Biznis i finansije, broj 91, oktobar 2012.
Nezaposleni i (ne)moć države
Od izvedenog problema, posledice pada privredne aktivnosti, rastuća i dugotrajna nezaposlenost sa svakim danom produžavanja krize prerasta u problem broj jedan mnogih evropskih država, pre svega onih sa slabijom ekonomijom. Za sve veći broj ljudi, gubitak radnog mesta ne znači samo privremeni izostanak prihoda već put u siromaštvo, gubitak slobode i samopoštovanja, atak na zdravlje i skladan porodični život, i zatiranje nade da je dostojanstven život moguć. Masovno raširena, nezaposlenost potkopava koheziju u društvu i slabi društvene vrednosti. Klasični lekovi, pasivne i aktivne mere zapošljavanja koje evropske države rutinski primenjuju već decenijama, u novonastaloj situaciji daju slabe ili nikakve rezultate – pogotovo kada se na njima, kao u Srbiji, škrtari ili bavi polovično.
PERISKOP
10 Obama i uticaj rasnog pitanja na nove američke izbore: Koliko je boja ubojita?
Izborom prvog crnog predsednika Amerika nije postala post-rasno društvo. Naprotiv: raste broj anketiranih koji smatraju da su rasni odnosi zapravo pogoršani. Mnogi Afro-Amerikanci očekivali su više od Baraka Obame, a tvrdo jezgro belih glasača u državama čiji glasovi najčešće odlučuju o predsedniku, itekako uzima u obzir boju kože predsedničkih kandidata
12 Invazija investitora na Afriku: Fatalna privlačnost
Svet se otima za investitore, a oni za Afriku. Gužva je sve veća oko jeftinih sirovina i radne snage, čiju cenu dodatno obaraju Kinezi, kojih je u poslednjoj deceniji došlo više nego Evropljana u protekla četiri veka. Odnedavno u ofanzivi je i Brazil, koji ima više stanovnika afričkog porekla nego ijedna druga država van Afrike.
16 Španska fiskalna kriza i separatističke tenzije: Bez para i ljubav se para
Siudad Real, gradić na zapadu Španije prema granici sa Portugalom, pre tri godine dobio je aerodrom, ambiciozno zamišljen da preuzme nešto putnika sa madridskog Barahasa (udaljenog oko 250km) i dovede turiste u Ekstremaduru, najsiromašniju špansku pokrajinu. Tokom prvih šest meseci njega je koristilo nekoliko privatnih aviona i španska niskobudžetska kompanija Vueling. Danas je na pisti samo jedan avion, u kojem Pedro Almodovar snima novu komediju.
18 Centralne banke i novi talas krize: Kajaćemo se natenane
Septembar je doneo novi talas užurbane aktivnosti glavnih centralnih banaka širom sveta. Prednjačio je američki Fed, čija je odluka da sprovede novi program relaksacije monetarne politike momentalno podigla svetske indekse akcija, ali sa više nego neizvesnim ostvarenjem proklamovanog cilja o smanjenju nezaposlenosti. O gotovo izvesnom urušavanju tržišnog sistema podsticaja te inflatornim posledicama, kreatori ovog leka baviće se drugom prilikom.
BIZNIS
20 Vanredne mere za vanrednu ekonomsku situaciju: Igračka, plačka
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, najavila je da će merama iz svog resora obezbediti jeftinije kredite za preduzeća, koji neće podstaći inflaciju i sunovrat dinara. Mnogi predlozi već kolaju u javnosti a neki od njih se ne uklapaju najbolje u ovaj opis.
22 Indonezija i Srbija: Posao iz daleka?
Oko 60 odsto indonežanskog izvoza čine sirovine, što je ovoj zemlji obezbedilo značajan rast, ali i problem u trci sa drugim brzorastućim tržištima. Stoga Indonezija traži nove izvozne mogućnosti i na „netradicionalnim“ destinacijama kao što je Srbija, gde njeni predstavnici razmatraju mogućnost otvaranja regionalnog logističkog centra, a naši privrednici i predstavnici države mogućnost za preradu i proizvodnju za tržišta gde Srbija ima povoljan carinski pristup.
24 FIAT: Pod ručnom
Fiat iz Srbije neće otići doklegod bude u njoj plaćao radnike 300 do 400 evra mesečno. Model 500L dobija sve više konkurenata koji nastupaju sa nižim cenama. To je opasnost da Kragujevac ostane tu gde je.
