Uoči susreta finansijskih zvaničnika najrazvijenijih zemalja okupljenih u G20, uočljive su znatne razlike između Evrope i SAD po pitanju daljnjih koraka za izlazak iz globalne finansijske krize, i to uglavnom vezanih uz pitanje treba li preduzimati još agresivnije stimulativne mere potrošnje.
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka najrazvijenijih država sveta G20 sastaju se 13. i 14. marta u Brajtonu, kako bi pokušali da postignu dogovor o načinu izlaska iz najgore globalne finansijske krize od Velike depresije. Ovo je pripremni sastanak za skup čelnika zemalja G20 koji bi trebalo da bude održan u Londonu, 2. aprila.
Dva najvažnija pitanja su, kako je izjavio japanski ministar finansija Kauoru Josano, stabilizacija finansijskog sistema i izlazak iz deflacione pretnje sa kojom je suočena svetdka privreda.
I dok su Japan i Kina uoči susreta G20 usvojili pakete mera za oživljavanje ekonomske aktivnosti, sve su uočljivije razlike između SAD i Evrope oko pitanja da li treba preduzeti još agresivnije stimulativne mere.
Najrazvijenije zemlje su u decembru izložile akcioni plan za borbu protiv krize i zaštitu od budućih „zagušenja“, ali su tokom priprema novog sastanka najrazvijenihjih u prvi plan izbile nesuglasice oko toga šta bi trebalo da budu prioriteti sastanka na vrhu i do kog nivoa bi razvijene zemlje trebalo da finansiraju potrošnju radi oporavka ekonomije. Vašington zahteva da industrijski najrazvijenije zemlje sveta nastave da ulažu dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) radi podsticanja potražnje i izvlačenja globalne ekonomije iz krize, ali Francuska i Nemačka odbijaju američke i britanske pozive na dodatnu potrošnju.
„Moramo učiniti tri stvari: podsticati potražnju, reformisati globalni sistem finansijske regulative i povećati resurse Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), piše britanski ministar finansija Alister Darling u kolumni u Wall Street Journalu. Međutim, na zajedničkoj novinskoj konferenciji održanoj 12. marta, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nicolas Sarkozi odbacili su pozive na veću potrošnju.“Smatramo da je Evropa već mnogo investirala u oporavak, i da problem nije oko veće potrošnje, nego sređivanja regulative kako se ekonomska i finansijska katastrofa koju svet gleda više ne ponovi“, poručili su Merkel i Sarkozi.
Rusija se protivi britanskim predlozima za G20 prema kojima bi se definisala minimalni obavezni nivo fiskalnih podsticaja od dva odsto BDP-a i smanjile kamatne stope. Ruski fiskalni plan stimulativnih mera doseže 4,5 odsto BDP-a, ali Rusija podiže kamatne stope radi očuvanja stabilnosti kursa rublje i suzbijanja bekstva stranih ulagača.
U međuvremenu, cene akcija na svjetskim berzama su u porastu i beleže najveće dobitke na nedeljnom nivou u poslednjih 20 godina, što se tumači jačanjem poverenja ulagača u moguć oporavak američkog bankarskog sistema, bez potrebe da se nacionalizuje. MSCI indeks svetskih akcija porastao je 13. marta za 1,6 odsto, te je od početka nedelje u plusu 8,4 odsto.
„Ekonomska situacija se čini boljom nešto što su ulagači govorili početkom godine, i čini se da zarade američkih banaka možda neće biti grozne“, ocenjuje Masatu Hamasaki, strateg pri Toyota Asset Managementu.
Ipak, rešenje osnovnog problema – šta uraditi sa ogromnom „lošom imovinom“ u bilansima banaka – verovatno će još neko vrijeme, zbog svoje težine, biti odlagano smatraju analitičari, a globalni ekonomski oporavak zavisi upravo od vraćanja posrnulog finansijskog sistema u život.
G20 čine zemlje koje u gobalnoj privredi učestvuju sa preko 80 odsto, a obuhvata G7 industrijskih zemalja od kojih su sve već u recesiji ili blizu nje, kao i ključne zemlje u razvoju – Rusiju, Kinu, Indiju i Brazil.