Kikstarter (Kickstarter) je virtuena platforma koja kreativcima pomaže da bez posrednika pronađu finansijere za svoje projekte. Započevši i sam kao jedan u moru startapova, danas je prerastao u svojevrstan fenomen. Ova platforma je kao svoj poslovni koncept usvojila “narodni kapitalizam”, radeći na sasvim nov način i redefinišući pojam slobodnog tržišta, načina finansiranja projekata kao i sopstvenog funkcionisanja. GigaOM Web 2.0 blog i “Technoshow” tehno-portal poklonili su mnogo pažnje idejnom tvorcu i jednom od osnivača ove platforme, Periju Čenu. U nastavku sledi siže većeg broja njihovih tekstova.
Kikstarter nije samo start-ap platforma za finansiranje kreativaca već je i suštinski bitan otklon od današnje ere industrijske proizvodnje, i veliki korak napred ka ekonomiji stvaralaca. Bez posrednika i zelenaša – bez “srednjeg reda” koji naplaćuje svoje medijatorske usluge i koji svojom poslovnom politikom uništava svet stvaralaca zarad finansijske dobiti i profita – Kikstarter nudi šansu svim kreativcima da dopru do “naroda” – do javnosti koja će umeti da proceni vrednost projekata i bez profitnog interesa uloži sredstva u njih.
“Na vrhuncu smo velike ekonomske promene. Verujem da se industrijska era bliži svom kraju. Kikstarter možete posmatrati samo kao najizrazitijeg predstavnika ovog procesa. Njim želimo da napravimo otklon od današnjeg poslovnog modela. Pri pogledu na Kikstarter, vidim male kompanije koje su finansirane od strane svojih klijenata. Vidim ubrzano udaljavanje od vladajuće ideologije industrijske proizvodnje ka ekonomiji stvaralaca. Takođe, u njemu vidim ideju toliko moćnu da je naziv glagol koji asocira na akciju”, kaže Peri Čen, 35-godišnji koautor Kikstartera – start apa koji je pre tri godine počeo da funkcioniše i koji predstavlja jednu vrstu ‘oglasne table’ na koju stvaraoci kače svoje projekte.
Uzmimo, na primer, Pebble, proizvod koji je spoj elektronskog čitača i ručnog časovnika. Ova ideja je odbačena od strane institucionalizovanih investitora, ali je odmah prihvaćena od ljudi koji su se preko Kikstartera zainteresovali da ovakav sat jednom kupe. Da nije bilo ‘širokopojasne’ podrške – omogućene povezivanjem preko interneta, kao i Kikstarterovom platformom – proizvodnja i prodaja ovog sata nikada se ne bi ostvarila. Za Pebble je dosad skupljeno 10 miliona dolara, a njegovu realizacijiu finansiralo je više od 85.000 onlajn podržavalaca. “Ne bih uopšte bio iznenađen da vidim još ovakvih i sličnih projekata kojima se uspostavlja i etablira čitavo jedno novo ustrojstvo, novi ekosistem proizvodnje,” objašnjava Čen u intervjuu za GigaOM.
Kikstarter je tokom 2011. od svojih darodavaca dobio 100 miliona dolara za projekte, a po prvi put ove godine uspešno skupio novac za brojne projekte koji su premašivali cifru od million dolara. Trenutno, Kikstarter ima 23.000 uspešno finansiranih projekata i više od 2 miliona pristalica. Za projekte je do danas obećano više od 230 miliona dolara.
Filmovi, muzika, gradski projekti vezani za dizajn u urbanim sredinama, satovi, video igre – Kikstarter je postao epicentar kreativnosti. Zahvaljujući ovom portalu skuplja se novac za sve što mašta može da zamisli: od čikaške fabrike mariniranih proizvoda koja kao marinadu koristi “Bladi Meri” i želi da proširi posao, do muzičko-filmskog serijala događaja koji se uživo odvijaju u parkovima širom Harlema.
Evo kako koncept funkcioniše: stvaralac kroz Kikstarter oglašava tj na njega ‘kači’ svoj projekat kao i ciljeve koji bi potencijalnim finansijerima mogli biti dovoljno interesantni, predočavajući rok za realizaciju i način nagrađivanja pokrovitelja. Projekat dobija zeleno svetlo za realizaciju samo ukoliko postigne svoju svrhu i cilj radi kojeg je finansiran, i ako, naravno, na Kikstarteru za njega bude skupljeno dovoljno novca. Ne postoji ograničenje na količinu skupljenih sredstava tj ‘plafon’ koji se za projekat može skupiti. Kikstarterov udeo je pet posto, koliko uzima kao naknadu od svakog uspešno realizovanog projekta. Platforma je prikupila i 10 miliona dolara kao potporu od strane nekih preduzetnika – pre svega od kompanija kao što su Union Square Ventures, Betaworks, od idejnog tvorca Twittera Džeka Dorsija i Vimeo koosnivača Zaka Klajna, Ketrin Fejk koja je koosnivač Flickr kao i od mnoštva drugih ‘biznis anđela’.
“Kikstarter ne posmatram kao kompaniju već kao društveni pokret. Vidim ljude koji rade dobre stvari za druge. Mislim da je Kikstarter odraz mene samog, što je i glavni razlog zbog kojeg sam u svemu ovome,” kaže Čen.
“Znali smo da će, ako ljudi budu prihvatili koncept dobrovoljnog finasiranja po neprofitnoj osnovi, čitava priča rasti i biti od koristi. Ipak, ne mislim da smo bili pripremljeni na bilo šta nalik tom nekakvom ‘uspehu’. Jedino u šta smo bili čvrsto ubeđeni jeste da je ova ideja zaista velika. I, da – imali smo onaj osećaj u stomaku, kako ćemo sve ovo iskusiti tek pošto Kikstarter pustimo u javnost. Ipak, mislim da – iz perspektive pitanja tipa: „Je li to ono što smo mislili da uradimo?“ – ovo sigurno jeste ono što smo potajno želeli, “ kaže Čen.
Uz Kikstarterovih pet posto od prikupljenih sredstava, i Amazon naplaćuje dodatnih 3-5%. Za razliku od mnogih foruma za prikupljanje sredstava ili ulaganja, Kikstarter ne polaže pravo vlasništva nad projektima niti nad radom uloženim u proizvod tj projekat. Međutim, projekti pokrenuti na ovoj veb stranici trajno se arhiviraju i javno su dostupni. Nakon što se dovrši faza finansiranja, projekti i aploudovani sadržaj se na ovoj platformi ne mogu naknadno uređivati niti ukloniti sa stranice.
Međutim, ova start ap platforma nije u mogućnosti da garantuje da će kreativci uspeti da završe svoje projekte, niti da će prikupljeni novac bit iskorišćen za njihovu realizaciju. Zato je, neretko, Kikstarter optuživan jer nije u stanju da obezbedi kontrolu kvaliteta izvođenja projekata. Kikstarter stoga savetuje donatore da koriste jedino svoje ‘vlastito prosuđivanje’ prilikom odlučivanja o podršci nekom projektu. Oni takođe upozoravaju kreativce da bi mogli biti odgovorni za eventualnu pravnu štetu nanetu darodavcima, a usled nespeha u ispunjavanju obećanog. Projekti se takođe mogu pokazati neuspešnima čak i nakon uspešno realizovane faze prikupljanja sredstava: onda kad stvaraoci potcene visinu ukupnih troškova ili tehničke poteškoće s kojima moraju da se nose.
Jula 2012 je sprovedeno istraživanje o faktorima (ne)uspeha projekata. Neki ključni nalazi ove analize govore kako je uvećavanje cilja projekta negativno povezano s njegovim uspehom. Projekti koji su jasno definisani i uokvireni datumima imaju 89% šanse da budu sprovedeni, u odnosu na 30% onih bez jasno definisanih ciljeva. Prosečno se po projektu dobija oko 10.000 dolara, a projekti čiji je rok završetka oko 30 dana imaju 35% šanse da uspeju. Šanse za uspeh dvomesečnih projekata iznose 29%.
Među uspešnim projektima, najviše je onih koji su između 1.000 i 9.999 dolara. Taj procenat pada na manje od polovine u oblastima dizajna, igara i tehnologije. Bitna je i razlika u uspešnosti projekata koji potpadaju pod različite kategorije. Preko dve trećine plesnih projekata bilo je uspešno sprovedeno. Nasuprot tome, manje od 30% ukupne vrednosti modnih projekata postiglo je svoj cilj. Većina neuspešnih projekata nije postiglo ni 20% zacrtanih ciljeva, a taj se trend provlači kroz sve kategorije. Zapravo, uočeno je da u više od 80% projekata za koje se uspešno skupe sredstva ima 20% onih koji su neuspeli.
