Close
/ B&F Plus / Najnovija kretanja na svetskom tržištu osiguranja: Ne tako dobro kao što izgleda
BiF Analize Čitajte B&F online

Najnovija kretanja na svetskom tržištu osiguranja: Ne tako dobro kao što izgleda

Zorica Žarković on 05/07/2018 - 11:30 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 399 times!

Rekordna vrednost globalne premije osiguranja u prethodnoj godini ostvarena je pre svega zahvaljujući tržištima u razvoju, na kojima je generisano čak 80% rasta, a prognoze upućuju da će Kina prestići SAD i osvojiti poziciju najvećeg tržišta osiguranja u svetu. Uznemiruje, međutim, trend da se važnost dugoročne štednje sve više smanjuje i u razvijenim zemljama, pa je neophodno napustiti način funkcionisanja u kriznim uslovima – što je u interesu mlađe generacije koja će mnogo više zavisiti od privatnog osiguranja u starosti nego što je to slučaj sa aktuelnom generacijom penzionera, ističe se u izveštaju kompanije Allianz Research.

Mada je globalna premija osiguranja prošle godine dostigla rekordnih 3.670 milijardi evra (bez zdravstvenog osiguranja), što je kada se uskladi sa promenom kursa nominalno povećanje od 3,7% u odnosu na 2016. godinu, to i nije tako dobra vest kao što se na prvi pogled čini, ocenjuju autori istraživanja koje je nedavno objavila kompanija Allianz Research. Naime, iako se stopa rasta prihoda od premije ubrzala u odnosu na prethodnu godinu (2,9 %), ona već drugu godinu za redom zaostaje za rastom privredne aktivnosti (5,9%). Učešće premije u BDP-u je palo na 5,5 %, što je najniža vrednost u poslednje tri decenije, a pre finansijske krize 2008. godine ta cifra je bila veća za ceo procentni poen.

Autori istraživanja komentarišu ovakav rezultat kao svojevrsni paradoks, odnosno da uprkos neprekidnom rastu klimatskih, političkih, ekonomskih i tehnoloških rizika, ljudi širom sveta troše sve manje svojih prihoda na osiguranje kako bi se bar u nekoj meri zaštitili od rastućih pretnji.

Negativni efekti niskih kamatnih stopa

Prethodnu godinu je obeležilo neživotno osiguranje, koje je uz rast od 5% u 2017. godini ne samo raslo dvostruko brže od životnog osiguranja, već je to i najveći rast ovog vida osiguranja od 2012. godine. Takvom rezultatu su doprinela tržišta u gotovo svim delovima sveta, ali su zemlje u razvoju sa rastom premije od oko 11,6% znatno ispred industrijalizovanih država, gde je ovaj deo osiguravajućeg tržišta porastao za 3,5%. U istočnoj Evropi taj rast je iznosio 6,7% u 2017. godini, što se ocenjuje kao nezadovoljavajuće s obzirom na manju zasićenost tržišta u poređenju sa najrazvijenijim državama, a što je prvenstveno posledica lošijih rezultata na ruskom tržištu.

S druge strane, glavni uzrok znatno nižeg globalnog rasta premije životnog osiguranja u 2017. godini (2,8%) je u slabim bilansima koje je ovaj deo osiguravajućeg tržišta ostvario u zapadnoj Evropi, na koju otpada skoro 30% globalne premije. Nauprot tome, na istoku kontinenta premije životnog osiguranja su porasle za gotovo 17%, ali je taj oporavak usledio nakon četiri godine prilično razočaravajućeg ili čak negativnog rasta. Ukoliko se analizira duži vremenski period, slabost tržišta životnog osiguranja u istočnoj Europi postaje još uočljivija: od prelaza u novi milenijum, penetracija osiguranja pala je s ionako niskih 1% na 0,5% u 2017. godini.

Navedeni trendovi su uznemirujući, naročito pokazatelji da se važnost ulaganja u dugoročnu štednju smanjuje, konstatuju stručnjaci Allianz Research-a. Kao jedan od glavnih razloga navode ozbiljnu ekonomsku krizu u mnogim evropskim zemljama, ali i negativne posledice politike niskih kamatnih stopa koju sprovodi Evropska centralna banka. „Stoga je krajnje vreme da se napusti način funkcionisanja u kriznim uslovima – što je u interesu mlađe generacije koja će mnogo više zavisiti od privatnog osiguranja u starosti nego što je to slučaj sa aktuelnom generacijom penzionera“, ističe se u izveštaju.

Smena na vrhu

U nekim drugim razvijenim privredama takođe je došlo do pada premija u 2017. godini, kao što je slučaj u Australiji (- 18,2%), Japanu (- 11,3%) ili Južnoj Koreji (-4,9%). Ukupno gledano, premija prihoda životnog osiguranja u industrijskim zemljama smanjila se za 0,5 % u 2017. godini. S druge strane, tržišta u razvoju povećala su premije za ukupno 17,2%. Poseban rast beleži Kina, budući da je od približno 60 milijardi evra dodatnih premija u životnom osiguranju, oko 80% generisalo kinesko tržište. Na tržištima u razvoju zabeleženo je gotovo 80% povećanja, pri čemu Kina beleži dve trećine.

Stručnjaci Allianz Research-a očekuju oporavak tržišta osiguranja u budućnosti, te da će se rast premija ubrzati na oko 6% u narednoj deceniji. Ovakva prognoza se zasniva pre svega na normalizaciji rasta globalne privrede i na stopama inflacije, naročito u razvijenim zemljama i u zapadnoj Evropi: nakon minimalnog rasta u poslenjih deset godina (0,7 % p. a.), premije bi trebalo da se ubuduće povećavaju za prosečno nešto manje od 3% godišnje. Za istočnu Evropu se očekuje rast od oko 7%, a najveći napredak se prognozira na tržištu Turske. Projekcije ukazuju i da će životno osiguranje na globalnom nivou rasti nešto brže od neživotnog, te da će težište rasta i dalje biti u zemljama u razvoju.

U toj gupi zemlja trebalo bi da se generiše oko 40% ukupnih prihoda od premije na kraju 2020. godine, dok je pre deset godina to učešće bilo ispod 10%. Doći će do istorijske promene na vrhu, jer će Kina prestići SAD i osvojiti poziciju najvećeg tržišta osiguranja u svetu. Danas i dalje dominiraju Sjedinjene Države, koje generišu 1.100 milijardi evra ili nešto više od 30% ukupnih prihoda od premije, dok se u Kini taj iznos kreće na oko 420 milijardi evra.

Premda je veoma teško predvideti dugoročna kretanja na globalnom tržištu osiguranja, stručnjaci Allianz Research-a smatraju da aktuelne promene koje uzrokuju nestabilnost ovih tržišta, otvaraju istovremeno i velike mogućnosti. „Uz nove tehnologije, osiguranje može postati dostupnije mnogo većem broju ljudi, a proizvodi ove industrije privlačniji za klijente. Ukoliko se na osiguranje bude trošio jednak deo prihoda kao i pre ekonomske krize, globalne premije na kraju naredne decenije mogu iznositi oko 1.000 milijardi evra“, zaključuje se u izveštaju Allianz Research-a.

 

 

Finansije Top 2017/18

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *