U publikaciji FINANSIJE TOP 2010/11 predstavljeno je poslovanje i bilansi banaka, osiguravajućih društava i brokerskih kuća, lizing i revizorskih kuća u 2010. godini i prvom kvartalu 2011. godine i data analiza dosadašnjeg rada dobrovoljnih penzionih i investicionih fondova u Srbiji.
TRENDOVI
1 Kriza i preraspodela ekonomske moći u svetu: Dva hroma druga
Buduća transatlantska saradnja zavisiće od toga kako će se Evropska unija i SAD nositi sa svojim trenutnim, vrlo dubokim ekonomskim i finansijskim teškoćama. Čak i ako obe strane pronađu najbolja moguća rešenja, nesumnjivo je da će SAD uskoro prestati da bude vodeća svetska ekonomija. Takav ishod možda učini Ameriku manje zanimljivim evropskim partnerom, a možda budemo svedoci poboljašanja međusobnog odnosa jer SAD više neće biti tako moćan a samim tim ni tako zahtevan partner. Uspon G20 doneće novu preraspodelu snaga.
14 Prognoza kretanja u Evrozoni: Još se bore misli moje
Nakon rasta od 1,7% u 2010. godini, Ernst & Young očekuje da stopa rasta društvenog proizvoda u Evrozoni ove godine bude 1,5% a zatim 1,9% u periodu od 2012. do 2015. godine. To ukazuje na slab oporavak i vraćanje na nivoe od pre krize tek 2013. godine, ako se u međuvremenu ne desi nešto neočekivano, što je itekako moguće.
17 Evropska komisija o oporavku EU: Pazi leđa!
Izgledi oporavka evropske ekonomije deluju bolje no što je to izgledalo prošle jeseni, zaključila je Evropska komisija u svojoj najnovijoj prolećnoj prognozi za period 2011-2012. Očekuje se da bruto društveni proizvod ove godine poraste za 1,75% ove i blizu 2% iduće godine. Blagi optimizam baziran je na ukupnom oporavku svetske ekonomije i raspoloženju evropske poslovne zajednice. Ipak, negativna iznenađenja, vezana pre svega za državne obveznice nekih zemalja članica, nisu isključena.
18 Prognoza Raiffeisen Research: Inflacija nas neće zadaviti
Samo će privrede Jugoistočne Evrope nastaviti da rastu po znatno nižim stopama nego pre krize, od oko 1,8 odsto u 2011. i 3,4% u 2012. godini. Visok nivo cena hrane i nafte nastaviće da ugrožava njihov oporavak.
21 Koliko vrede stručne prognoze: Skupa greška
Za razliku od prosečnog građanina Srbije koga uglavnom zanima samo sportska prognoza, oni koji se u planiranju kućnog ili budžeta preduzeća oslanjaju na stručna predviđanja o monetarnim kretanjima – sada su na gubitku, sa gorkim osećajem da će bankarske greške dodatno plaćati i kroz više kamate.
22 Rabobank 2030: Kako će izgledati svet za dve decenije: Ujedinjeni u dijeti
Kako će naš svet izgledati 2030? Iako je mnogo toga izvan naše moći razumevanja i prognoziranja te spada pre u domen obaveštenog nagađanja, ekonomisti holandske Rabobank razvili su, uvažavajući sva moguća ograničenja, četiri granična moguća scenarija naše budućnosti. U četvrtom scenariju, koji prenosimo u ovom broju, svet karakteriše velika posvećenost međusobnoj saradnji svih država, modernizacija koja ne ugrožava životnu sredinu, a oskudni resursi hrane i goriva raspoređuju se uz međusobno uvažavanje. Sva sažimanja teksta su redakcijska.
26 PWC – Promene u svetskom ekonomskom poretku: Svet u 2050 – Kineski kvalitet
Svetska ekonomska kriza ubrzala je očekivano: Zemlje E 7 (Kina, Indija, Brazil, Meksiko, Rusija, Indonezija i Turska) će pre 2050. prestići zemlje G 7 (SAD, Japan, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Kanada i Italija). Napredak prvih i zaostajanje ovih drugih biće posebno izraženi u narednoj deceniji. Prema najnovijoj prognozi, najveće svetske revizorske i konsultantske kuće Pricewaterhouse Coopers, na listi 20 najboljih će se, sredinom ovog veka, naći i Nigerija i Vijetnam. Prognoze PwC prenosimo u tri nastavka.
BANKE
33 Bankarski sektor u 2010: U raljama nelikvidnosti i niskog standarda
Proteklu poslovnu godinu bankarski sektor je završio uspešnije mereno krajnjim finansijskim rezultatom, ali se ispod ove šture ocene krije gomila indikatora koji 2010. godinu ne bi mogli prikazati bezbrižnom. Banke nisu uspele da povećaju poslovne prihode, značajno su uvećale plasmane u državne hartije od vrednosti, dok su nelikvidnost privrede i pad standarda stanovništva postojeće bankarske usluge učinili neatraktivnim i sprečili razvoj novih.
36 Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu: Banaka će biti i ako nas ne bude
Pred Srbijom su nova velika iskušenja koja dolaze spolja i iznutra: iz sveta dolazi pritisak većih kamata jer se evrozona bori sa troškovima krize na jugu kao i s rastom inflacije. Cenu će prvo platiti građani koji otplaćuju stambene kredite. Na unutrašnjem planu loša privatizacija i visok nivo nelikvidnosti suzili su broj klijenata banaka u realnom sektoru i uputile ih na kupovinu državnih hartija od vrednosti. I tu se nazire problem jer je nejasno koliki je kapacitet države za vraćanje kredita koje sve češće uzima. „Bolje je stati i dobro se preračunati, jer ćemo troškove populističkog pristupa platiti novim krugom siromaštva”, kaže profesor Đukić.
41 Anketa
48 Lu Brefor, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji: Kao pokvarena ploča
Do kraja juna Svetska banka i srpska vlada trebalo bi da utvrde projekte koji će biti podržani novim četvorogodišnjim zajmom. Posle kontinuiranih upozorenja sa svih nivoa banke da je Srbija na dnu liste po brzini povlačenja novca i tempu sprovođenja već odobrenih projekata, stvari su se donekle pomerile s mesta, ali ne dovoljno da bi smo se odlepili sa dna liste. I s potpisivanjem dva najnovija zajma vlada opušteno kasni.
50 Perspektive bankarskog sektora u Evropi: Regulatori treniraju strogoću
Mnoge banke sada javno smanjuju svoje ciljeve u pogledu prinosa na akcijski kapital i preispituju održivost nekih linija poslovanja – naročito u oblasti derivata. Sa primenom strožih standarda Bazela III, bilansi stanja banaka će verovatno nastaviti da „mršave“. Ipak, plasmani banaka, naročito malim preduzećima, odigraće ključnu ulogu u podršci ekonomskom oporavku u Evropi, i stoga ih vlade naročito ohrabruju.
54 Budući guverner Evropske centralne banke: Najbolje iz Evrope
Mario Dragi, za kojega je sada već gotovo izvesno da će u oktobru postati novi guverner Evropske centralne banke, u časopsu Financial Times ocenjen je kao najbolji bankar koga Evropa trenutno ima. Činjenica da se u ovom slučaju američko i evropsko mišljenje poklapaju, kao i da su nade da će dovesti u red evropsku monetarnu politiku uprte u čoveka koji dolazi iz prezadužene Italije, samo su neke od atipičnih okolnosti koje prate impresivnu poslovnu biografiju ovog čoveka, koji je sve vreme uspeo da odoli publicitetu i da se odbrani od podmetanja i skandala.
56 Povećana javnost rada Federalnih rezervi: Na popravnom
Odluku prvog čoveka američkih Federalnih rezervi da širom otvori vrata ove institucije medijima treba, pre svega, tumačiti kao pokušaj da se popravi njena slika u javnosti, koja je ozbiljno narušena tokom najnovije finansijske krize. Iako FED neprekidno prate „konspirativne“ teorije o njegovoj skrivenoj dominaciji u preraspodeli globalne moći, način donošenja i sprovođenja odluka se suštinski ne razlikuje mnogo od drugih centralnih banaka sa zapada.
60 Kako posluju kovnice novca: Čik pogodi
Koliko novca zarađuju oni koji prave novac? Gotovo petinu svetskog novca štampaju privatne kompanije, a bezbednosnim razlozima opravdava se gotovo potpuna netransparentnost podataka o prihodima i zaradi u ovoj delatnosti. No, posao im cveta i u krizi, kao i monopoli, pa i skandali zbog propusta u merama bezbednosti i loše urađenog posla.
62 Oporavak bez kredita: Često čudo
Kad se jedna privreda oporavi bez pomoći kredita to se najčešće smatra čudom, a pomenuti oporavci dobijaju imena mitskih likova. Ekonomisti Abdul Abiad, Giovanni Dell’Ariccia i Bin Li pokazali su u jednom nedavno objavljenom radnom papiru MMF da takvi oporavci nisu ni “retke životinje”, ni potpuna čuda. Naprotiv: jedan od pet ekonomskih oporavaka dogodi se u uslovima nedostatka kredita. Tokom ovakvih epizoda rast privreda je za oko trećinu manji nego u uslovima obilja kredita.
64 Posle više od pola veka javni beleženici se vraćaju u Srbiju: Godinu dana do notarskog pečata
Prvo overavanje potpisa, pravljenje testamenta ili javno potvrđivanje činjenica notari će početi od jula 2012. godine. Privrednici kažu da će dolazak notara imati višestruke pozitivne efekte na njihovo poslovanje, ali se pribojavaju mogućih zloupotreba. Oni se nadaju da će država ustanoviti sistem kontrole cena usluga kako ne bi došlo do „monopolske rente“ koje bi notari mogli da imaju.
66 BANKE: Bilansi
OSIGURANJE
77 Tržište osiguranja u 2010. godini: Rast premije
Ukupna premija osiguranja na srpskom tržištu povećana je u 2010. godini za oko 5,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći rast od 18,67 odsto ostvario je sektor životnog osiguranja, na 9,35 milijardi dinara, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Tržište osiguranja u Srbiji je u 2010. godini bilo na nivou Rumunije i Bugarske po razvijenosti. Prosečna premija osiguranja po glavi stanovnika u EU iznosila je 2.737 dolara (1913,8 evra), dok je u Srbiji bila 108 dolara (75,5 evra).
78 Mila Jezdimirović, generalna direktorka „Dunav osiguranja”: Kišobran pred nevoljama
Država treba da podstiče sektor osiguranja poreskim olakšicama za osiguranike, a za uzvrat bi od prikupljene premije dobila valjane domaće izvore za finansiranje prioritetnih kapitalnih investicija. Dodatna korist bila bi u tome što bi građani učili da štede za sigurniju budućnost i da osiguranje ne shvataju kao trošak, več kao kišobran pred iznenadnim nevoljama, ističe generalna direktorka „Dunav osiguranja“ Mila Jezdimirović.
81 Anketa
86 Imamo li rešenja za nove rizike u Srbiji?: Najgore je sedeti skrštenih ruku
Za razliku od preduzeća u Srbiji koja redovno kupuju osiguranje od suša, poplava i zemljotresa, domaćinstva su najčešće neosigurana pre svega zbog niske kupovne moći. Najbolji način za prevazilaženje takve situacije bilo bi obezbeđivanje značajnih subvencija premije osiguranja za katastrofalne rizike od strane države, po modelu subvencije premije osiguranja poljoprivrede, koja već dokazano ima sve veći značaj kod nas. Sredstva mogu da se obezbede od međunarodnih institucija, koje pokazuju značajno interesovanje za finansijsku pomoć u zaštiti od ovih rizika.
90 Porast životnog osiguranja: Briga za porodicu
Učešće životnih osiguranja u strukturi premije za 2010. godinu poraslo je sa 14,7 na 16,5 odsto. Možda rast nije dramatičan, ali je deo pozitivnog trenda u poređenju sa 2009. godinom kada su posledice svetske krize bile najjače. Naši sagovornici iz Delta Generali i Wiener Städtische zato su zadovoljni zabeleženim rastom, a primećuju da njihovi klijenti, osim želje da obezbede porodicu u slučaju nemilih događaja, na umu imaju i mogućnost da na taj način uštede, pa ih pri izboru polise itekako zanima eventualni dodatni prihod uz redovnu penziju.
94 Osiguranje i privatno FTO obezbeđenje: Čuvanje mačke u džaku
Prema podacima MUP Srbije tokom prošle godine u zemlji je izvršeno 80 napada na banke, 101 na pošte i 10 na transporte novca, dok je ukupan broj teških krađa porastao u odnosu na 2009. godinu. Sve su veće potrebe za angažovanjem kompanija za fizičko i tehničko obezbeđenje. Njihova delatnost još uvek nije u potpunosti uređena – od uvođenja standarda pa do utvrđivanja zakonskih ovlašćenja pripadnika obezbeđenja.
96 OSIGURANJE: Bilansi
LIZING
105 Poslovanje lizing kompanija u 2010. godini: Gubitak
Tržište lizinga u Srbiji završilo je prošlu godinu sa gubitkom od 868 miliona dinara, a bilansna suma lizing kuća na kraju prošle godine iznosila je nepunih 4% bilansne sume bankarskog sektora, koji je u istom periodu povećao bilansnu sumu za više od 17 procenata. Od 2003. do 2009. godine lizing društva u Srbiji finansirala su nabavku osnovnih sredstava u iznosu od oko 3,5 milijardi evra, ali je istovremeno nivo godišnjih plasmana sa preko 800 miliona evra pao na jedva nešto više od 200 miliona evra, a profitabilnost ove industrije opala za 68,3%.
106 Anketa
110 Kupovina stana na lizing biće moguća tek od iduće godine: Džaba ste pisali
Iako je Zakon o lizingu trebalo da unese dah konkurencije u monopolski položaj banaka u finansiranju stambene izgradnje i kupoprodaje nepokretnosti, sadašnja rešenja daju malo nade da će se to i desiti. Čak i ako se ukinu prepreke poreske prirode, ostaje činjenica da su i lizing kuće i banke najčešće pod istim krovom i da su ove prve pred gašenjem ili spajanjem.
112 Svetski trendovi: Pametni lizing
Za razliku od domaćeg tržšta, gde zastarela privredna struktura i tenologija, ali i način razmišljanja svode potrebe za lizing uslugama na službene automobile i mašine, uglavnom poljoprivredne, u svetu se putem lizinga uzima daleko raznovrsnija i skuplja oprema, posebno u novim industrijama kao što su IT, ekologija i biotehnologija. Iako su pretežni korisnici male i veoma mobilne firme, koje ne žele da zarobe svoj kapital u bankarskim kreditima već da ga koriste za razvojne projekte, lizing usluge koriste i velike kompanije, poput mnogobrojnih avioprevoznika.
114 LIZING: Bilansi
FONDOVI
119 Dobrovoljni penzijski fondovi: Izborili se s krizom
Na tržištu je primetan rast koncentracije fondova, a krajem 2010. zabeležen je rast neto imovine i doprinosa. U poslednjem kvartalu prošle godine uplate u fond su bile najveće od početka rada dobrovoljnih penzijskih fondova i iznosile su oko 662 miliona dinara. U strukturi ulaganja primat drže državne hartije od vrednosti i akcije NIS-a
120 Starenje stanovništva i javna potrošnja: Koliko košta dugovečnost?
Do polovine ovog veka starenje populacije će koštati države starog kontinenta između 4% i 7 % njihovog BDPa, ali ukupnom zbiru treba dodati i teže merljive kategorije kao što je opadanje produktivnosti na poslu. Stanovništvo u EU moraće prihvatiti da su produžavanje radnog veka i reforma penzionog sistema neizbežni, smatra dr Piter Vanhujse iz Evropskog centra za socijalnu politiku i istraživanja.
122 Prednosti i mane private equity fondova: Privremeni pratioci
Aktivnosti private equity fondova u Srbiji relativno su skromne u poređenju sa nekim drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope. U državama slične veličine kao što su Bugarska, Češka i Mađarska, aktivnosti fondova prilikom ulazaka u kompanije i izlazaka iz njih kretale su se u rasponu od 1,7 pa do 2,6 milijardi evra samo u 2009. godini. Šta pokazuju primeri Salforda, Ashmore i Darby-ja?
126 Stabilizacija poslovanja investicionih fondova u 2010. godini: Pozitivna očekivanja
Tokom prošle i početkom ove godine otvoreno je pet fondova: jedan privatni investicioni fond, dva fonda očuvanja vrednosti imovine i dva fonda rasta vrednosti imovine. Pojavio se prvi sektorski fond i uvećao broj fondova koji pokušavaju da postignu globalnu diversifikaciju i time ostvare bolji odnos prinosa i rizika u budućem periodu.
128 Ulaganja u novim tržišnim okolnostima: Vraća se apetit za rizik
Uporedo sa oporavkom svetskog tržišta obnavlja se i „apetit“ investitora da više rizikuju, što se najbolje uočava povećanjem ulaganja u zemlje u razvoju, u obveznice visokog prinosa ali i rizika, kao i u prirodne resurse. Ponovo su u igri i takozvani strukturisani proizvodi koji su po mnogima bili jedan od glavnih uzroka krize. To već izaziva cinične komentare da investitori očigledno imaju kratko pamćenje, komentariše Miloš Vuković, Vice President Investment Policy Royal Bank of Canada (RBC) u razgovoru o globalnim investicionim kretanjima, a u situaciji kada su analitičari još uvek podeljeni oko toga da li je kriza za nama, ili smo na pragu novih globalnih poremećaja.
