Bugarski antropolog Ivan Krastev ocenio je da je migrantska kriza ključni izazov za opstanak Evropske unije (EU), veći i od Bregzita, ukrajinskog konflikta ili izbora Donalda Trampa za predsednika SAD i da će taj proces biti „prelomna tačka“ u dinamici evropskog projekta.
„Izbeglička kriza je fundamentalno promenila stanje na tabeli u Evropi. Ne može se objasniti naprosto dotokom izbeglica ili migranata radnika. Medju mnogim stvarima, to je i migracija svadja, emocija, političkih identiteta i glasova. Izbeglička kriza je postala 11. septembar Evrope“, zaključio je Krastev u knjizi „Posle Evrope“, objavljenoj u izdanju „Samizdata“.
Krastev je dodao da, za razliku od mišljenja koja krizu EU posmatraju kroz manjkavosti njene institucionalne arhitekture ili je tumače kao ishod demokratskog deficita, on veruje da je jedini način na koji Evropa treba da se suoči sa rizikom raspada jeste priznanje da je izbeglička kriza dramatično izmenila prirodu demokratskih politika na nacionalnom nivou.
„Demokratija kao tip režima koji favorizuje emancipaciju manjina (gej parade, marševi žena, politika afirmativne akcije) zamenjena je tipom režima koji ojačava predrasude većine“, ocenio je Krastev.
On je dodao da Evropljani više ne sanjaju o nekoj dalekoj utopiji, savršenoj zemlji u kojoj oni žele da žive, već da sada sanjaju o „Nativiji udaljenom ostrvu na koje bi nepoželjne strance mogli poslati bez griže savesti“.
„Perverzni efekat ove zamene teza je to što su Evropljani počeli da dovode u pitanje ono što su prethodno prihvatali. Otvorene granice više nisu znak slobode nego simbol nesigurnosti“, naveo je Krastev.
U poglavlju naslovljenom sa „Istočni deficit saosećanja“, Krastev kaže da migracije izazivaju podele i na Zapadu i kao primer navodi Nemačku u kojoj „svaki novi teroristićki napad povećava broj Nemaca koji nisu srećni zbog politike otvorenih granica koju zagovara kancelarka Angela Merkel“.
Ponašanje istočnoevropskih naroda prema izbeglicama smatra skandaloznim.
Stavove premijera Slovačke Robert Fica, Jaroslava Kačinskog u Poljskoj ili Viktora Orbana u Madjarskoj i otpor stanovnika Centralne i Istočne Evrope dovodi u vezu sa činjenicom da su gradjani iz tog dela Evrope tokom najvećeg dela dvadesetog veka imali veze sa emigracijom ili brigom o imigrantima („polonizacija Evrope“).
„U stvari, danas više Bugara volontira u slučajevima ‘gradjanskog hapšenja’ izbeglica koje nelegalno prelaze granicu nego što volontira prilikom pružanja pomoći izbeglicama“, piše on.
Krastev smatra da je, za razliku od kraja 2016. kada je široko prihvaćena ideja da je trenutak EU u istoriji prošao, u leto 2017. pobeda Emanuela Makrona, najpre na predsedničkim, a potom i na parlamentarnim izborima, zasnovane na „ponosnoj proevropskoj platformi“, vratila nadu i navela mnoge Evropljane da veruju kako je izvesnija dalja integracija nego dezintegracija Unije.
On je ocenio da je „Makronov momenat“ dramatično promenio raspoloženje u Evropi ali nije rešio nijedan problem sa kojim se Unija suočava, kao i da postoji realna mogućnost da izbeglička kriza može da produbi jaz podele na Istok i Zapad, ali ne nudi eksplicitan odgovor na pitanje šta će se dešavati sa EU.
„Preživljavanje je pomalo kao pisanje pesme čak ni pesnik ne zna kako će se završiti“, rečenica je kojom se završava ta knjiga.
Projekat “LOVE Pravo, Red, Vrednosti za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije” finansira Evropska unija, a sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA i partneri – BETA novinska agencija i Centra za istraživanje javnih politika. Sadržaj i statovi izneti na ovoj web stranici ni pod kojim okolnostima ne izražavaju stavove Evropske unije.
Izvor: Beta