“Nastojimo da dovedemo do tačke prskanja, eksplozije kreativnosti stvaralaca koje će, nadam se, donatori uočiti. Ima još jedna stvar: ljudi sve više obraćaju pažnju na plodove sopstvene kreativnosti. U redu je da ste knjigovođa tokom dana, ali noću ste pisac, ili slikar, ili ste di-džej. Više ne moramo da postojimo samo u jednoj već u više dimenzija istovremeno, “ kaže Čen.
Mnogo je faktora doprinelo ovom procvatu kreativnosti. “Danas je sve jeftinije nešto napraviti. Takođe, postaje i sve jeftinije, ili čak besplatno, naučiti kako da radite neke stvari. Sve je jeftinija distribucija vašeg dela, kao i njegovo plasiranje drugima. Internet je način da se izvučete iz kreativnog vakuuma. Čak i da neki klinac usred nedođije stvara nešto dobro, on više neće ostati nezapažen; moći će da svoj rad podeli s drugima na vebu i dobije od njih povratnu informaciju. Tako više nema onog osećaja „Evo šta radim, ali nema nikog da mi objasni šta se to okolo događa”. Danas je sve u sajberspejsu – vi i svi ostali, kao i ono što radite – prisutni ste svuda i u svakom trenutku “, kaže Čen.
Puno toga u umetnosti i kreativnim projektima možete realizovati u digitalnom obliku. Napraviti muzički album danas košta verovatno 10 puta manje nego pre 20 godina. Čak i pravljenje filma, oduvek ludo skupo, pojeftinjuje neprekidno iz dana u dan, primećuje Čen. “A Kikstarter je svima ukazao na jednu relativno očiglednu tačku: da se velike ideje ne kotrljaju samo niz planinsku padinu velikih korporacija.”
“Mnoštvo projekata realizovanih zahvaljujući Kikstarteru ne bi moglo da bude finansirano nikako drugačije. Sandens i Trajbeka festivali u svom programu imaju filmove snimljene zahvaljujući Kikstarteru. Velike medijske kompanije i dalje će praviti stvari za mase, ali se isto tako nadamo da smo već uspeli da ‘nagrizemo’ loše stvari. A loše stvari stvorene su u (ovom) sistemu: beskonačni nastavci jedne iste stvari, predvidljive i dosadne, sistem zasnovan na poznanstvima, i ljudima koji sede na nekoj ključnoj poziciji – nekompetentnih pri odlučivanju o kvalitetu projekata. Takvi zatvaraju vrata kreativcima. Zato je to loš sistem – jer imamo ograničeno finansiranje, pa tako tek jedan na svakih hiljadu dobije mogućnost da uradi ono što želi. Kikstarterom želimo da takav sistem rasturimo, jer ima toliko ljudi sa svežim idejama koje niko ne finansira..Dobre ideje mogu dopreti do javnosti i bez ‘krupnih riba’ tj velikih kompanija koje su se isprečile na putu do realizacije, i koje odlučuju šta u javnost može da prođe a šta ne.”
Ekipa Kikstartera „ne želi da ikada proda kompaniju niti organizuje inicijalnu ponudu akcija na berzi (IPO). Jedino što želimo je da nastavimo sa daljim podizanjem ove institucije namenjene svim budućim generacijama. Želimo da ostanemo mali tim i mala firma“, izjavio je Čen tokom promocije Kikstartera u San Francisku. “Mislim da smo jako posvećeni ideji da zauvek ostanemo mali. Ima nas 37 i znam da to nije puno kada govorimo o vebu. Ipak, to jeste veliki broj. I zato, ako nam je za ostvarenje ove naše zamisli potrebno i nešto malo više vremena – pa, okej – onda neka tako i bude. Radićemo duže kako bismo to postigli, ali ne želimo da angažujemo na stotine ljudi. Želimo da se zadržimo kao mali tim. Želimo da svako od nas zna sve ono što rade drugi u njemu. Želimo da negujemo ovakvu kulturu poslovanja.”
priredio: Milan Lukić