Close
/ Vesti / Šta da radite u slučaju hakerskog napada?
BiF Analize Čitajte B&F online

Šta da radite u slučaju hakerskog napada?

Verovatno već i ptice na grani znaju da je od 25. maja, 2018. godine, na snagu stupio GDPR, odnosno Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti, koja ima za cilj da strože reguliše skladištenje i obradu korisničkih podataka u okviru Evropske unije, te da i kompanije u zemljama van iste (kao što je Srbija), koje nastupaju na njenom području kroz B2B i B2C transakcije, moraju da usklade svoja poslovanja s novonastalom korporativnom klimom.
Redakcija BIF on 27/06/2018 - 11:32 in Vesti, IT i nauka, Slajder

This post has already been read 800 times!

Verovatno već i ptice na grani znaju da je od 25. maja, 2018. godine, na snagu stupio GDPR, odnosno Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti, koja ima za cilj da strože reguliše skladištenje i obradu korisničkih podataka u okviru Evropske unije, te da i kompanije u zemljama van iste (kao što je Srbija), koje nastupaju na njenom području kroz B2B i B2C transakcije, moraju da usklade svoja poslovanja s novonastalom korporativnom klimom.

Ipak, ono što i dalje veliki broj ljudi ne zna jeste da je jedan od glavnih razloga za uvođenje GDPR-a sve učestaliji broj hakerskih napada, kao i koja je nova zakonska procedura u slučaju istih.

Rezultati globalnih istraživanja kompanije Clico, specijalizovane za oblasti bezbednosti podataka, umrežavanje i upravljanje informacionim sistemima, pokazuju da je vrednost godišnje štete na svetskom nivou, pričinjene na ovaj način, dostigla oko 100 milijardi dolara, kao i da je verovatnoća da će vaša kompanija, bila ona mala, srednja ili velika, biti hakovana u nekom trenutku svog postojanja praktično stoprocentna.

Zašto je invazija hakera poprimila epidemijske razmere?

Globalna ekspanzija komunikacionih kanala rezultirala je sveopoštom digitalizacijom poslovnih tokova, koja je pretvorila korporativne sisteme u virtuelni svet bez granica. To znači da se naši lični podaci nalaze širom interneta, u masovnim bazama podataka (sam Facebook ima preko milijardu korisnika koji ostavljaju informacije!) društvenih mreža, rezervacionih sistema, banaka, telekom operatera, kao i SVIH kompanija čija delatnost zahteva skladištenje i obradu korisničkih podataka. Sve ovo učinilo je naše lične podatke izuzetno dostupnim, ali i ranjivim.

Prepoznavši ovakvo stanje stvari i oslanjajući se na pasivan pristup vodećih ljudi kompanija sprovođenju adekvatnih bezbednosnih mera, hakeri su se pretvorili u neumorne sajber prestupnike čija evolucija veština se odvija svetlosnom brzinom. Lični podaci imaju veliku vrednost, te njihova eksploatacija od strane hakera može da ima nesagledive finansijske i druge posledice po korisnike kojima podaci pripadaju.

Vaša zakonska reakcija na hakersku nezakonsku akciju

Na organizacijama je da obaveste nadležnog organa o svakom upadu u bazu podataka (data breach), u roku od 72 sata nakon prepoznavanja istog. Dužina roka je tolika da verovatno nećete ni saznati svaki detalj upada, ali tokom inicijalnog kontakta s nadležnim organom, trebalo bi navesti prirodu ugroženih podataka, aproksimativan broj potencijalno oštećenih subjekata i moguće posledice po njih, kao i mere koje su preduzete radi sanacije aktuelnog stanja.

Ovde, prema analitičarima kompanije Clico, do izražaja dolaze efikasna bezbednosna rešenja, koja vode kompanije od detekcije ilegalne aktivnosti na mreži do reakcije, u kratkom vremenskom roku, tako što među milionima događaja na mreži, analizom korisničkog ponašanja i korelacijom podataka, uspevaju vrlo precizno da odrede svaku anomaliju, a samim tim i da osiguraju pravovremene zaštitu i sanaciju.

Još pre kontaktiranja nadležnog organa, potrebno je obavestiti i ugrožene subjekte. Oni koji ne ispoštuju navedeni vremenski rok za obaveštavanje nadležnog organa o nastanku bezbednosnog incidenta, mogu da se suoče s kaznom i u vrednosti od 2% od svog godišnjeg globalnog prihoda ili 10 miliona eura, u zavisnosti od toga šta je od navedenih veće.

Važno je ipak znati da, uprkos činjenici da će maksimalne kazne postati oštrije po uvođenju GDRP-a, sama regulativa nalaže da kazne treba da budu recipročne prekršajima. Štaviše, ukoliko pokažete da ste vredno radili na usklađivanju svog poslovanja sa GDPR-om, ICO (Information Commissioner’s Office) će uzeti to u obzir, te verovatno neće izdati onoliku kaznu koliku bi inače izdao, u sučaju prekršaja.

Prepoznavanje potrebe za podizanjem „borbene gotovosti“

Iz svega navedenog, logičan zaključak je da usklađivanje poslovanja kompanija s pravilima, koja je GDPR doneo, podrazumeva implementaciju efikasnih bezbednosnih IT rešenja i neprekidnu obuku zaposlenih iz oblasti sajber bezbednosti. Premda isti predstavljaju zalog za legalno i sigurno savremeno poslovanje, kompanije u zemlji i regionu još uvek nisu u potpunosti prepoznale potrebu za sprovođenjem adekvatnih bezbednosnih mera (prema istraživanjima kompanije Clico, svega 2% kompanija u Srbiji u procesu je prilagođavanja svoga poslovanja GDPR-u, rizikujući gorenavedene, astronomske kazne), pre svega, zbog slabe informisanosti i nedovoljnog razumevanja materije.

Upravo zbog toga, Clico je napravio competence center, sačinjen od vrhunskih security inženjera, koji omogućava korisnicima da saznaju sve o oblasti zaštite podataka, kako o aktuelnim pretnjama i dostupnim rešenjima, tako i o propisima koje GDPR donosi, a koji su im ključni za nastavak poslovanja.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *