U Srbiji ima više od 6.800 registrovanih sudskih veštaka i 87 pravnih lica koja se bave veštačenjem u različitim oblastima, a od nedavno je ustanovljena nova profesija licenciranih procenitelja za procenu vrednosti nekretnina. Iako se podrazumeva da ova vrsta ekspertize, koja se najčešće koristi radi dokazivanja nekog činjeničnog stanja u pravnom postupku, zahteva specifična znanja i iskustva iz različitih oblasti i struka, mišljenja o kvalitetu veštačenja su podeljena i u samoj stručnoj javnosti. Naknade za veštake u domaćoj sudskoj praksi su veoma neujednačene čak i za iste vrste veštačenja, a veštaka najviše nedostaje u oblastima gde se po pravilu vode sporovi male vrednosti, kao što je veštačenje robe široke potrošnje. S druge strane, sudovi i nadležno ministarstvo izuzetno retko primenjuju kazne za nestručno i nesavesno veštačenje.
Periskop
8 EU I DRŽAVNE FIRME: Stabilne na Zapadu, klimave na Istoku
Kao što privatizacija sama po sebi ne rješava sve ekonomske probleme, tako ni državno vlasništvo nad firmama nije univerzalan recept za ekonomski prosperitet, ukoliko ga ne prati sistematska dugoročna strategija i jasna vizija šta se tačno želi postići, te koji su prioriteti.
11 RIVALSTVO ČAJA I KAFE: Nadmetanje u šoljici
Osim zemalja poput Indije, Indonezije i Vijetnama, koje spadaju u prvih deset država u svetu po proizvodnji oba napitka, čaj i kafu, nažalost, spaja i vrlo neizvesna budućnost zbog posledica kilmatskih promena.
Biznis
16 REZULTATI DOMAĆE PRIVREDE U 2018. GODINI: Dve laste ne čine proleće
Uzlet poslovnih rezultata srpske privrede u prošloj godini zasniva se na ulaganjima dva strana investitora koja su preuzela Aerodorom „Nikola Tesla“ i RTB Bor, što je uticalo da se dobit u sektoru saobraćaja uveća četiri, a u rudarstvu čak deset puta! S druge strane, partijski isisana javna preduzeća smanjila su dobit čak pet puta za samo godinu dana, a skoro 40 odsto domaćih firmi je ostvarilo gubitak ili nije iskazalo neto rezultat.
18 ZAŠTO JE POTREBNO MENJATI POLITIKU SUBVENCIJA ZA PRIVLAČENJE STRANIH INVESTITORA: Nedostaje nam više ulaganja za dugoročan i održiv razvoj
Analiza državne pomoći u Srbiji u poslednjoj deceniji, nakon izbijanja svetske ekonomske krize, ukazuje da je ona obeležena rastućim troškovima za privlačenje stranih investicija, sa primarnim ciljem da se ugasi „požar“ nezaposlenosti.
22 IZ DRŽAVNOG U PRIVATNO VLASNIŠTVO I NAZAD: Od nemila do nedraga
Vest da je nekadašnja Fabrika lovačke municije, privatizovana 2006. godine, ponovo vraćena u državno vlasništvo samo je najnoviji primer privatizovanih firmi koje se već decenijama šetaju od nemila do nedraga između partijskog vlasništva i jednokratnih privatnih investitora.
Finansije
24 KONCESIJA AERODROMA I MALI AKCIONARI: Šta će biti sa akcijama Aerodroma „Nikola Tesla“?
Od najave sprovođenja koncesije, uključujući i rast cene akcija, akcionari su duplirali vrednost svoje imovine, no sada ključno pitanje ostaje može li se ovaj trend, i u kojoj meri, nastaviti?
27 JELENA GALIĆ, PREDSEDNICA IZVRŠNOG ODBORA AIK BANKE: Izuzetno je važno da se regionalno tržište ujedini
Naša sagovornica najavljuje da je preuzimanje većinskog vlasništva u Gorenjskoj banci prvi korak u daljem učešću AIK Banke u konsolidaciji regionalnog bankarskog tržišta.
