Mnogi od vas sednu, kliknu, gledaju i zatvore. To vam omogućava pretraživač, tj. brauser (browser), a web vam se čini nikad manjim. Priča oko pretraživača je veoma duga, s obzirom da je Web ušao u punolestvo.
Ovo što se danas zove Web, a puno ime mu je World Wide Web je izmislio Tim Bernars Li, davne 1990. godine. Da bi isti bio upotrebljiv, pojavili su se razni pretraživači tzv. web browseri, od kojih je najzapaženiji ostao Mosaic. Kasnije se jedan od koautora odvojio od matice i napravio novi pretraživač Mosaic Netscape. Istorija počinje teći.
Ime pretraživača se menja u Netscape Navigator i isti jede ogroman deo tržišnog kolača. Bio je besplatan za preuzimanje, ali se plaćao ako se koristi komercijalno, dakle, firme su morale da calnu koji dolar. Pošto je Web već postao komercijalno isplativ, a druge ribe su htele svoj deo tržišnog planktona, Microsoft počinje sa razvitkom svog Internet Explorera (IE). Na svoje noge stao je tek 1997. godine i to svojom verzijom 4. Zanimljivo je da je razvojni tim IE, predstavljajući svoj proizvod na konferenciji u San Francisku, izradio ogroman logo IE-a „e“ veličine 3m. Kolege iz rivalskog Netscape-a su im na isti prikačili svoju maskotu, dinosaurusa „Mozilla“ na kom je pisalo: „Netscape 72, Microsoft 18“, što je označavalo tadašnji tržišni udeo.
Kompanija iza Netscape-a je bila mala kompanija, samim tim i veoma ranjiva, u odnosu na džina Microsofta, koji je odlučio da upregne sve svoje resurse ne bi li uništio konkurenciju. Drugim rečima, imali su pare. Ustvari, imali su neograničen budžet, gledajući iz ugla Netscape-a. IE je bio besplatan za sve korisnike Windowsa, koji je tada držao 90% tržišta operativnih sistema. Dakle, monopol, za koji se zainteresovala i američka antimonopolska komisija. Do kraja 1998, Netscape je izgubio primat, upao u krizu i lako je bio preuzet od kompanije America Online. Tako je Internet Explorer zauzeo oko 90% tržišta. Tu je kraj onoga što istoričari interneta zovu „Prvi rat pretraživača“.
Vremenom su se pojavljivale i novije verzije IE-a, ali verzija 6 je mnogima došla glave. Bila je veoma ranjiva na upade kojekakvih malicioznih kreacija, a time je i ceo operativni sistem Windows pucao po svim šavovima. Nešto se moralo preduzeti.
Dok se Microsoft trudio da krpi rupe, Netscape je već davno pre toga svoj pretraživač izbacio u formi otvorenog koda. Ubrzo se napravila i Mozilla fondacija i počelo se na razvoju novog/starog projekta. Pošto su imena Phenix i Firebird bila zauzeta u zajednici, odlučeno je da puno ime pretraživača bude Mozilla Firefox (FF) i u verziji 1.0 pojavio se u novembru 2004. Svojim kvalitetom i lakoćom upotrebe, a pre svega bezbednošću, ostvario je ogroman uspeh. Mnogi su ovaj projekat simpatisali od samog početka, što zbog pomenutih kvaliteta, što zbog biblijskog sukoba Davida protiv Golijata. Danas FF zauzima oko 40% tržišta i potpuno je besplatan. Ovo je ogroman uspeh, ako se uzme da iza njega stoji relativno siromašna fondacija, nasuprot prebogatog Microsofta. To se nikada ne bi dogodilo da se nastavilo sa Netscape filosofijom, ali, druga vremena su došla. Ko zna kakav bi udeo bio da se IE ne isporučuje sa Windowsom i da Microsoft, uz prodaju svojih licenci, ne uslovljava i korišćenje IE-a.
Do danas su se pojavile novije verzije oba browsera. Microsoft je zapušio mnoge rupe sa IE7 i trenutno radi na razvoju IE8, koji je u beta verziji. Nasuprot njemu, Firefox se početkom leta pojavio u svojoj trećoj verziji, donoseći znatna poboljšanja. Štaviše, oboren je Ginisov rekord u preuzimanju nekog softvera. Firefox 3 je preuzet preko 8 miliona puta za 24č.
Ljudi u IT branši, ali i svako ko drži za sebe da je kompjuterski pismen, koristi Firefox ili neki drugi browser koji je rival IE-u. IE nije stvar izbora, on je uvek tu. Međutim, s obzirom da ga koristi oko 50% internet populacije i dalje se sve stranice koje se rade, prave da dobro igledaju u njemu, što ne znači da će u drugima izgledati lošije. Microsoftu se prigovara da se ne drži Web standarda, ali može mu se. Monopol Boga ne moli, a Bog monopol ne voli.
Rat pretraživača još traje i kraj mu se ne vidi. Postoji još igrača na web pozornici, ali o tome nekom drugom prilikom. Statistika sa sajta www.w3schools.com, kaže: Zaključno sa julom 2008. godine stanje je, IE7 26.4%; IE6 25.3%; FF 42.6%; Safari 2.5%; Opera 1.9%; Ostali pretraživači su u nivou statističke greške. Ovu statistiku i autori sa dotičnog sajta uzimaju sa rezervom, pa je uzmite i vi.
Uroš Nedeljković
broj 47, septembar 2008.