class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Nakon neuspešnih rasprava o skandaloznoj privatizaciji tokom devedesetih, Hrvatsku potresa nova afera iz perioda rata. Na udaru medija i javnosti ponovo se našao veći broj pojedinaca koji se vrtoglavo obogatio upravo na račun ratnih nabavki. Tačnije, radi se o pojedinim osobama koje su početkom devedesetih raspolagale tajnim računima za kupovinu oružja.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Nakon što je ceo slučaj iznova preuzelo i državno tužilaštvo, dodatnu ozbiljnost celoj situaciji dao je i sam predsednik Stjepan Mesić, koji je početkom meseca izjavio da je „opljačkati Hrvatsku tokom rata isto što i ratni zločin“. Takvom izjavom, s kojom se vrlo verovatno većina hrvatskih veterana koji su rat proveli u rovovima i blatu slaže, predsednik je zapravo potencijalnim osumnjičenima na teret stavio jako tešku krivičnu, ali pre svega etičku i društvenu osudu.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>U središte afere opet su došla i srpskim čitateljima dobro poznata imena poput pokojnog Franje Tuđmana, njegovog sina i nekadašnjeg prvog čoveka informativne službe Miroslava Tuđmana, hrvatskog ministra odbrane Gojka Šuška, nekadašnje sive eminencije Tuđmanovog kabineta Ivića Pašalića i nekadašnjeg ministra finansija Joze Martinovića.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Početkom devedesetih Hrvatska se ozbiljno spremala za naoružavanje ili kako se to u hrvatskim medijima kaže, odbranu od predstojeće agresije. Novac je u to vreme najčešće dolazio od pripadnika hrvatske dijaspore, koji su u svoju domovinu slali na milione dolara. Naravno, ništa od tih uplata nije bilo transparentno, već je tajnim računima raspolagalo svega nekoliko ljudi bliskih vlasti, a navodno zapravo sam predsednik Franjo Tuđman.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Afera je zapravo iznova počela prošlog meseca tokom sudskog procesa protiv Hrvoja Petrača, koji je zajedno sa svojim sinom optužen za otmicu sina nekadašnjeg generala hrvatske vojske Vladimira Zagorca. Petrač je srpskoj javnosti inače poznat po vezama sa Zemunskim klanom, Antom Gotovinom i njegovim legionarskim kolegom Mihajlom Ulemekom Legijom, s kojim su ga povezivali pojedini srpski tabloidi, ali i drugi mediji.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Izvrsnom strategijom odbrane, poznati zagrebački advokat Ante Nobilo, uspeo je da ceo slučaj protiv Petrača skoro pa preokrenuo protiv samog Zagorca. Tokom saslušanja dobro upućeni Hrvoje Petrač progovorio je o ilegalno stečenom bogatstvu Zagorca, desecima miliona evra, nekretninama i preduzećima koji se nalaze u njegovom vlasništvu. Naime, početkom devedesetih Vladimir Zagorec je bio jedan od ključnih ljudi koji se u ime države bavili kupovinom oružja. Važio je za glavnog logističara Hrvatske vojske koja je u to doba bila tek u nastajanju. Prema natpisima hrvatskih medija zlatno doba trgovine za Zagorca je bilo dok je oružje prvo nabavljao za hrvatsku državu, a potom ga švercovao u pojedine afričke zemlje.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: center;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Prema rečima Petrača tokom rata kroz ruke generala Zagorca prošlo je neverovatnih pedeset miliona evra. Radi se o ozbiljnim optužbama, a tome u prilog govori i neprovereni podataka da trenutni okvirni kredit Vladimira Zagorca u Hypo banci iznosi čak 260 miliona evra. Nakon ovakvih optužbi dalje medijske natpise i optužbe bilo je teško zaustaviti.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Pitanja za Zagorca i Petrača, dva nekadašnja odlična prijatelja, ima i previše. Obojica se između ostalog povezuju s aferom kada je novac s računa državne vojne tvrtke Alan isplaćivan off shore kompanijama Hrvoja Petrača. Petrač se povezuje s operacijom zamene nekadašnjih SFRJ dinara početkom 90-ih, kada je zapravo izvršen monetarni udar na Bosnu i Hercegovinu, a na kraju i sa slučajem kada su Petrač i Zagorec u Izrael prebacili 19 miliona američkih dolara.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Omerta
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Predsednik Mesić, koji je na početku devedesetih i sam bio u vrhu hrvatske politike, sem davanja kvalifikacija progovorio je i o tajnim računima. Potvrdio je da postoji jedan tajni račun u Švicarskoj, ali i računi na Malti, Kipru, Kajmanskim i Devičanskim ostrvima. Prema njegovim rečima kroz te račune prošlo je na stotine milione dolara.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Na koji se način raspolagalo novcima govori dovoljno i svedočanstvo Snježane Šiprak, nekadašnje bliske saradnice Vladimira Zagorca, koje je krajem prošlog meseca dala pred Županijskim sudom u Zagrebu. Prema njenim rečima Zagorec je za sebe zadržao dvije torbe pune dijamanata koje je ministarstvu obrane, pri nabavci raketnog sustava S-300, kao polog ostavio trgovac oružjem Josef Rothaichner.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Hrvatsko državno tužilaštvo za sada tvrdi da već duže vreme istražuje je li bilo nezakonitosti u raspolaganju novcem prikupljenim za rat u Hrvatskoj. No iz ove institucije došle su i jasne poruke da se u istrazi nailazi na zapreke, ne saradnju pojedinaca i država, te navodni nedostatak velikog dela dokumentacije.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Afera raspolaganja računima već je jedanput pokrenuta 2002. godine. Tada je pokrenuta istraga o tri miliona dolara koji su bili pohranjeni u austrijskom Villachu. Na taj račun je hrvatska dijaspora uplaćivala novce za kupovinu oružja. Kasnije, sredstva su završila na računu HDZ-ove fondacije. Posle toga je samo trebalo primeniti stari novinarski princip «follow the money» i istražiti gde je završio svaki cent. Ipak, istraga nikada nije privedena kraju, iako je za to svakako bilo mogućnosti.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Tadašnja direktorka USKOK-a (Ureda za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala) kaže da je novac koji su slali iseljenici završio na privatnim računima, čime su se navodno kupovala trgovačka društva i investicijski fondovi. Tada aktualni premijer Ivica Račan danas kaže: „Normalno da smo dali naloge za istragu, ali naišli smo na blokadu. Vladala je omerta, zakon šutnje, i u HDZ-u i u kriminalnom podzemlju.“
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Hrvatske priče o bogaćenju na račun uvoza oružja, tajnim računima i privatizaciji su veoma slične. Za opravdanje ovih priča uvek se koristio izgovor da je za to kriv rat i suprotna strana. Danas, međutim više nema nikakvih prepreka da se afera temeljito istraži. Uostalom, Franjo Tuđman, navodni kreator tajnih računa, svojevremeno je sadašnjem predsedniku Mesiću obećao da će sve moguće malverzacije istražiti nakon rata. A rat je završen pre više od deset godina.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>I dok se hrvatska Vlada bavi korupcijom i hapšenjem doktora koji su primili mito od nekoliko hiljadu ili više evra, Evropska komisija i dalje Hrvatskoj dahšće za vratom i ponavlja diplomatske fraze u kojima ističe negativnu ocenu o dometima vladine borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Možda bi raskrinkavanje klanova i miljea koji su se u proteklom periodu obogatili na ratnom profiterstvu za početak dobilo bolju ocenu.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>Davor Konjikušić, Zagreb
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>broj 25, novembar 2006.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>