Jedan od vodećih gubitaša u 2016. godini – HIP Petrohemija, preobratio se u najprofitabilnije privredno društvo u 2017. godini, pre svega zahvaljujući otpisu obaveza prema poveriocima. Na drugom mestu po ostvarenoj dobiti je NIS, a na trećem Srbijagas. Nasuprot rang listi najprofitabilnijih preduzeća koja se značajno razlikuje u poređenju sa 2016. godinom, redosled prve tri kompanije prema visini ostvarenih prihoda u 2017. godini je isti kao godinu ranije, odnosno na prvom mestu je EPS, na drugom je NIS, a na trećem Fijat automobili Srbija. Značajna razlika u odnosu na 2016. godinu je i ta da prošle godine nijedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji nije dobila najvišu ocenu za bonitet Agencije za privredne registre (APR), već je najvišu ocenu za zdravo poslovanje dobilo 200 preduzeća koja nisu u vrhu po ostvarenoj zaradi i prihodima.
Trendovi
13. Šta se događa sa organskim rastom: Manija preuzimanja
Očekuje se da će 2018. biti rekordna godina kada se radi o vrijednosti zaključenih poslova preuzimanja, sa procjenom da će ona dostići 5.000 milijardi dolara. U borbi za što brži rast, veće tržište i veću vrijednost kompanije i njenih dionica više ne djeluju preterane prognoze da će buduća preuzimanja koštati stotinak milijardi dolara. U toj igri, očigledno, više nema puno prostora za organski rast kompanija, te se sve na kraju svodi na to da „ili ćeš kupovati, ili ćeš biti kupljen“.
16. Osvajanje novih tržišta kroz akvizicije i spajanja: Krenuti napred ili uzeti predah?
Kompanija EY je tokom 2018. godine sprovela nekoliko istraživanja o trendovima na svetskom i regionalnim tržištima transakcija, koja potvrđuju da globalna ekspanzija i otvaranja novih tržišta i dalje predstavljaju glavni povod za akvizicije. Mada nalazi pokazuju da jedan deo kompanija planira predah u poslovnim transakcijama i da u narednih 12 meseci ovo tržište najverovatnije neće rasti snažno kao u prethodnih godinu dana, akvizicije i spajanja će i dalje biti prioritet u nastojanju kompanija da brže i efikasnije ostvare rast u veoma promenljivim društvenim i ekonomskim okolnostima.
20. Blokčejn tehnologija i javni sektor: Ni Panakeja, ni šećerna vodica
Šta se zaista krije iza blokčejna, i koji modeli njegove upotrebe mogu da donesu dobre rezultate u javnom sektoru, ili bilo kojoj industrijskoj grani? „Ne treba bezglavo da hrlimo u revoluciju, već da racionalno prostudiramo domete ove nove tehnologije, kako bismo iskoristili njen puni potencijal, izvan finansijskog klađenja na tržištu kriptovaluta. Mogućnosti su velike, ali moramo da ih iskoristimo u pravom kontekstu“, upozorava Ketrin Foster, ekspertkinja Svetske banke za blokčejn tehnologije.
22. Tržište ekonomskih katastrofičara: Biće skoro propast svijeta, nek propadne nije šteta
Tokom poslednje „Velike recesije“, koju gotovo niko od stručnjaka nije predvideo, procvjetala je novostvorena industrija bazirana na predviđanju skorog totalnog kolapsa. Knjige, veb sajtovi, blogovi, filmovi, %
24. Perspektive kreditiranja sektora nekretnina u Evropi i Srbiji: Šaroliko interesovanje banaka
Ukupna vrednost portfolija kredita za finansiranje nekretnina na evropskom tržištu je dostigla više od 100 milijardi evra već treću godinu za redom, ali je kreditna podrška za tu vrstu ulaganja vrlo raznolika u Evropi. U Srbiji, finansiranje nekretnina nije od strateškog interesa za finansijski sektor, a samo 20% učesnika je povećalo interesovanje za ovu oblast. Iako domaće finansijske institucije ostaju oprezne kada je reč o finansiranju nekretnina, može se očekivati umereni rast kreditne podrške u ovoj oblasti u narednih 12 do 18 meseci.
28. Rizik od energetskog siromaštva u Srbiji: Zaštita najugroženijih kaska za siromaštvom
Premda ne postoje jedinstveni kriterijumi za merenje energetskog siromaštva u Evropi, procenjuje se da je energetski ugroženo od 50 miliona do 160 miliona njenih građana, a situacija je posebno loša u jugoistočnoj Evropi. Analize upućuju da je u Srbiji energetski ugroženo od 250 do čak 400 hiljada domaćinstava, dok pravo na status energetski ugroženog kupca ostvaruje tek nešto više od 68 hiljada kupaca.
32. Izmene Zakona o privrednim društvima: Novine koje će najviše uticati na poslovanje
Iako su izmene Zakona o privrednim društvima bile neophodne zbog usklađivanja sa evropskim propisima u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, one su podjednako rezultat potrebe da se reše sporna pitanja i protivurečnosti u primeni prethodne verzije Zakona. Cilj izmenjene regulative je da se obezbede povoljniji uslovi za razvoj privrede i unapredi pozicija Srbije među stranim investitorima i međunarodnim institucijama, pre svega na listi „Doing Business“ Svetske banke, a na kojoj smo ove godine zabeležili pad.
36. Zašto Srbija beleži niske stope rasta: Tri lica srpske privrede
Domaća privreda beleži značajno sporiji rast u odnosu na uporedive zemlje. Stručnjaci Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) u analizi „Prilike i izazovi nakon sporog ekonomskog oporavka” razloge prepoznaju u dubokoj podeljenosti srpske privrede na tri različita segmenta, pri čemu samo takozvana „nova privatna privreda“ u proteklih deceniju i po beleži stalan rast na zdravim osnovama, ističe za B&F direktor CEVES-a Nemanja Šormaz.
38. Šta je obeležilo poslovanje domaće privrede u 2017. godini: Dug je loš drug, osim ako država ne kaže drugačije
Prethodna godina je za neke kompanije u Srbiji koje već godinama dobro posluju bila naročito profitabilna, ali je svakako najveće iznenađenje da se jedan od vodećih gubitaša u 2016. godini – HIP Petrohemija, „preobratio“ u najprofitabilnije privredno društvo u 2017. godini, pre svega zahvaljujući otpisu obaveza prema poveriocima.
42. Najveće i najprofitabilnije kompanije u Srbiji bez najbolje ocene boniteta: Ko razume, shvatiće
Da poslovni uspeh i zdravo poslovanje ne idu obavezno „ruku pod ruku“ pokazuje i protivurečnost da iako je domaća privreda u prošloj godini ostvarila više nego dvostruku dobit u poređenju sa 2016. godinom, nijedna od kompanija na listi najboljih po zaradi i prihodima nije dobila najveću ocenu za bonitet. Najvišu ocenu za zdravo poslovanje dobilo je 200 preduzeća u Srbiji koja – nisu na listi najuspešnijih.
Sektorske analize privrede
47. Poljoprivreda tabele
48. Poljoprivreda u 2017. godini: Toplo, hladno
Niske temperature na početku setve, a potom i dvomesečna suša tokom leta 2017. godine, dovele su do značajnog umanjenja prinosa pšenice, kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe. Zato su bili lošiji i rezultati u izvozu ključnih poljoprivrednih proizvoda nego godinu dana ranije, pa je tako izvoz kukuruza bio manji za 72 miliona dolara, šećera za 35 miliona, a zamrznutih malina za 15 miliona dolara. Negativan trend uvoza svinjskog mesa preneo se iz 2016. godine, pa se na domaćem tržištu prošle godine našlo čak 30% više uvozne svinjetine. Ukratko, 2017. će po dobru pamtiti samo proizvođači grožđa i vinogradari.