30 POVRAT INOSTRANOG PDV-A: Od troška do povećanja konkurentnosti
Uz pomoć ove usluge preduzeća mogu ostvariti značajne uštede, pošto se opšte stope PDV-a u Evropi najčešće kreću oko 20%, a u nekim državama dostižu 25%, pa čak i 27%.
32 CENTRALNE BANKE PONOVO KUPUJU ZLATO: Nova zlatna groznica
Zlato je poput mini suknje, periodično se vraća u modu i ponovo postaje hit, iako su ga brojni ekonomisti prethodno više puta otpisali kao „relikt barbarstva“, koji nema ni svrhu ni budućnost u modernom svijetu finansija.
Temat
37 PROCENA VREDNOSTI: NEKRETNINA: Politika je deo tržišta
Procena vrednosti nekretnina je jedna od ekonomski najosetljivijih u oblasti veštačenja, jer značajno utiče na poslovni ambijent i stoga od vrhunskog procenitelja zahteva da se bavi i politikom, odnosno da uoči rizike od moguće sprege pojedinih bznismena s vlašću.
40 VEŠTAČENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA I ŠUMA: I godovi na panju ulaze u procenu veštaka
Koliko blizina oraha smanjuje rod na susednoj parceli, da li svinje vole šljive, kako presuditi u slučaju kada je šteta 100 dinara i kolika je vrednost zemljišta ako na njemu više ne mogu da se sade sadnice koje imaju koren duži od 50 centimetara? Ovo su samo neki detalji sudskih postupaka u kojima su, neretko, odlučujuću reč na presudu imali i veštaci.
42 UTVRĐIVANJE FINANSIJSKIH PREVARA: Kreativno smanji, kreativno uvećaj, već prema potrebi
U finansijskim izveštajima u Srbiji najčešće prevare utvrđene sudskim putem su one koje služe za utaju poreza, pre svega poreza na dodatu vrednost ili poreza na dobit. Međutim, za domaće sudove je mnogo složeniji postupak utvrđivanja posledične štete usled lažnog finansijskog izveštavanja kojim se firme prikazuju boljim nego što zapravo jesu.
44 ROBA ŠIROKE POTROŠNJE: Cipelu nema ko da veštači
Veštake specijalizovane za odeću i obuću je najteže naći, iako se potrošači najviše žale upravo na kvalitet tih odevnih predmeta. To su,
po pravilu, sporovi male vrednosti.
46 DIGITALNA FORENZIKA: Traženje igle u digitalnom plastu sena
Vrednost globalnog tržišta digitalne forenzike raste brzinom od skoro 16 odsto godišnje i već prevazilazi iznos od pet milijardi dolara.
48 NADOKNADE I KAZNE ZA SUDSKE VEŠTAKE: Veštačenje rada veštaka
Usled manjkavosti u regulativi i nedovoljnih budžeta sudova i tužilaštava za naknade veštacima, one su u praksi veoma neujednačene i često ih sudije subjektivno procenjuju, što otvara prostor za korupciju.
Intervju
„U sredinama gde istorija često počinje ’od početka’, i gde nekakve elite redovno podvlače crtu i smatraju da ništa nije bilo pre njih, svedoci smo da svako malo imamo pojavu pojedinih „genijalnih” reformatora, koji neretko odustaju od sopstvenih ideja već posle nekoliko godina, ili se te reforme samo kozmetički usvoje, bez istinskog pomaka. Nasuprot tome, jedan od glavnih faktora usvajanja vrednosti Prosvetiteljstva, jeste da se reforme obavljaju kontinuirano.“
Skener
56 ODNOS MLADIH U SRBIJI PREMA ZAPOŠLJAVANJU: Ili se učlani u vladajuću stranku, ili beži napolje
Broj mladih u Srbiji koji rade na povremeno-privremenim poslovima se udvostručio za samo tri godine, a strah da neće naći posao ili da će izgubiti onaj koji trenutno imaju je u ovoj populaciji druga najveća strepnja, odmah iza straha od bolesti. Najveći broj njih, stoga, utočište vidi u „državnom hlebu“, a veze sa vladajućim političarima i stranačka pripadnost se doživljavaju podjednako važnim.
