Home Posle 5 Zamena “vampira”

Zamena “vampira”

by bifadmin

Zamenom “vampirskih” uređaja, poput televizora, modema ili printera, koji “pojedu” 20 odsto potrošnje energije u domaćinstvima (od čega polovinu kada su na “stendbaju”) efikasnijim trošadžijama, svaki žitelj bi uštedeo 84 evra godišnje.

Da bi se podstakla upotreba efikasnijih potrošača energije, Evropska komisija razmišlja i o većim poreskim olakšicama, ali sve je još neizvesno jer poresku politiku određuju nacionalne vlade. Evropa želi i da izveze svoje ideje o štednji energije, posebno u SAD, najvećeg potrošača energije u svetu, i Kinu koja zbog ekonomskog buma ‘’arči’’ energiju ne vodeći računa o efikasnosti potrošnje.

Plan EU bi mogao da donese evropskoj ekonomiji uštedu veću od 100 milijardi evra godišnje do 2020. i doprineo bi da se u atmosferu emituje za oko 780 milijardi tona ugljen-dioksida manje. EU je u kalkulacijama pošla od cene nafte od 48 dolara za bareltako da bi, s obzirom na daleko više cene nafte, konačna ušteda mogla da bude i mnogo veća.

Potrošnja energije u EU mogla bi da se spusti do 2020. za oko 250 miliona tona naftnog ekvivalenta, na 1,5 milijardi, ako Evropa odmah krene sa štednjom, uvereni su u Komisiji koja je potrošnju, ukoliko izostane štednja, prognozirala, računajući na brži ekonomski rast nego poslednjih godina, na 1,89 milijardi tona naftnog ekvivalenta.

Velki potrošač energije je i sektor transporta, koji apsorbuje petinu ukupne potrošnje, uglavnom naftu. Taj sektor je i vodeći zagađivač koji u vazduh ispusti nešto više od četvrtine ukupne emisije ugljen-dioksida. Rešenje tog problema u EU vide i u promeni navika – prelasku na vozila koja efikasnije troše gorivo i na prevoz sredstvima javnog transporta.

Tražnja energije u EU u prošloj godini je bila stabilna i dostigla je, prema podacima Eurostata, 1,637 milijardi tona naftnog ekvivalenta. Istovremeno je proizvodnja svih vrsta energije smanjena za 4,2 odsto u poređenju sa 2004. što je imalo za posledicu rast neto uvoza za 4,5 odsto. Rezultat je, kako pokazuju prve procene, da je zavisnost proširene Unije od uvoza za pokriće energetskih potreba porasla na 56 sa 54 odsto. Potrošnja energije u EU je između 1995. i 2004. porasla 11 odsto, proizvodnja je opala za dva odsto a uvoz porastao 29 odsto.

Potrošnja energije po stanovniku u EU lane je bila 3,6 tona naftnog ekvivalenta prema 7,8 tona u SAD, najjačoj svetskoj ekonomiji, i 4,1 toni u Japanu, drugoj po snazi ekonomiji na planeti. Širom EU potrošnja energije po stanovniku varira od članice do članice i uglavnom odražava nivo ekonomskog razvoja, stepen industrijalizacije i klimu neke zemlje.

Isključujući Luksemburg, čiji su podaci o potrošnji energije maskirani jer njegovi stanovnici kupuju gorivo u obližnjim zemljama, Finska je sa 5,2 tona naftnog ekvivalenta po stanovniku najveći potrošač energije u EU.

Među velikim trošadžijama su i Belgija sa pet tona, Holandija sa 4,9 i Švedska sa 4,6 tona. Na drugom kraju lestvice su Letonija gde se troši 1,5 tona naftnog elvivalenta energije po stanovniku, i Litvanija, Poljska i Portugalija sa po 2,3 tone.

U EU je prošle godine smanjena proizvodnja svih vidova energije pri čemu sirove nafte za devet odsto u poređenju sa 2004, gasa za 5,8 odsto, uglja za 5,7 a nuklearne energije za 1,3 odsto, pokazju podaci evropske statističke agencije.

Bez tabu tema
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je najavio da će početkom naredne godine biti predstavljen plan daljeg razvoja energetskog sektora, kako bi se što bolje rešili problemi klimatskih promena, brzog rasta tražnje i veće dostupnosti energetskih izvora i izrazio nadu da će članice EU usvojiti te mere na Samitu koji će se održati na proleće. Upozorivši da članice Unije proizvode sve više gasova s efektom staklene bašte odgovornih za globalno zagrevanje, Barozo je naveo da Komisija još radi na novim ciljevima za smanjenje emisije ‘’koje će biti ambiciozni’’. Prvi čovek Komisije je istakao da svaka zemlja mora sama da odluči da li želi da koristi nuklearnu energiju i da rasprava o tome ne sme da bude tabu tema.

Kod nafte, Britanija učestvuje u ukupnoj proizvodnji sa 70 odsto a Danska sa 15 odsto. U obe zemlje proizvodnja je opala, za 11,4 odnosno 3,8 odsto. Britanija je i najveći proizvođač gasa u EU i daje 44 odsto ukupne produkcije, a sledeća je Holandija sa 32 odsto. Proizvodnja gasa u Britaniji je prošle godine smanjena za 7,7 a u Holandiji za 5,9 odsto.

U Poljskoj, koja izvadi 57 odsto svog uglja koji iskopaju u 25 zemalja EU, proizvodnja je u 2005. opala za 2,1 odsto dok je u Nemačkoj i Britaniji, drugom i trećem proizvođaču uglja u EU koji obezbeđuju 19, odnosno 13 odsto ukupne proizvodnje, pala za 3,9 odnosno 17,9 odsto.

Istovremeno je u Francuskoj, iz koje potiče 46 odsto ukupne proizvodnje nuklearne energije u EU, produkcija tog vida energije porasla za 0,9 odsto ali je u Nemačkoj, koja je sa 16 odsto ukupne proizvodnje u EU drugi po veličini proizvođač, pala za tri odsto.

Evropskim uvozom energenata dominiraju nafta i gas sa udelom od 60, odnosno 25 odsto. Od uvoza energenata u EU najviše zavise Kipar (100 odsto), Portugalija (99,4 odsto), Luksemburg (99 odsto), Letonija (94 odsto) i Irska (90,2 odsto), dok su najmanje zavisne Britanija (13 odsto), Poljska (18,4 odsto) i Estonija (33,9 odsto).

Julija Simić

broj 25, novembar 2006.

Pročitajte i ovo...