FINANSIJE
26 Dužnička istorija – bivša SFRJ, Grčka i Srbija: Svaki bankrot je priča za sebe
Kad je u martu 1982. godine ušla u dužničku krizu, bivša SFRJ je uz pomoć Svetske banke, MMF, i drugih velikih kreditora reprogamirala postojeće dugove i dobila nove zajmove za podršku proizvodnje izvozu. Iako je od tada postala uredan dužnik, izgubila je ugled i nadalje se skupo i teško zaduživala. U zemlji je racionisana potrošnja ulja, benzina i kafe i srezan uvoz repromaterijala za preduzeća. To je opšti nauk, ali je scenario svake dužničke krize drugačiji jer se i unutrašnje i spoljne prilike zemalja prisiljenih da proglase bankrot, razlikuju.
30 Platni promet između Srbije i Crne Gore: Tako blizu, a tako daleko
Prošlo je pet godina od kada je potpisan dokument kojim je omogućen jeftiniji i brži platni promet između Srbije i Crne Gore. Ipak, uprkos obimnoj trgovinskoj razmeni i činjenici da su privrede i građani obe države značajno upućeni jedni na druge, i dalje se sva plaćanja obavljaju preko posrednika u nekoj trećoj državi.
32 Šta nam donose izmene Zakona o PDV: Dobra rešenja i nove nedoumice
Najnovijim izmenama Zakona o PDV se po prvi put od njegovog uvođenja 2005. godine, unose značajne i u izvesnoj meri suštinske promene u ovu oblast oporezivanja. Osnovni motiv zakonodavca je svakako obezbeđivanje dodatnih izvora finansiranja budžeta kroz povećanje opšte stope. U tekst zakona unete su i druge izmene sa namerom da se otklone manjkavosti postojećeg sistema, obezbedi veća neutralnost za poreske obveznike i reše neke od aktuelnih nedoumica.
TEMAT
37 Nezaposlenost i nejednakost: U vrtlogu
Problem nezaposlenosti u Srbiji je nasleđen iz predtranzicionog perioda, ali je dramatično produbljen tranzicionim procesom i globalnim recesionim talasima. Iz razvojnog ugla, njegovi direktni i indirektni efekti su sve veći. Nezaposlenost je generator nejednakosti i siromaštva i uzročnik brojnih socijalnih i društvenih negativnih posledica.
40 Može li srpska država da bude generator novih radnih mesta: Nije Kejnz za svakoga
Krenite put Istoka, savetuje britanski The Economist secirajući singapursku državu koju karakteriše dugoročno planiranje, valjana a jevtina i kompetentna administracija, kadrovski elitizam na svim nivoima baziran na znanju i visokim platama, i fokusom i kapacitetom za privlačenje stranog kapitala. Nove ekonomije poput srpske, suočavaju se sa objektivno skučenim mogućnostima i “subjektivnim slabostima” u podsticanju privrednog oporavka i zapošljavanja.
44 Fleksibilni rad u Srbiji: Pola posla
Iako se danas i u evropskim zemljama kritički preispituje koncept fleksibilnog rada, ove mere su u EU ipak ublažile posledice krize. Domaće zakonodavstvo dozvoljava ovakav vid angažmana, ali usled manjkavosti, pre svega u pogledu efikasnosti pravne zaštite radnika, uporedo sa brojem nezaposlenih raste i broj ugovora na određeno vreme, preko koga je zaposlen svaki deseti radnik u Srbiji. Mnogi ne ostvaruju svoja radna prava zbog ucena da im ugovor neće biti produžen.
46 Koreni slabe aktivnosti privrede: Ceh prošlosti
I u najboljim okolonostima – da Srbija obezbedi priliv stranih direktnih investicija i pokrene industrijsku proizvodnju, zaposlenost bi mogla da počne da raste tek od 2014. godine. Jer uzroci propadanja ovdašnje privrede i potom njenog sporog oporavka ne počinju sa globalnom krizom, već sežu decenije unazad.
48 Efekti aktivnih mera zapošljavanja: Stručnjaci u svađi
Izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja u Srbiji prošle godine su iznosila oko 0,1% BDP, što je prema rečima ekonomiste Svetske banke za Srbiju Lazara Šestovića četiri puta manje nego u EU. Po njegovoj oceni, iako aktivne mere na tržištu rada imaju ograničeni efekat, smanjivanje namenskih sredstva za 40% u ovoj godini je neodgovorna politika, posebno ako se uzme u obzir velika nezaposlenost mladih.