58 KOLIKO ŽIVOTNO DOBA UTIČE NA PREDUZETNIČKE SPOSOBNOSTI: Najbolje firme prave se u najboljim godinama
Stereotip o dvadesetogodišnjaku koji uz pomoć svoje mašte i programerskog znanja osniva fantastičnu kompaniju i zarađuje gomilu novca uglavnom se ne dovodi u pitanje – osim u ozbiljnim istraživanjima, koja dokazuju da najuspešnije startapove pokreću dvostruko stariji ljudi.
60 EFEKAT SENEKE: Ode rast u propast!
Kakve veze imaju rimski stoici i Napoleon Bonaparta sa aktuelnim ekonomskim modelima rasta, i zašto je opsednutost rastom BDP-a u osnovi uzaludan, a možda i pogrešan posao?
Nove tehnologije
62 ZAŠTITA PAMETNIH KUĆNIH UREĐAJA: Uljezi u kući „na daljinu“
Pametni kućni uređaji su sve češća meta za hakere, pri čemu se ne nanosi šteta samo njihovim vlasnicima, već se oni koriste kao „odskočna daska“ za zlonamerne upade na svetsku mrežu sa daleko masovnijim posledicama, uključujući i blokiranje rada bolnica.
Nauka
64 DA LI ČOVEK IMA SLOBODNU VOLJU: Pandorina kutija lične odgovornosti
Rezultati višedecenijskih neuroloških istraživanja, a posebno oni koje danas omogućava precizno skeniranje mozga, za većinu naučnika su dokaz da čovek nema slobodnu volju, odnosno da je ljudski mozak programiran. Protivnici, pak, tvrde da uprkos tome što se takvi rezultati ponavljaju, oni predstavljaju anomaliju a ne pravilo u ljudskom ponašanju.
Koktel
68 TRŽIŠTE EKOLOŠKIH IGRAČAKA: Održivost posla zavisi od džepa kupaca
Retki domaći proizvođači ekoloških igračaka ističu da zbog niskog standarda nije velika ni tražnja, pa su primorani da svoje proizvode prodaju tri do četiri puta jeftinije nego na tržištu EU.
70 TEHNOLOŠKA POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA U SRBIJI: Digitalni ratari, stočari i prvi sajber čobanin
U Srbiji su digitalna poljoprivredna gazdinstva još uvek sporadična, ali stručnjaci u Institutu „Bisense“ smatraju da će, zbog sve većeg interesovanja mladih poljoprivrednika za primenu novih tehnologija, takvih imanja u zemlji biti sve više.
72 ČOVEK KAO OBNOVLJIVI IZVOR ENERGIJE: Bojler koji radi „na seks“
Zamisao da čovek može biti „depo“ za napajanje obnovljivom energijom različitih uređaja već se sprovodi u praksi, zahvaljujući novim tehnologijama koje proizvode struju od ljudskih koraka, plesa ili aktivnosti tokom vežbanja u teretanama.
Komunikacije
74 BRENDOVI I TRENDOVI: Kako biti upadljiv, ali sa smislom
Najnovija analiza najvrednijih robnih marki na svetu pokazuje da je tokom 2018. godine došlo do nastavljanja trenda uspona poznatih kineskih brendova. Pored njih, neočekivano veliki rast na globalnom nivou postigli su brendovi iz segmenta maloprodaje, informacionih tehnologija, ali i – industrije osiguranja.
Reprint
76 ZAŠTO JE BAŠ 1. MAJ POSTAO DAN RADNIČKIH PRAVA: U znak sećanja na masakr na Hajmarketu
Put do radničkih prava koja se danas podrazumevaju u demokratskim zemljama, kao što su osmočasovno radno vreme, pravo na lični dohodak, pravo na odmor ili penziono i socijalno osiguranje, započet je masakrom na Hajmarketu.
Vremeplov
78 MUSLIMANSKI GUSARI KOJI SU POTRESLI MEDITERAN: Za jedne božji, za druge đavolovi saveznici
Ugnjeteni muslimani u Španiji početkom 16. veka imali su svoju verziju Robina Huda. Ime mu je bilo Oruk, bio je nizak, zdepast, snažan, odložan izlivima besa, sa zlatnom alkom u desnom uhu i riđom kosom i bradom zbog koje su ga hrišćani prozvali Barbarosa – Riđobradi…
Otisak meseca
82 ASANŽ, ILI KAKO OSTATI NORMALAN