50. Energetika tabele
51. Razvoj vetroparkova na domaćem tržištu energije: Vetar može biti odličan saveznik
Vetroparkovi su investicije vredne nekoliko desetina, pa i stotina miliona evra, a za njihov ubrzaniji razvoj na slobodnom tržištu potrebno je, osim pojeftinjenja tehnologije, i da se tržišna cena električne energije približi ceni „zelenih kilovata“. Prvi sledeći korak, u skladu sa iskustvima zemalja EU, može biti prelazak sa garantovanih cena na neke druge modele podsticaja, poput aukcija za premije, objašnjava Danijela Isailović iz kompanije „Elicio“.
54. Građevinarstvo tabele
55. Koristi od rasta građevinarstva u Srbiji: Kako za koga
Stvarna snaga domaće građevinske industrije se ogleda na stranom tržištu, gde je prošle godine ostvarena deset puta manja vrednost građevinskih radova od one koja je zabeležena na gradilištima u Srbiji, na kojima se, tvrde i velike i manje domaće kompanije iz ove industrije – forsiraju strani investitori. Propagiranje Srbije kao zemlje jeftinih podizvođača i niskih troškova gradnje može imati još gore posledice: 29 poginulih radnika od početka godine, za čiju smrt nisu odgovorni samo „divlji“ domaći investitori, već i oni koje država uveliko protežira.
58. Građevinski materijali tabele
59. Uskoro nova pravila na domaćem tržištu građevinskih materijala: Dobit i za proizvođače i za kupce
Visoka stopa rasta građevinarstva u prvoj polovini ove godine odrazila se i na domaće tržište građevinskih materijala, a buduća primena Zakona o građevinskim proizvodima će pozitivno uticati na usaglašavanje sa propisima EU i na podizanje opšteg nivoa kvaliteta građevinskih materijala, ocenjuje Predrag Armuš, generalni direktor sektora Adhezivi Tehnologije u kompaniji Henkel Srbija i ističe: „S obzirom da su naši proizvodi već usaglašeni sa EU standardima i da se prodaju širom Evrope, spremno dočekujemo primenu novog zakona“.
62. Prehrambeni proizvodi tabele
63. Izvoz domaćih konditora premašio uvoz: Gol u gostima
Stalni rast izvoza i smanjivanje uvoza najbolji su dokaz kvaliteta domaće konditorske industrije, kojoj je, međutim, veoma važna saradnja sa nadležnima u državi u pogledu stabilnih kretanja na tržištu sirovina. Trenutno je u Srbiji prisutno oko dvesta domaćih i stranih proizvođača konditorskih proizvoda, ali u toku je konsolidacija, koja ne podrazumeva samo dolazak svetski poznatih kompanija na ovo tržište, već i ukrupnjavanje i širenje asortimana domaćih igrača, kaže Matjaž Vodopivec iz „Atlantic Grupe“.
66. Proizvodnja pića tabele
67. Oporavak pivarske industrije: Pivo u dobrom društvu
Povoljnija ekonomska situacija odrazila se i na oporavak domaće pivarske industrije, koja je već nekoliko godina za redom na drugom mestu izvoznika piva u Evropsku uniju. Premda se navike potrošača u Srbiji menjaju i sve više prate trendove u Evropi, ono što ostaje domaća specifičnost jeste da u konzumaciji piva društveni život ima posebno značajnu ulogu, „pa u ugostiteljskim objektima plasiramo gotovo polovinu naše proizvodnje“, kaže Vladimir Novaković, generalni direktor Apatinske pivare, koja dnevno može da proizvede 15.000 hektolitara piva, što je bila njena ukupna godišnja proizvodnja u drugoj polovini 19. veka!
70. Trgovina na veliko i malo tabele
71. Da li će dolazak novih trgovinskih lanaca zaista povećati konkurenciju: Hoće, neće, možda, ako…
Deset najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji pokriva tek nešto više od polovine tržišta, pri čemu je njihova koncentracija najveća u velikim gradovima, dok u manjim mestima preovlađuju lokalne trgovine. Stoga se svi slažu da ima mesta za nove igrače, ali ne i oko toga da li će povećana konkurencija doneti koristi ovdašnjim potrošačima i proizvođačima: dok jedni smatraju da je za malo učešće domaćih proizvoda u velikim trgovinskim lancima i za visoke cene krivo kartelsko ponašanje, drugi tvrde da je to posledica nemoći domaćih proizvođača da ponude dovoljne količine kvalitetnih proizvoda.
74. Farmacija tabele
75. Najvažniji uslovi za dalji razvoj farmaceutskog tržišta: Pacijentima nije važna podela na inovativne i generičke lekove
Država već nekoliko godina redovno izmiruje svoje obaveze prema dobavljačima lekova, što je jedan od najvažnijih uslova za dalji razvoj farmaceustkog tržišta, uz dugoročnu i konzistentnu politiku stabilnog snabdevanja i zdrav balans između uvođenja novih lekova na listu i povećanja primene postojećih lekova, kaže Pavle Marjanović, generalni direktor kompanije Actavis.
78. Metalska industrija tabele
79. Položaj domaćih proizvođača u metalskoj industriji: Kako se kalio čelik
Rezultati domaće metalske industrije u mnogome zavise od nesmetanog poslovanja smederevske železare, danas pod upravom kineske HBIS Group (Hesteel). Ipak, trnoviti put koji je tokom protekle decenije prešla kompanija Utva Silosi iz Kovina, pokazuje da je, uz pažljivo planiranje i obezbeđivanje redovne naplate potraživanja, moguće prevazići i naizgled nepremostive prepreke, kao što su obustava proizvodnje u Smederevu, svetska finansijska kriza, ili postojanje nelojalne konkurencije, kako u zemljama u okruženju, tako i na domaćem tržištu.
82. Motorna vozila tabele
83. Mogućnosti za dalji razvoj domaće autoindustrije: Najave novih ulaganja
Postojeća i najavljena, veoma značajna ulaganja u domaću autoindustriju su najbolji dokaz da je razvoj ovog sektora na dobrom putu. Srbija ima sve uslove da podrži još jednog svetskog proizvođača automobila, ali će to donekle zavisiti i od pravca u kome će se kretati globalni razvoj autoindustrije pod uticajem najnovijih tehnologija i promena koje su sve prisutnije i u samom načinu korišćenja vozila, kaže Jovanka Jovanović, generalna direktorka kompanije „Robert Bosch d.o.o.“.
86. Proizvodi od gume i plastike tabele
87. Rast gumarske industrije iznad proseka prerađivačke industrije: Uzlet izvoza na domaćim gumama
Gumarska industrija je prošle godine ostvarila suficit od 475,5 miliona evra, a vrednost izvoza kompanije Tigar Tyres je lane dostigla 342 miliona evra. Direktor fabrike u Pirotu Igor Zyemit ističe da su nova ulaganja omogućila podizanje obima proizvodnje na 12 miliona guma godišnje i otvaranje 500 novih radnih mesta.
90. Informacione tehnologije tabele
91. Na čemu se zasniva ubrzani rast domaće IT industrije: Kvalitet projekata je najvažniji za razvoj
Izraziti rast IT industrije u Srbiji je ohrabrujući, ali kada se razmatraju perspektive ovog sektora, činjenica da se u lokalu razvijaju veoma kvalitetni projekti je važnija od pokazatelja o trenutnoj vrednosti domaćeg IT tržišta, ocenjuje Vladimir Knežević, generalni direktor kompanije „Oracle“ u Srbiji i Crnoj Gori.
94. Telekomunikacije tabele
95. Stagnacija na tržištu telekomunikacija: Zatišje u iščekivanju transformacije
Četiri vodeće kompanije na domaćem tržištu telekomunikacija ostvarile su prošle godine 91% ukupnog poslovnog prihoda, preko 96% ukupne dobiti i upošljavale su 79% radne snage svih operatora. Međutim, ovo tržište u Srbiji, kao i u celoj Evropi stagnira, uprkos značajnim investicijama u infrastrukturu i nove servise, koje u Evropi iznose više stotina milijardi evra godišnje, a u Srbiji preko 250 miliona evra. U eri digitalne transformacije jedan od najvećih problema predstavlja nejasna vizija operatora kako ugraditi dodatnu vrednost u njihove tradicionalne telekomunikacione usluge.
98. Banke tabele
99. Bankarski sektor – deset godina nakon krize: Quo vadis?
Deset godina nakon izbijanja svetske krize, domaći bankarski sektor uspeo je da se u velikoj meri oslobodi balasta loših kredita i po apsolutnom profitu premaši pretkriznu 2008. godinu. Ipak, ne samo struktura postignutog krajnjeg rezultata, već i druge brojne slabosti ukazuju da izazovi iz prethodne dekade još dugo neće otići u zaborav.
102. Osiguranje tabele
103. Osiguranje u 2018 – rast u prvom polugodištu manji od prošlogodišnjeg: Trend ili „trenutna dremka“?
U prvih šest meseci ove godine domaće tržište osiguranja ostvarilo je blagi rast, ali je on manji od onog koji je ostvaren 2017. u odnosu na 2016. godinu. Po učešću premije u bruto društvenom proizvodu Srbija je u prošloj godini nadmašila prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Samo za intelektualnu elitu i poslovne genije
108. Birokratske zagonetke
Ako želite da testirate svoje umne i poslovne sposobnosti, imate pet minuta da objasnite šta znači sledeće uputstvo: „Efikasnost hlorovodonične kiseline je indiskutabilna, ali su njena korozivna svojstva inkompatibilna sa svakom metalnom permanencijom“. Pet minuta je prošlo. Uporedite Vaš odgovor sa tačnim rešenjem koje glasi: Ovo je pisani odgovor Nacionalnog biroa za standarde Sjedinjenih Država jednom limaru koji ih je pitao da li se začepljene vodovodne cevi smeju čistiti hlorovodoničnom (sonom) kiselinom. Kada se ova zagonetna poruka dešifruje, uputstvo glasi: „Nemojte ni za živu glavu upotrebiti hlorovodoničnu kiselinu, jer bi izjela vodovodne cevi!“ Ako niste uspeli iz prvog puta, nemojte se obeshrabriti. Na sledećim stranama donosimo korisne primere o tajnama birokratskog razmišljanja i komunikacije, iz knjige Pola Taborija, „Istorija ljudske gluposti“.
109. Kratka istorija bezuspešne borbe protiv birokratije: Anđeli zbrke
Jedna turska poslovica glasi: „Ako ti Alah da vlast, daće ti i mozak da se njime služiš“. Kao i sve poslovice, tako je i ova opasno lažna. Naime, vlast nad drugima često dovodi do gubljenja pameti, zakržljavanja duha, zapadanja u hronični oblik gluposti.
112. Remek dela birokratske mudrosti: Zašto su Francuzi odustali od umiranja
U Francuskoj je formula duga dva reda, koja normalnom čoveku nalikuje formuli za hidrogensku bombu, ustvari uputstvo tamošnjim pogrebnicima kako da kalkulišu cenu pogreba u gradovima koji imaju više od 20.000 stanovnika. Kad pročitate takvu formulu, postaje vam jasno zašto je u Francuskoj opao mortalitet: očito je da su ljudi naprosto izgubili hrabrost da umiru.
Vremeplov
114. Gradska privreda u Srbiji u 19. veku: Majstori bez alata
Gradsku privredu u Srbiji u drugoj polovini 19. veka predvodili su trgovci, koji su uporedo s trgovinom obezbeđivali obrazovani kadar za državnu administraciju, i „dopunski“ radili na njivama, naročito u manjim gradovima gde je obrt robe bio sporiji. Nasuprot njima, zanatlije, koje su činile najveći deo gradskog stanovništva, ali uglavnom nisu bile specijalizovane i „plivale“ su između profesija, sa rastom trgovine su sve više propadale pod pritiskom strane konkurencije, žaleći se da strane firme „zavode“ njihove potrošače u selima, „lošom robom s niskim cenama“.
119. Biznis top 2017/18. liste najvećih preduzeća u Srbiji:
120. Po dobiti
124. Po poslovnom prihodu
128. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)