I u normalnim okolnostima, sa prosečnim hidrološkim parametrima, temperaturnim nivoima i radom industrije, region jugoistočne Evrope je bilansno gledano tokom cele godine energetski deficitaran. Šta činiti ako periodi suša budu sve duži? “Ekstremne promene nude više sunca i vetra. Priroda, dakle, daje logičan odgovor šta raditi“, kaže Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu.
Višemesečne žege i suša nisu pokosile samo ovogodišnji poljoprivredni rod već ozbiljno prete i elektroenergetskom bilansu Srbije, gde oko trećinu proizvodnih kapaciteta čine hidroelektrane. Ništa bolja slika nije ni u drugim zemljama u okruženju. Domaće hidroelektrane poslednjih meseci proizvele su za petinu manje električne energije u odnosu na plan a situaciju bi, tvrde stručnjaci, mogle popraviti obilne septembarske i oktobarske kiše. Ukoliko ih ne bude, u novembru će verovatno već biti kasno da se „spasi“ ovogodišnja planirana proizvodnja. To znači da bi za Srbiju i ceo region nastupajuća jesen i zima mogle biti kritičan period u snabdevanju električnom energijom. Nestašica će, pri tom, na regionalnom i međunarodnom tržištu pogurati cene struje na više. Uostalom, tokom jula i avgusta cene su na berzama već skočile za 20 odsto, a pitanje je i ko će u regionu uopšte imati viška električne energije za prodaju.
Iako je ovog leta padavina bilo manje nego prošle, takođe sušne godine, stručnjaci za sada te duže periode bez kiše ne vide kao posledicu klimatskih promena i globalnog otopljavanja. Da li je leto 2012. bilo tek incidentna situacija i šta činiti ukoliko dugi periodi suše budu sve češća pojava na ovim prostorima?
Energetska kriza
U regionu Balkana je, u periodu od marta 2011. do aprila 2012. proizvodnja električne energije u hidroelektranama 14 meseci u kontinuitetu bila niža od proseka. Proizvedeno je 22 odsto, odnosno 15,3 teravat-časa manje električne energije u odnosu na višegodišnji prosek, kažu za Biznis i finansije u EFT Group. U poslednjem prošlogodišnjem i prvom kvartalu ove godine zabeležen je pritom neslavan rekord odnosno najniža proizvodnja u hidroelektranama u poslednjih 15 godina, manja za gotovo 11 teravat-časova od prosečne. Hidroproizvodnja je u prvom tromesečju 2012. bila za 34 odsto ispod višegodišnjeg proseka a u prvom polugodištu za 18 odsto, pre svega zahvaljujući prosečnoj proizvodnji u maju i junu. Od jula se, međutim, situacija ponovo pogoršala zbog manjka padavina i nekoliko talasa tropskih vrućina koje su zahvatile Balkan.
Analitičari u EFT-u kažu da je i u normalnim okolnostima, sa prosečnim hidrološkim parametrima, temperaturnim nivoima i radom industrije, region jugoistočne Evrope bilansno gledano tokom cele godine energetski deficitaran. Energija koja nedostaje u region dolazi iz pravca severozapada, sa evropskih tržišta i berzi. Najveća berza je lajpciški EEX, na kojoj se, kažu u EFT-u, „može kupiti gotovo svaki proizvod u željenoj količini“.
U kojoj meri će se višemesečna suša odraziti na kretanje tržišne cene energije nezahvalno je prognozirati, kažu u toj kompaniji, dodajući da cenu na otvorenom tržištu određuje mnoštvo faktora. Oštrina zime, hidrologija, rad sistema, odnosno eventualne havarije, prenosni kapaciteti, kao i kretanja na zapadnoevropskim tržištima, globalna cena nafte i gasa samo su neki od njih. „Nagli i neočekivani pad temperature, kakav smo imali, na primer, u februaru ove godine, može potpuno preokrenuti cenovne prilike. Isto tako, relativno blaga zima uz obilate padavine može uticati da cene energije na tržištu budu niže“, objašnjavaju u EFT-u.
Elektroprivreda Srbije, sudeći prema najavama ministarke energetike Zorane Mihajlović, u septembru i oktobru struju neće uvoziti iako se prethodno iz tog preduzeća moglo čuti da će interventni uvoz biti neophodan. Potrošnja električne energije u Srbiji moraće, ipak, delom da se namiri iz uvoza, verovatno u decembru i januaru sledeće godine. Do kraja 2012. neće biti ni poskupljenja struje, obećala je Zorana Mihajlović, dodajući da se nada da neće biti restrikcija iako nas „očekuje teška energetska kriza“.