132 Suvereni fondovi: Između politike i profita
Sva priča o transparentnosti poslovanja i nadzoru nad finansijskim institucijama prestaje pred vratima državnih investicijskih fondova, iako se procjenjuje da je ukupna imovina kojom raspolažu ovi fondovi između 3.980 i 4.300 milijardi dolara, što i nisu baš sitne pare.
134 FONDOVI: Bilansi
REVIZIJA
141 Revizorski sektor u Srbiji: U čekanju ovlašćenog prevodioca
Iako važeći Zakon o računovodstvu i reviziji zahteva zvanično utvrđivanje i objavljivanje prevoda Međunarodnih standarda revizije (MSR) od strane Ministarstva finansija, kao osnovnog okvira za rad revizora, takav prevod još ne postoji. Činjenica da se u praksi koriste prevodi koji nikada nisu usvojeni od strane zvaničnih institucija, ostavlja prostor za postojanje opravdane sumnje u kvalitet, odnosno korisnost izdatih mišljenja.
144 Forenzičko računovodstvo: Rafinirani tragači
U svetu je forenzičko računovodstvo jedno od najplaćenijih i najtraženijih usluga u biznisu, a u nauci oblast puna izazova. U Srbiji se malo ko bavi forenzičkim računovodstvom. S obzirom da želimo da uhvatimo korak sa svetom, a finansijske pronevere i malverzacije nam nisu nepoznate, morali bismo da poradimo na razvijanju forenzičkog računovodstva.
146 Zelena revizija: Koliko li su „zelene“ novčanice zaista zelene?
U poslednje tri godine je iz državnog budžeta za zaštitu životne sredine izdvojeno više od pet milijardi dinara. Međutim, stručnjaci smatraju da kontrola utroška tog novca i njegove svrsishodnosti nije odgovarajuća. S druge strane, iz resornog ministarstva poručuju da su novousvojeni zakoni značajno doprineli ne samo povećanju iznosa sredstava za životnu sredinu već i njihovom namenskom korišćenju.
149 REVIZORI
BERZE
151 Beogradska berza u 2010: Na dnu tranzicionog propadanja
Posmatrano prema prometu, optimizmu tržišnih učesnika, položaju i značaju Beogradske berze u domaćem finansijskom sistemu, prošla godina se komotno može oceniti kao kulminacija poniranja ove mlade finansijske industrije. Jedinu svetlu tačku, pred kraj godine, donelo je kotiranje prvog korporatizovanog javnog preduzeća koje bi, uprkos brojnim smetnjama ovog populističkog projekta, moglo odigrati ulogu poslednjeg pelcera za spas berzanske industrije.
154 Poslovanje berzi u regionu
156 Srpske kompanije i odnosi sa investitorima: Kad te vidim, više te cenim
Prema istraživanjima obavljenim na svetskim tržištima, otvoren i iskren pristup prema investitorima može doprineti rastu cena akcija za 10 do 25 odsto. Srpske kompanije, čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu, javnosti mahom distribuiraju samo minimalne, zakonski propisane izveštaje. To je i jedna od najvećih zamerki profesionalnih investitora iz inostranstva na domaće tržište kapitala.
158 Zlatna groznica: Terapija za liječenje
Zlatna groznica trese čitavu planetu i odjednom su Internet i oglasi prepuni „fenomenalnih“ ponuda za kupovinu, prodaju ili ulaganje u zlato iza kojih stoje anonimni akteri. Stoga nije loše podsjetiti se dokazanog pravila, „kada krene zlatna groznica, prvi se obogate oni što prodaju lopate“.
160 Restitucija: Platiti ili vratiti, pitanje je sad
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kritikovao je predloženi zakon o restituciji koji nije nešto što bi EU mogla da prihvati pa sada nije jasno da li će, ovakav kakav je, zakon biti i usvojen. Među opcijama za vraćanje imovine su i hartije od vrednosti
162 BERZE: Bilansi
VREMEPLOV
169 Tvorac Visa International kartice: Čovek koji je mrzeo kreditne kartice
Di Vard Hok je sa dvadeset pet godina bio na ivici ličnog bankrotstva jer se nemilice zaduživao preko kreditnih kartica. Kako je već imao dvoje dece a treće bilo na putu, prihvatao je bilo koji posao da bi preživeli, zaklevši se da će „iseckati svaku kreditnu karticu“ koju je do tada posedovao i ubuduće trošiti samo onoliko koliko ima na računu. Petnaest godina kasnije, Hok je brinuo o jednoj posebnoj kartici, ne zbog minusa, već zbog miliona dolara na njoj. Bila je to Visa kartica, njegov izum koji je napravio revoluciju u bankarskom poslovanju.
