U Srbiji je gotovo sa istim olakšanjem kao u Sloveniji dočekana vest da je ova zemlja, za koju se početkom jeseni tvrdilo da je „na ivici bankrota“, nedavno bar za izvesno vreme uspela da „prevlada krizu nelikvidnosti“. Pored postojeće intenzivne saradnje, ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju Slovenije Radovan Žerjav je nedavno sa beogradskim kolegama razmatrao i mogućnosti zajedničkog izlaska kompanija dve zemlje na treća tržišta.
Koliko je za srpsku privredu važno da slovenačka radi kako treba najbolje ilustruju podaci o ulaganjima. U Srbiji je registrovano oko 1500 a aktivno oko 500 slovenačkih firmi koje zapošljavaju blizu 30 hiljada radnika, a u poslednjoj deceniji investirale su više od 1,4 milijardi evra u ovdašnje pogone i objekte. Među najvećima su Impol Seval, Mercator, Helios i Gorenje, dok se srpske investicije u Sloveniji i dalje mogu pobrojati na prste jedne ruke, mada je naravno dobra vest da više nije dovoljan samo jedan prst.
Putem „Komtrejda“, kojeg je u transakciji vrednoj 40 miliona evra preuzeo „Hermes“, pošli su i „Beohemija-Inhem“ (kupili slovenačku „Šampionku“) i, naravno, „Nektar“ kojeg je za 50 miliona evra kupio „Fruktal“. Do 2008. obim robne razmene rastao je po dvocifrenim stopama, a u poslednje četiri godine samo je krizna 2009. donela pad uvoza i izvoza dveju zemalja. Štaviše, Slovenija je za Srbiju i danas osmi po veličini spoljnotrgovinski partner Srbije u izvozu, a deseti u uvozu.
Za obe zemlje, proizvodnja za izvoz i osvajanje stranih tržišta jedini je održiv put iz krize. Ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju Slovenije Radovan Žerjav je kratku posetu Beogradu iskoristio da sa kolegama Mlađanom Dinkićem i Rasimom Ljajićem prodiskutuje o zajedničkom izlasku kompanija dve zemlje na treća tržišta. U najperspektivnije sektore za tu vrstu saradnje ministri ubrajaju drvoprerađivačku, prehrambenu i vojnu industriju kao i energetiku.
Žerjav podržava razmenu investicija i saradnju inovativnih kompanija obe zemlje, a kao primer inicijative kakvu političari moraju da preduzmu u krizna vremena navodi svoju posetu nemačkom „Folksvagenu“ .„Postigli smo dogovor da slovenačke firme ne budu samo puki dobavljači, već i da učestvuju u razvoju proizvoda za autoindustriju, dakle da ponude inovativna rešenja, da sarađuju na tehnološki naprednom nivou sa nemačkim gigantom. Takve potencijale domaćih preduzeća treba iskoristiti i pomoći im da robu plasiraju na tržište“. Više od 600 slovenačkih malih i srednjih preduzeća sarađuje sa gotovo svim evropskim autogigantima – od pomenutog Folksvagena preko Fiata do Pežoa i Renoa. Srbija svoje nade takođe polaže u autoindustriju koliko i u poljoprivredu. Što se ove poslednje tiče, sam slovenački premijer Janez Janša obećao je pomoć Srbiji da, kako je rekao, ne povuče pogrešne poteze u agraru i ne dočeka nespremno članstvo u Evropskoj uniji.
Slovenački rezon
Zato i nije iznenađenje što Beograd pažljivo osluškuje vesti iz Ljubljane. A vesti su ovog leta bile poprilično obeshrabrujuće. Kada je sredinom septembra ministar Žerjav u Ljubljani predstavio plan nazvan „Treći paket mera za podršku privrednom rastu“, premijer Janša već je uveliko slao poruke da Sloveniji nije potrebna finansijska pomoć Evropske unije uprkos krizi u bankarskom sektoru, a rejting agencija Fič procenila da je samo za dokapitalizaciju tri od šest problematičnih banaka, državnih NLB, Nove kreditne banke Maribor i Abanka Vipa potrebno 2,8 milijardi evra. Ovih dana, kada je Slovenija uspela da proda desetogodišnje obveznice za 2 i po milijarde dolara i tako izbegne krizu likvidnosti, razlozi zbog kojih Vlada u Ljubljani ne želi da traži finansijsku pomoć Brisela zvuče daleko ubedljivije. “Zaduženost Slovenije je na nivou od 50 % BDP dok kriterijumi iz Mastrihta dozvoljavaju 60%. Imamo prostor veličine 10% BDP za delovanje, što je opet dovoljno da do 2015. dođemo do balansiranog budžeta“ kaže za B&F ministar Radovan Žerjav. „To je veoma snažan temelj, baza na kojoj možemo graditi svoje planove. Austrija je zadužena za 80% BDP pa niko ne govori da bi mogla da ima probleme. Zašto bi onda Slovenija bila problem? Možemo iz krize da izađemo sopstvenim snagama ali je istina i da moramo da uradimo domaće zadatke, pre svega da saniramo banke. Dilema se svodi na to da li dokapitalizaciju banaka prepustiti strateškim partnerima ili državi. Zalažem se za to da prvo potražimo strateške partnere a ako njih ne bude bilo, videćemo šta dalje da radimo“.
Šta se menja
Programi iz domena sanacije banaka deo su šireg paketa mera, koji obuhvata predloge izmena Zakona o radu i penzijskom i invalidskom osiguranju ali i osnivanje Slovenačkog državnog holdinga (SDH) koji bi trebalo da upravlja svom državnom imovinom. „Holding će biti osnovan do kraja godine, što je rok i za početak sprovođenja i ostalih aktivnosti iz antikriznog paketa“ kaže ministar Žerjav. Suština osnivanja SDH je da se olakša pregovaranje sa potencijalnim ulagačima oko državne imovine kojom trenutno upravljaju tri različite institucije. Stvaranje Holdinga počeće transformacijom Fonda za restituciju (SOD) i istovremenim gašenjem Agencije za upravljanje kapitalnim investicijama (AUKN). Uveliko se spekuliše da je „Dojče Telekom“ zainteresovan za slovenački „Telekom“, da AIG i Svis Re razmišljaju o kupovini „Triglava“ kao i da „Gazprom“ i „Mol“ merkaju „Petrol“. Ministar Žerjav potvrđuje da zainteresovanih kupaca ima ali da je pitanje koliko novca žele da izdvoje za privatizaciju slovenačkih kompanija. „Kriza nije dobar trenutak za prodaju bilo čega pa ni državne imovine a mi ne želimo da prodajemo po svaku cenu, pa ćemo čitav proces voditi po principu „od slučaja do slučaja“ a glavni kriterijum za odluku o prodaji biće kvalitet ponude.“
Konsolidacija i optimizacija su reči koje odjekuju regionom i propisuju se kao lek za javne finansije obe zemlje. Slovenačka Vlada se, ipak, našla u situaciji na kojoj bi kolege ministri iz regiona mogli samo da joj zavide. Ugledni profesor Jože Mencinger optužio je kabinet premijera Janše da situaciju u javnim finansijama namerno prikazuje crnjom nego što jeste, kako bi građani lakše prihvatili bolne i nepopularne reforme. Demantujući da postoji takva namera Vlade, Radovan Žerjav otpisuje kao fantaziju i procenu kuće Ernst & Young da bi, ako Slovenija ipak prihvati finansijsku pomoć EU, kreditori mogli da zatraže postavljanje tehničke Vlade.
Milica Rilak
BIZNIS TOP 2011/12