Obiman plan ekonomskog oporavka predsednika Baraka Obame podstakao je u SAD debatu o efikasnosti velikih vladinih programa u cilju oživljavanja posustale ekonomije. Između ostalog, on je doveo i do preispitivanja najambicioznijeg plana za povećanje uloge vlade u društvu – “Nju Dila” koji je predsednik Franklin Delano Ruzvelt pokrenuo tokom Velike depresije 30-ih godina prošlog veka.
Milioni Amerikanaca bez hrane i posla koji nisu imali kome da se obrate za pomoć. To su prizori Velike depresije za koje predsednik Obama kaže da ne smeju da se ponove. Ključno mesto u njegovom apelu za najveci paket stimulativnih mera u istoriji SAD je uverenje da, kada privatni sektor doživi kolaps, vlada mora da deluje. Slično uverenje navelo je predsednika Franklina Ruzvelta da tokom Velike depresije 1930-ih pokrene brojne javne projekte. Kada je stupio na položaj 1933. godine oko cetvrtina radno sposobnih Amerikanaca bila je bez posla.
Mnoge od njegovih inicijativa su danas među osnovnim polugama americke ekonomije, uključujući vladinu nadoknadu za nezaposlenost i beneficije za penzionere. Međutim, debata o tome da li je “Nju dil” spasao SAD od depresije, da li je ublažio njene posledice ili je situaciju učinio još gorom i dalje traje. Ta debata se ponovo intenzivirala dok je Kongres odlučivao o planu predsednika Obame za ekonomski oporavak . Neki republikanci koji se protive Obaminom planu tvrde da je “Nju dil” učinio ekonomsku depresiju dužom i težom time što je zemlju opteretio vecćm vladinim izdacima. Oni smatraju da bi stimulativni plan predsednaika Obame mogao da predstavlja slicnu grešku.
Glas Amerike (VoA) prenosi izjavu ekonomiste Dena Mičela, koji radi u libertarijanskom institutu “Kejto”. “Politika ‘Nju dila’ produžila je Veliku depresiju za sedam godina. Ne bi trebalo da ponavljamo taj neuspešni model. 1930-e su model za ono što ne bi trebalo da uradimo zato što su – vladina intervencija, više poreske stope i uvećanje vladinih izdataka sprečili našu ekonomiju da se oporavi. Političari su se umešali u funkcionisanje privatnog sektora,” kaže Mičel.
Međutim, drugi izvlače potpuno različit zakljucak – da je nedostatak “Nju dila” bio što nije bio dovoljno obiman ili dovoljno smeo da bi savladao izazove svog vremena. Navode se podaci da su vladini izdaci tokom Drugog svetskog rata bili daleko veći od “Nju dila” i da su izbrisali nazaposlenost u roku od nekoliko meseci.
Istoričar sa Kolumbija univerziteta Alan Brinkli napisao je brojne radove o “Nju dilu” i njegovim lekcijama za današnje probleme. „Troškovi ‘Nju dila’ nisu bili dovoljno veliki da bi nadoknadili gubitak nacionalnog bogatstva tokom velike deporesije. Ako želite da se suprotstavite ozbiljnoj recesiji morate da stvorite adekvatnu ekonomsku aktivnost. Mislim da je upravo to cilj današnjeg stimulativnog paketa,“ ukazuje Brinkli.
Plan predsednika Obame oslanja se na ekonomsku teoriju Džona Mejnarda Kejnza, koja preporučuje veće vladine izdatke kada se ekonomija smanjuje, navodi se u analizi VoA.