošem, ali je istovremeno objavljivao na Fejsbuku podatke o svom kretanju, i na kraju i lokaciju gde se odmarao „na viskoj nozi“. Pošto britanska policija nije imala sporazum sa tom zemljom o izručenju, doneta je odluka da se sačeka njegov povratak u Ujedinjeno Kraljevstvo. Kada se to desilo, lopov je uhapšen i osuđen na pet godina robije.

I u slučaju organizovanog kriminala i potencijalnih terorističkih pretnji, internet može biti od velike koristi. To su shvatile mnoge policijske uprave pa su se umrežile pomoću sajta Connected Cops, na kojem svakodnevno sarađuju deleći informacije o potencijalnim bezbednosnim pretnjama. Na taj način je tokom održavanja Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine, policija pratila raspoloženje javnosti – naročito onih koji su već označeni kao potencijalna pretnja, i uvek kada bi posumnjala da se negde spremaju nemiri, rasporedila bi svoje trupe na tim lokacijama.

 

 

mart 2018, broj 147. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *