2008. godina će u istoriju sasvim sigurno ući kao godina svetskog finansijskog kolapsa, ali i dalje ostaje nejasno zašto je toliko malo ljudi bilo u stanju da predvidi krizu tako velikih razmera. Zašto vlade, centralne banke i investitori nisu shvatili da će balon ogromnih dugova kad tad morati da pukne, pitaju se ovih dana ekonomisti širom planete. Međutim, nisu baš svi bili slepi pred nastupajućim katastrofom; profesor ekonomije sa njujorškog univerziteta, Nurijel Rubini, još pre dve godine predvideo je krah tržišta nekretnina, dramatičan pad poverenja potrošača i duboku recesiju.
BBC je profesora Rubinija upitao – kako to da je on jedan od retkih koji su slutili nastupajuću kataklizmu?
„Vremena ogromnog rasta tržišta nekretnina i kreditnog buma obično prati neracionalna euforija“, kaže Rubini. „Neki su 2000. godine predviđali da bi vrednost indeksa njujorške berze, Dau Džonsa, mogla da dostigne 36.000, a u međuvremenu je on pao na oko 8.500. Verovalo se takođe da će cene nekretnina godišnje rasti 20 procenata, a znamo šta se dogodilo. Naduvani ekonomski balon uvek ide ruku pod ruku sa neracionalnom euforijom“, kaže on u razgovoru za BBC.
Profesor Rubini najveći deo krivice za tekuće probeleme u svetskoj ekonomiji pripisuje bivšem guvereneru američke centralne banke Alenu Grinspenu, koji je isuviše dugo držao kamatne stope na previše niskom nivou, dok nenaplativi hipotekarni krediti nisu bili pod odgovarajućim nadzorom.
Recesija, začeta u Americi, nikoga neće mimoići, prognozira sagovornik BBC-ja: „Iduće godine imaćemo recesiju u evrozoni, kao i u Britaniji, Japanu, Kanadi i ostalim razvijenim privredama. Značajno je usporen rast i takozvanih „privreda u usponu“ – Brazil će imati sreće ako u 2009. godini zabeleži rast od jedan odsto, u Rusiji rast će rast biti negativan, dramatično usporavanje beleže kineska i indijska privreda. Finansijska zaraza se, na žalost, nezadrživo širi“, kaže Rubini.
Profesor njujorškog univerziteta dodaje i da skandali poput navodne prevare brokera Bernarda Mejdofa, koji je investitore ojadio za 50-tak milijardi dolara, dodatno urušavaju poverenje koje je ključni faktor za normalan rada tržišta. Rubini smatra da zapadne vlade nemaju drugog izbora do da u posustali bankarski sistem „upumpavaju“ ogromne sume novca: „To jeste pravi put, zato što bankarskom sistemu treba obezbediti likvidnost i kapital. To znači da će dobar deo bankarskog sistema biti privremeno nacionalizovan, ali drugog rešenja nema. Rezultati se, doduše, još ne vide jer banke i dalje čuvaju sredstva da bi pokrile rastuće gubitke – kriza se sa rizičnih hipotekarnih kredita proširila i na one sigurnije, kao i na kreditne kartice, studentske kredite i komercijalne zajmove. Stoga je bankama potreban dodatni kapital da pokriju očekivane gubitke u idućoj godini. Jednom rečju, kreditni mehanizmi su potpuno zamrznuti – jedini zajmodavac je Centralna banka, a u normalnim vremenima to je poslednja adresa na koju se obraćate kada vam je potreban novac“.
Prognoze profesora Rubinija za 2009. godinu su sumorne: „Globalna recesija se, po mom mišljenju, ne može izbeći – taj voz je već napustio stanicu i neće stati ni iduće godine. Efekti fiskalnih i monetarnih mere koje preduzimaju vlade širom sveta možda će se osetiti tek 2010. godine. Predstojeća godina biće jako teška i bolna, najgora u proteklih šest decenija. Ušli smo u začarani krug – finansijska kriza prenela se na realnu ekonomiju. Bojim se da najgore tek dolazi“, kaže za BBC profesor Nurijel Rubini sa njujorškog univerziteta, jedan od retkih ekonomista koji je još pre dve godine predvideo sadašnji kolaps svetskog finansijskog sistema.