50 Virtuelna radna mesta – prednosti i mane: Promozgati pre upotrebe
Država ozbiljno treba da razmotri strategiju da smanjenjem digitalne podele na nacionalnom i lokalnom nivou istovremeno smanji i nezaposlenost kroz mogućnost otvaranja virtuelnih radnih mesta. To zahteva niz dodatnih mera, jer virtuelna radna mesta mogu pospešiti produktivnost kompanija i uticati na smanjivanje nezaposlenosti, no istovremeno nose nove rizike i probleme koji – ukoliko se ne predvide unapred, produkuju loše rezultate, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Slavoljub Milovanović.
INTERVJU
54 Branka Parlić, pijanistkinja: Nežni ukrotitelj ušiju
Na “You Tube” njeno izvođenje “Metamorfoza” Filipa Glasa, jednog od najznačajnijih i najuticajnijih kompozitora današnjice, ima dva miliona hitova. Teče planetarna rasprava obožavalaca: da li pijanistkinja Branka Parlić, nadahnuti tumač njegove ustreptale i zavodljivo jednostavne muzike, bolje razume Glasa od njega samog? Sagovornica “Biznisa & Finansija” nikada nije čekala odgovor na ovakvo pitanje. Otkad je drugom polovinom 80-ih snimila kompozicije Erika Satija, još jednog izuzetnog kompozitora moderne klasične muzike, neumorno prestrojava “svoju vojsku” tražeći neprestano “nove uši za novu muziku”.
SKENER
58 Kako su strani investitori promenili gradove u Srbiji: Sa prevodiocem na posao
Posle „Fijatove“ tehnologije, Italijani su u Kragujevcu reinstalirali i navike u ishrani i ideju o najpoželjnijem stranom jeziku. U „Juri“ su nezaposleni Leskovčani nametnuli poslodavcu drugačije kriterijume u zapošljavanju od prvobitno izabranih. Od sitnih radnji koje su nikle uz fabrike, do drugačijih rafova u samoposluzi i dvojezičnih obdaništa, stranci polako menjaju životne navike gradova u koje su se doselili.
61 Umetnička radionica „Ihtis“ Pančevo: Kako skućiti Liliputanca
Zanet sasvim drugim poslom, Miodrag Savin je pre pet godina igrom slučaja shvatio da celog života želi da se bavi izradom minijaturnih cigli za maketarstvo. Danas je jedini proizvođač ovog materijala u Srbiji i planira izvoz.
62 Ozbiljna literatura: Privid oporavka?
Sudeći prema novijoj ponudi domaćih knjižara, objavljenih naslova iz oblasti humanih nauka sada je naizgled više nego pre desetak godina. Međutim, glavnu zaslugu za takav utisak imaju uglavnom mali izdavači, vođeni velikim entuzijazmom, ali i ograničenim finansijskim sredstvima. Njihova čitalačka publika se najvećim delom sastoji od fakultetski obrazovanih pojedinaca i profesionalnih sociologa, filozofa ili psihologa, ali njihov broj je relativno mali u poređenju sa udelom čitaoca koji je okrenut nekim drugim, popularnijim i tiražnijim sadržajima.
NAUKA
64 Prilagođavanje gradova klimatskim promenama: Kilometar po kilometar svežeg vazduha
Svaki grad ima svoj klimatski otisak i od svakog grada se očekuje da napravi sopstvenu strategiju održivosti, po svojoj meri. Ipak, neki uspešni primeri saradnje nauke i gradskih uprava mogli bi postati realnost i u gradovima Zapadnog Balkana, posebno u Beogradu, poručuje dr Vladimir Janković.
NOVE TEHNOLOGIJE
66 Korišćenje superkompjutera u meteorologiji: Komplikovana računica
Meteorologija danas spada među tri najveća korisnika superkompjuterskih sistema. Oni se svakodnevno koriste za izračunavanje dinamičkih numeričkih modela atmosfere bez kojih ne bi bilo kvalitetne vremenske prognoze, ali ni adekvatnog praćenja i predviđanja klimatskih promena.
68 Internet telefonija i tradicionalni provajderi: Ko će spustiti slušalicu?
Ne tako davno javna telefonska mreža je “nosila“ internet – dial up nije bio ništa drugo do običan telefonski poziv. A onda se dogodila revolucija, širokopojasni internet omogućio je korisnicima – pojedinicima i kompanijama – da upućuju telefonske pozive sabesednicima na drugom kraju sveta besplatno, ili po ceni lokalnih poziva. Neki analitičari smatraju da je upravo 2012. godina, ključna godina prevrata, u kojoj će telefoniranje preko Interneta gurnuti u zapećak tradicionalne provajdere telekomunikacionih usluga.
KOKTEL
70 Lutkarska pozorišta: Anonimni virtouzi
U Srbiji postoji sedam lutkarskih pozorišta koja su često nagrađivana na međunarodnim festivalima, kao što je nedavno bio slučaj i u Podgorici, gde je trijumfovalo „Dečje pozorište Subotica“. Glumci često odlaze u penziju anonimni, iako se od njih, osim glumačkog talenta, zahteva da umeju da lete, skaču kao vrhunski atletičari i izvode sve ono što će decu učiniti srećnom, a da to ne košta mnogo. “Kada je subotičko dečje pozorište osnovano u njemu su glumili isključivo volonteri, ljudi koji nisu želeli nikakvu materijalnu nagradu za rad sa decom. Svi mi bi trebalo malo više da se ugledamo na njih”, tvrdi njegova direktorka.
72 Kako izgleda život sportista kojima je doping okončao karijeru: Velja kruška
Nakon što je okončao svoju biciklističku karijeru početkom prošle godine, zvezda Tur de Fransa Lens Armstrong verovao je da će ostati u sportu. Godinu dana nakon povlačenja iz biciklizma počeo da se takmiči u triatlonu i to sa odličnim rezultatima. Na žalost obožavalaca, Svetska triatlon korporacija zabranila mu je takmičenje zbog optužbi za doping, pa će Armstrong propustiti oktobarski svetski kup na Havajima. U stvari, kao i mnogi drugi sportisti koji su koristili nedozvoljena sredstva, moraće sebi da nađe drugi posao.
KOMUNIKACIJE
74 Promocija Beogradske filharmonije: Gerila je naše drugo ime
Mnogi su pored Kolarca nekada nezainteresovano prolazili a sada satima u redovima čekaju karte za koncerte. Beogradska filharmonija je u novu sezonu ušla sa punim salama – u pretplati je rasprodato devedeset odsto ulaznica za sve koncerte do juna meseca. Ima je svuda, na „poternicama“ u javnom prevozu, na youtube-u, na društvenim mrežama, a s vremena na vreme i na ulicama gradova širom zemlje. I to sve sa budžetom jednakim ceni “poslovnog ručka prosečnog srednjeg preduzeća u razvoju”.
REPRINT
76 Šta bi danas tvitovao Ernest Šeklton?
Sećanje na nedavne vrućine koje su ‘oznojile’ planetu još nije uminulo a u britanske i svetske medije ubačena je osvežavajuća ‘kockica leda’: priča o dugogodišnjoj ponudi koja i dalje važi, da sledi nagrada onome ko pronađe ostatke čuvenog broda ‘Endurance’ (istrajnost, izdržljivost). Na njemu je polarni istraživač Ernest Šeklton doplovio do Južnog pola, čiji ga je led zarobio i slomio. Za taj poduhvat još nije kasno: pronalaženje olupine bi do 2014. zaokružilo jubilej, stoleće od Šekltonove najpoznatije ekspedicije, prenosi BBC.
VREMEPLOV
80 Novinarske prevare: Kako se istina udavila u kadi
U žestokoj konkurenciji eksluzivnih novinarskih članaka za koje se – nakon što su podigli ogromnu prašinu u javnosti – ispostavilo da su lažni od prvog do poslednjeg slova, možda je najveća novinarska prevara svih vremena priča u kojoj nije bilo ničeg senzacionalnog. U pitanju je izmišljena istorija upotrebe kade u Sjedinjenim Državama, čiji su lažni podaci korišćeni čak i u naučnim radovima.
OTISAK MESECA
82 Banke → obmane → bahatost
Ne tako davno, krajem prošlog veka, banke, berze, novac, bili su tema literature i filma. Danas su dominantno tema sudova i specijalnih komisija za ispitivanje kriminalnih radnji. Godine 2008. eksplodirala je, posle dugih skanjeranja, kriza finasijskog sveta. Razni Madofi zaglavili su u zatvor, ali je finansijska galaksija ostala gde je i bila. Stotine milijardi dolara i evra upumpane su u njeno ozdravljenje. Postala je ponovo robusna, ali ne i zdravija. O tome će biti reč. O nepojmljivom talasu novih spekulacija, prevara i kriminalnih radnji.