Smena na tronu
Predstojeća zima u svakom slučaju nije ni prva a verovatno ni poslednja u kojoj će potrošači u Srbiji, kao uostalom i na ostatku Balkana, povremeno strepeti od restrikcija, dok će uvoz u mnogim elektroenergetskim sistemima biti neophodan. Iako je zbog izuzetno visokih temperatura povećana potrošnja električne energije i tokom letnjih meseci, problematičan ipak ostaje zimski period.
„U razvijenim zemljama vršna opterećenja su upravo leti jer potrošači električnu energiju koriste za rashlađivanje, dok zimi imaju rešen sistem grejanja i retko ko se greje na struju. Kod nas je obrnuto. Iako se i ovde primećuje trend rasta letnjeg opterećenja, Srbija još daleko od toga da potrošnja električne energije bude veća leti nego zimi“, kaže za BiF Slobodan Ružić, direktor “Energy Saving Group”.
Treba li, ipak, razmišljati o strateškom prilagođavanju proizvodnje električne energije novim uslovima? Bilo da je reč o dugim sušnim periodima ili ekstremno obilnim padavinama koje bi mogle da uslede kao posledica globalnog otopljavanja, u vidu treba imati i prošlogodišnju ocenu Međunarodnog panela za klimatske promene da će prostor Balkana pretrpeti značajne klimatske promene, pre svega kroz smanjenje padavina. Čini se da za sad stručnjake i nadležne za ovu oblast takve najave ne brinu mnogo.
U Republičkom hidrometeorološkom zavodu ocenjuju da se ne može govoriti o tome da je aktuelna situacija rezultat klimatskih promena jer suše na svakih sedam do osam godina na ovim prostorima nisu neuobičajena slika.
Slobodan Ružić smatra da treba sačekati kraj godine da bi se dala konačna ocena koliko je ona zaista bila sušna i dodaje da je ovo je tek jedna godina u nizu različitih. I Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu, kaže da bi se trebalo još neko vreme strpeti pre nego se eventualno krene u promene metodologije za planiranje obima proizvodnje u hidroelektranama i njenom udelu u ukupnom elektroenergetskom bilansu zemlje. On podseća da je i u prošlosti bilo oscilacija u proizvodnji električne energije u hidroelektranama. Profesor Rajaković slaže se, ipak, da se klima na ovim prostorima menja – iz umereno kontinentalne ka ekstremima. „Te promene ne znače uvek da je hidrologija loša već i velike snegove, obilate kiše, uz duge sušne periode tako da bilans na kraju godine opet može biti dobar“, objašnjava sagovornik Biznisa i finansija i nastavlja: „Posmatrano na duži rok, za 10 do 15 godina, proizvodnja se verovatno neće moći planirati kao u prošlosti već će se morati oslanjati i na druge varijante. Ekstremne promene nude više sunca i vetra. Priroda, dakle, daje logičan odgovor šta raditi“. Do sada je, dodaje Rajaković, proizvodnja električne energije morala da se prilagođava „njenom veličanstvu“ potrošnji, odnosno elektrane potrošačima, a to će u budućnosti morati da se promeni – „njeno veličanstvo“ postaje proizvodnja, a potrošači će morati da se prilagode.
(Ne)prihvatljive alternative
U Srbiji postoji niz lokacija na kojima bi se mogle podići male hidroelektrane i taj potencijal svakako treba iskoristiti, ali one prema rečima Slobodana Ružića ne mogu da doprinesu dramatičnom povećanju obima proizvodnje niti mogu da zamene značaj termoelektrana, a dugoročno ne rešavaju problem rastućih potreba za električnom energijom. „Čak i da iskoristimo sav vodni potencijal, to je i dalje nedovoljno za sadašnje potrebe, a kamoli za buduće“. Solarni kolektori, prema njegovim rečima, mogu pomoći povećanju proizvodnje, ali je ta tehnologija i dalje veoma skupa.
Nikola Rajaković kaže da je solarna tehnologija u odnosu na period pre četiri do pet godina „tehnološki i cenovno sazrela“ tako da danas izgradnja jednog megavata košta ispod dva miliona evra. Problem je, međutim, manji broj efektivno korisnih sati u odnosu na druge izvore. Moguće rešenje, prema njegovim rečima su inteligentne elektroenergetske mreže, ali za njihovu primenu potrebno je i vreme a i novac.
Obnovljivi izvori, kažu u EFT Group, po pravilu su skuplji od kovencionalnih pa se u datim okolnostima smatraju svojevrsnom privilegijom bogatih zemalja. „Iako dugoročno važni, u trenutnim finansijskim okolnostima ne smatramo da obnovljivi izvori mogu biti značajan deo rešenja regionalnog energetskog deficita“, ocenjuju u toj kompaniji.
Biljana Korica Vukajlović
broj 89, septembar 2012.