Close
/ B&F Plus / Tržište štampanih turističkih vodiča: Renesansa ili privremeni trend?
BiF Analize Čitajte B&F online

Tržište štampanih turističkih vodiča: Renesansa ili privremeni trend?

Marko Miladinović on 09/10/2018 - 10:52 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 549 times!

Posle čitave decenije neprestanog pada prodaje, uzrokovanog pojavom mnogobrojnih specijalizovanih mobilnih aplikacija, štampani vodiči za turistička putovanja dve godine zaredom ponovo beleže rast. Stručnjaci koji prate trendove u izdavaštvu na engleskom govornom području ističu da je za ovaj preokret zaslužno više činilaca: rast broja turističkih putovanja, jenjavanje euforije oko mobilnih servisa kada su još bili novost, kao i strah od visokih cena rominga. Štampana izdanja, takođe, mogu da se podiče detaljnijim i književnijim opisom turističkih destinacija, što mnogi čitaoci i dalje prepoznaju kao dodatan kvalitet.

Pre pet godina BBC Worldwide je prodao svoju podružnicu Lonely Planet, koja je važila za najvećeg svetskog izdavača štampanih turističkih vodiča, uz najavljenu „transformaciju“ preduzeća i otpuštanje 80 zaposlenih. Za zapadne medije ovaj čin i zvanično je potvrdio „smrt analognih turističkih vodiča“ u eri kada svako na specijalizovanim društvenim mrežama na internetu može da napiše svoje preporuke i komentare o najboljem provodu ili najpovoljnijim cenama smeštaja za planirani odmor. Istovremeno, magazin The Bookseller objavio je statistiku koja je potvrdila ove bojazni – petogodišnji pad prodaje turističkih vodiča iznosio je čak 41 odsto.

Doduše, mogli su se tada čuti i poneki kontra-argumenti pojedinaca koji su bili uključeni u dotičnu „industriju“. Tako je Ben Boks, autor izrazito popularnog „Vodiča za Južnu Ameriku“, koji je u tom trenutku trebalo da izađe u devedesetom izdanju (!), istakao jednu praktičnu stranu štampane verzije njegove knjige: „Video sam da sve više turista za snalažanje koristi pametne telefone i tablete, ali najčešće je to u paru sa ’staromodnim’ vodičima, dok na manje bezbednim destinacijama knjige i dalje imaju prednost. Da li zaista želite da oštetite svoj dragoceni uređaj dok pohodite teško prohodnu džunglu ili prašnjave visoravni Perua?“

Ipak, ako se izuzme relativno mali udeo turističke populacije koji sebi može da priušti ovakvu vrstu putovanja, preostalim smrtnicima preostaje da se tokom svojih godišnjih odmora, ukoliko uopšte odu negde, sve učestalije „konsultuju“ sa Google Maps ili nekom drugom specijalizovanom mobilnom aplikacijom.

Knjige uzvraćaju udarac

Međutim, kao što su se pesimistična predviđanja pokazala pogrešnim kada se govorilo o opstanku radija, bioskopa ili knjiga u uopštenom smislu, i negativan trend prodaje turističkih vodiča se zaustavio, a potom i preokrenuo. Prema Nielsen-ovom istraživanju na tržištima Sjedinjenih Država i Velike Britanije prodaja vodiča je porasla u 2016. prvi put posle deset godina, na približno pet odsto. Možda je to slaba uteha nakon što je tržište praktično prepolovljeno, ali barem je pokazatelj da nije u potpunosti zamrlo. Novinari Financial Times-a povezali su ovakvu statistiku sa ukupnim rastom turizma, odnosno turističkih odlazaka iz SAD i Britanije u posmatranoj godini. Pored toga, njihov zaključak je da se, nakon perioda nagle ekspanzije onlajn pomagača za turiste, tržište napokon smirilo, te da će u naredne dve do tri godine postići dugotrajniju ravnotežu između digitalnog i štampanog medija.

Među raznim „dragim Savetama“ koje se na internetu mogu pronaći o umeću pisanja turističkih vodiča, često se ističu prednosti i mane koje govore u prilog njihovoj elektronskoj ili štampanoj verziji. Kada se piše o ocenjivanju ugostiteljskih objekata i celokupnog sadržaja u ponudi, kao i o korišćenju najsvežijih podataka, prednosti su uvek na strani onlajn opcija. Nasuprot tome, u opisivanju lokalnih turističkih dragulja, ali i čitavih „tržišnih niša“ u turizmu, poput recimo banjskog ili seoskog turizma, štampani vodiči su i dalje neprikosnoveni.

