U toku prethodnih Nedelja štednje Narodna banka Srbije je poslovnim bankama „opraštala“ obaveznu rezervu za sve štedne uloge. One su zato imale manevarski prostor da svojim štedišama daju veće kamatne stope po osnovu štednje i to je lepo funkcionisalo. Godine sprovođenja ove prakse su rezultirale koncentracijom štednih aktivnosti u toku ove nedelje, međutim ni ovaj institut više ne daje dobre efekte. Ulogu NBS u urušavanju Nedelje štednje objašnjava Dušan Uzelac sa Kamatice.
Sa praksom stimulacije se prestalo 2008. i to pre svega što su neke banke, prema rečima tadašnjeg guvernera, čak i ovu stimulativnu, i pozitivnu meru Narodne banke Srbije zloupotrebljavale, ali je period kraja oktobra i početak novembra ostao prilično dinamičan po pitanju štednje zato što je u tom periodu dospevala oročena štednja iz prethodnih godina koja je bila oročena na godinu dana.
Zaključno sa 2010. godinom Nedelja štednje je za revnosne štediše imala smisla jer su se za njihovu naklonost borile banke sa visokim kamatnim stopama i zanimljiv je i slučaj da se te 2010. kamatna stopa u pojedinim bankama menjala svakodnevno, a negde i više puta u toku dana, a sve u borbi za štediše.
Početak kraja je usledio 2011. godine kada NBS izlazi sa „preporukom poslovnim bankama“, tačnije vrlo nedvosmislenim instrukcijama da banke ne idu preko 5% sa kamatnim stopama po osnovu devizne štednje. Tadašnju odluku su pravdali obrazloženjem da skupo plaćena štednja doprinosi skupim kreditima i da ta preporuka ustvari ima za cilj povoljnije uslove zaduživanja za one koji nameravaju da uzmu kredite.
Ali kako se pojeftinjenjem semena za kruške ne može uticati na cenu jabuka tako se povoljniji i jeftiniji krediti nisu ni desili ni 2011, a ni cele 2012 godine. Niti će.
Cenu kredita su diktirali i diktiraće sve manja kreditna sposobnost građana, sve veći rizik poslovanja u smislu nenaplativosti potraživanja, nemogućnost realizacije obezbeđenja kredita (hipoteka, zaloga i sl.).
Čak su neke od banaka ove godine pribegle praksi koja je primerenija rasprodajama u robnim kućama tj. poskupljenju pred sniženja. U ovom slučaju su neke banke smanjile kamate po osnovu štednje pred samu nedelju štednje da bi kasnije mogli da ih podignu i promovišu se time. Bilo kako bilo, neke banke su bile u problemu jer su računale isključivo na visinu kamatne stope kao instrument borbe za štedište. Kako ih je NBS u tome ograničila tako su i one došle u problem, pa nije bio redak slučaj da ugovaranje kamatne stope prati dobro staro cenkanje na šalterima.
Najveću štetu su pretrpeli finansijski odgovorni građani jer je NBS ograničila nivo kamatne stope, a najveću korist su dobile banke, i to one sa navećim obimom štednje jer istu plaćaju manje.
Za očekivati je da se zbog ovoga cena kredita smanji ali će vam svaki bankar reći da usled rizika poslovanja kamate na kredite ne mogu biti niže. A i tržišno gledajući, NBS sprovodeći restriktivnu politiku u domenu mogućeg zaduživanja sa jedne strane, ali opšte stanje u narodu i žeđ za kreditima sa druge strane bankama obezbeđuje red ispred šaltera pa se tada javlja logično poslovno pitanje „zašto snižavati cene?“.
Jasno je da NBS ima suprotstavljenu ulogu zaštite sistema ali i zaštite građana, ali se nekako zaštita građana i njihovih budžeta jedva vidi. Da li će NBS možda krenuti stopama svojih kolega iz Hrvatske koji su ograničili kamatne stope na kredite, pokazaće vreme i proaktvinost koja nije okrenuta isključivo ka održavanju sistema već i njegovom unapređenju.
Savet štedišama je da se bore za što povoljnije uslove, da menjaju banke, jer samo tako će se bankarima nametnuti pitanje da li treba da povećaju kamatne stope na štednju. Cenkanje je uvek dobrodošlo čak i ako se ništa ne postigne. Poslaćete barem poruku menadžmentu banke da ima mudre klijente koji cene vrednost svog novca.
Bitna napomena je da treba iskoristiti konkurentnost na tržištu i da su sve banke iste. I najmanja ima iste obaveze kao i najveća i isto tako i najveća može loše poslovati kao i najmanja, a u kojoj god banci da se vaša štednja nalazi, za iznose do 50.000 evra sigurnost te štednje garantuje država.