„Sva buka oko elektronskih izdanja konačno se stišala, i pokazalo se da su korisnici u međuvremenu naučili da koriste nekoliko izvora informacija odjednom. Primera radi, za pretragu odgovarajućih hotela i restorana više se koristi internet, a za informisanje o istorijskoj pozadini posećenih destinacija i dalje su štampani vodiči na prvom mestu. Zahvaljujući toj činjenici, nekoliko izdavačkih kuća koje su ’preživele’ nagli pad u protekloj deceniji, sada doživljavaju renesansu i rast prodaje“, objašnjava Stiven Meskita, autor Nielsen-ovog izveštaja BookScan.

Isti vodič za različitu dubinu džepa

Kao dodatne faktore u prilog radijem odabiru knjige nego pametnog telefona, Meskita ističe još uvek prisutan strah od visokih cena rominga prilikom korišćenja mobilnih aplikacija u inostranstvu, a uporedo s tim i sve niže cene kvalitetne štampe i korišćenja fotografija sa autorskim pravima za izradu novih generacija vodiča. Uz to, izdavačke kuće su se dosetile i počele da štampaju turističke vodiče za iste destinacije u različitim cenovnim kategorijama i veličinama, pa tako Lonely Planet danas nudi vodič za Njujork na 450 strana, ali i na 45 strana. Pritom, koriste se sva dostignuća tehnološkog napretka u štampanju i novoizašle knjige su sve lepše u vizualnom i taktilnom smislu, na šta čitaoci veoma pozitivno reaguju.

Rast prodaje na engleskom govornom području se nastavio i u 2017. godini, istim tempom od pet odsto. Na 21. mestu u vodećih 25 naslova našli su se turistički vodiči za evropske destinacije i mediteranske države Afrike, pa možemo samo da se nadamo i da se Srbija uglavila tu negde, osim po geografiji.

Kada je o našoj zemlji reč, nemoguće je pronaći precizne podatke o prodaji turističkih vodiča na srpskom jeziku, izvan top-lista na internet stranicama pojedinih izdavača gde mahom listiraju sopstvena izdanja, bez istaknutog broja prodatih primeraka. Što se tiče broja naslova, tu prednjači beogradski „Vulkan“, koji u svom programu za turistička putovanja nudi široku lepezu prevedenih vodiča nekih od poznatijih svetskih izdavača u ovoj oblasti. Od domaćih autora, najzastupljeniji je Dimitrije Nastić, nekadašnji profesionalni turistički vodič u agenciji Kon Tiki, čije knjige objavljuje „Krug Commerce“.

Vunderkind na čelu Lonely Planet-a

Denijel Hjuton je 29-devetogodišnji izvršni direktor Lonely Planet-a, zaslužan za otpuštanje jedne petine od ukupnog broja zaposlenih u ovoj izdavačkoj kući. Danijel je, između ostalog, i jedan od tridesetoro najperspektivnijih mladih Amerikanaca, o kojima je prestižni magazin „Forbes“ pisao u svojoj rubrici „30 ispod 30“. Uz finansijsku podršku teksaškog milijardera Breda Kelija, kome je „prodao“ svoju poslovnu ideju, talentovani mladić je kupio Lonely Planet i postao njegov direktor kad je imao tek 25 godina. O preuzimanju ovog izdavača govori kao o svom „najvećem poslovnom riziku“, mada teško da ih je imao mnogo do sada.

Ruku na srce, od famoznog masovnog otpuštanja, pa do danas, Danijel Hjuton ostvario je uspešne rezultate. U portfoliju njegove kuće udeo elektronskih izdanja, uključujući tu i uslugu preko sopstvene aplikacije, porastao je na 30 odsto, a nakon dugo vremena desio se i porast broja štampanih vodiča. Da li su zaista u pitanju dobre poslovne veštine ili je i sudbina umešala svoje prste, pokazaće trendovi u narednih nekoliko godina.

 

 

jul/avgust 2018, broj 151.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *