Home TekstoviNovi brojevi Biznis i finansije 94: Šta će nam Rusi

Biznis i finansije 94: Šta će nam Rusi

by bifadmin

Emocionalno ili kvaziemocionalno nametnuto deljenje društva na   rusofile i pobornike evropskog puta zamagljuje suštinski problem: kao zemlja nismo u stanju da odredimo sopstvene prioritete i da ponudimo argumente i pregovarače koji će svojom stručnošću i profesionalnošću parirati ruskoj strani.

 

Periskop

8 Latinska Amerika – budućnost levičarskih reformi: Gerila sa kravatom
Spekulacije oko pokušaja destabilizacije aktuelne vlasti u Ekvadoru pred predsedničke izbore 17. februara, kao i oko mogućih raspleta političke krize u Venecueli usled bolesti predsednika Uga Čaveza, aktuelizovale su pitanja da li će ekonomska kriza poslužiti kao katalizator političkih prilika u Latinskoj Americi i ko će prevladati: umereni ili radikalni levičari? Ili će se, nakon decenije dominacije levih snaga, desnica vratiti na vlast?

11 Slovenija na nogama: Proneverena demokratija
Većina analitičara ističe da se slovenački protesti razlikuju od onih u drugim evropskim državama jer im je glavni cilj da promene sistem koji podstiče bezočno bogaćenje manjine na račun većine.

14 Berlin kao centar kreativne industrije: Siromašno ali seksi
Berlin ne može ekonomski da parira Minhenu ili Frankfurtu, ali je zato zvanično postao najmlađi grad Evrope u kojem kreativna industrija zapošljava više od 300.000 ljudi i veoma privlačna destinacija za one koji žele da započnu nešto novo. Mada nezvanični berlinski moto glasi “siromašno, ali seksi”, ovakav imidž gradu donosi značajan priliv od turizma, koji raste više od bilo kojeg drugog sektora.

Biznis

18 Milica Uvalić, ekonomista: Greške ubijaju, zar ne?
U nedavno objavljenoj knjizi „Zašto narodi propadaju“ Daron Ačemoglu i Džems Robinson zaključuju da se mnoge zemlje nisu ekonomski razvile jer je veliki deo političke i ekonomske elite na vlasti na razne načine izvlačio lične koristi na račun zemlje i stanovništva. U trenutku kada je u Srbiji napravljen svojevrstan krug u smeni različitih političkih opcija, knjiga ekonomiste Milice Uvalić „Tranzicija u Srbiji: Ka boljoj budućnosti“ pruža sveobuhvatnu, minucioznu i suptilnu analizu nekadašnjih i aktuelnih pogrešnih ekonomskih izbora naših političkih elita.

22 Privatizacija i korupcija: Gorki plodovi
Loše koncipiran, slabo institucionalno uređen i usporen proces privatizacije uništio je proizvodne resurse u privredi Srbije, stvorio brojne „mrtve kapitale“, proizveo armiju nezaposlenih i grupu ekonomski i politički moćnih preduzetnika koji su povezani sa centrima političke moći. U takvim okolnostima teško je očekivati da najavljena privatizacija preostalih preduzeća putem stečaja ostvari bolje rezultate.

24 Tomas Urban, „Dr. Oetker“: Menadžer koji obožava da kuva
Od trenutka kada je krajem devetnaestog veka pridobio zahtevne nemačke domaćice „Dr. Oetker“ je krenuo u osvajanje kuhinja širom sveta, a samo na ovdašnjem tržištu prisutan je više od osam decenija. Kako spojiti tradiciju i inovativnost, kako se prilagodtiti različitim ukusima, zašto je dobro kada većina zaposlenih provede ceo radni vek u istom preduzeću, i šta voli da kuva Country Manager za Srbiju Tomas Urban, samo su neki od zanimljivih detalja u razgovoru o ovoj porodičnoj kompaniji.

26 Pan-union oil – inovativno brašno: Sit po ceni jedne kifle
Preduzeće „Pan-union oil“ proizvodi novu vrstu brašna kao dodatak pekarskim proizvodima, obogaćujući ga organskim materijama zdravim za ishranu. „Samo jedna kifla ima toliko nutritivno vrednih materija kao da ste pojeli jedan bogat sendvič“, objašnjava Branislav Panić, direktor preduzeća i član petočlanog tima „Brašnjari“, koji je za razvoj ovog proizvoda krajem prošle godine dobio priznanje za najbolju tehnološku inovaciju.

28 Šta će se dešavati sa privrednim komorama: Svi čekaju
Povodom primene novog Zakona o privrednim komorama vodi se žestoka politička i privredna debata o tome da li će on od komorskog sistema napraviti poligon za uske interesne grupe ili doneti zdravu konkurenciju koja će podići kvalitet u zastupanju privrede. Privrednici imaju veoma različita iskustva u dosadašnjoj saradnji sa privrednim komorama, neke kompanije su se već iščlanile, ali je najveći broj odložio odluku o članstvu u nekom od poslovnih udruženja dok se ne razjasne nepoznanice oko primene novog zakona. piše: Marica

Finansije

30 Sudbina neprivatizovanih banaka: Plakaću sutra
Protekle godine građani su kao poreski obveznici izdvojili na stotine miliona evra da bi se spasle državne banke kojima je nemarno upravljano. Uprkos tome, veliki deo javnog mnjenja i dalje smatra da je bitno da u bankarskom sektoru postoje jake državne banke, pa šta košta da košta.

32 Kako preduzeća u Srbiji upravljaju obrtnim kapitalom: Na tankoj žici
Većina finansijskih direktora srpskih preduzeća smatra uvećanje tokova novca najvažnijim ili jednim od najvažnijih prioriteta u narednih 12 meseci pokazuje najnovija Deloitte-ova anketa. U uslovima recesije koja je zahvatila i privredu Srbije, upravljanje primanjima i izdavanjima gotovine i njihova sinhronizacija predstavljaju izazov i prioritet kratkoročnog finansijskog menadžmenta. Uz to, vrlo je verovatno da će preduzeća nastaviti da teže efikasnijem i delotvornijem upravljanju svojim obrtnim kapitalom, što će biti veoma teško ako pritom žele da zaštite svoje kupce i dobavljače.

34 Da li će nalazi glavnog ekonomiste MMF promeniti stavove o štednji u vreme krize: Košulja je malo tesna
“Malo ste preterali s tom štednjom”, poručio je nedavno Britancima glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšar. Ova oštro izrečena packa navodi na pomisao da bi rezultati njegovog istraživanja – koji pokazuju da je kresanje javnih rashoda naštetilo privredama vise nego što se očekivalo – moglo postati deo mantre Fonda koji i inače nije bio veliki sledbenik tog puta. Ipak suština pouke je je otprilike u ovome: fiskalna konsolidacija ne može se izbeći ali je pogotovo na početku krize treba pažljivije dozirati.

Temat

39 Kuda idu ruske rublje: Investitor koji nas je voleo
Na top listi zemalja iz kojih dolazi najviše investicija na svetu, Rusija se već duže od decenije drži među prvih petnaest. Najviše ruskog novca se, međutim, preko Bermuda, Kipra, Švajcarske ili Holandije jednostavno „prošeta“ da bi se vratilo kući, pretvori se u skupu nekretninu u inostranstvu ili se reinvestira u neku od članica Zajednice nezavisnih država, zemalja Jugoistočne Evrope ili BRIK-a. U našem regionu, ruski investitori drže se proverenih meta: energetskih i metalskih kompanija.

42 Bilateralni sporazumi: Ruski čaj za dvoje
Odnose Srbije i Rusije reguliše tridesetak bilateralnih sporazuma, protokola i drugih dokumenata, među kojima su najpoznatiji Sporazum o slobodnoj trgovini i Naftno-gasni aranžman. Ne jenjava, međutim, rasprava u javnosti oko toga da li su te pravne akte pisali „rusofili“ ili „rusomrsci“, da li su sklapani na korist ili na štetu Srbije i da li u njihovoj izradi preovladava razum ili „slovenska emocija“. Naši sagovornici se slažu da bi po obe zemlje bilo bolje da su ti dokumenti pravno kvalitetniji.

44 Ruske kompanije i srpska energetska politika: Imala je snažnije ruke nego ja
Srbija je malo tržište i mali potrošač nafte i gasa – to je polazna tačka koja određuje naše mogućnosti za vođenje autonomne energetske politike i zavisnost od ruskih partnera. To međutim ne oslobađa domaće pregovarače odgovornosti za postignute uslove Energetskog sporazuma. Primeri zemalja u okruženju pokazuju da su drugi našli svoj manevarski prostor

47 Ruski finansijski interesi u Srbiji: Dva i dva su četiri i na ćirilici
Početak gradnje gasovoda Južni tok, širenje Gazpromnjefta u regionu, kao i dolazak Sber banke u zemlje regiona, otvara prostor za aktivnije prisustvo ruskog finansijskog kapitala u Srbiji. Naravno, i novih investitora iz Rusije, koji su sve potrebniji Srbiji, s obzirom na činjenicu da zbog krize u Evrozoni, iz tih zemalja dolazi sve manje ulaganja, kaže Vladimir Krulj, konsultant u „Kreab, Gavin&Anderson“ u Briselu. Iskustvo Moskovske banke i naših pregovarača o ruskom državnom zajmu sugerišu da u očekivanjima treba biti umeren a u razgovorima, finansijski pismen.

50 Kulturni obrasci i privredni rast: Pravoslavni izgovor
Po Hofstedovom indeksu koji meri četiri dimenzije kulture, bliski smo Rusima, Turcima i Hrvatima. Ali pravoslavlje i slovenska duša nisu dovoljno dobri razlozi da tvrdimo da smo pretplaćeni na ekonomsko tavorenje.

Intervju

52 Andraš Urban, reditelj: Pozorište je pozorište, nije kokain
Pozorište je pozorište, nije kokain. Ima momenta kada vas može pokrenuti, može da vam pruži određena saznanja, podstrek… ali vam zbog toga neće biti lakše da menjate svet. To kakvi su postali i život i politika jeste i naša odgovornost. Pa valjda te političare neko i bira. Ne dopada vam se sistem? Smeta vam parlamentarizam koji omogućava tu estradu? Pa menjajte ga. Možete.

Skener

56 Naše civilno društvo: Na raskršću
Civilno društvo u Srbiji još uvek je sektor u formiranju, a naša spora i neizvesna tranzicija koja je inicijalno podstakla njegov nagli razvoj, sad ga guši. Nakon promene vlasti, nacionalisti i konzervativci su ponovo nametnuli akterima civilnog društva atribute nekompetentnih, nepouzdanih organizacija sumnjive legitimnosti. Zamrla je javna komunikacija i razmena ideja između vladinih agencija i civilnog društva. U domaćoj ionako nepoverljivoj javnosti još je manje volje da se ove organizacije prihvate iako su građani, zapravo, slabo obavešteni o samoj prirodi i ulozi civilnog društva.

58 Projekat „Beko“ na Dorćolu: Svi vole velika imena
Mnogi svetski gradovi postali su prepoznatljivi po delima savremenih svetskih arhitekata a njihovi radovi postali su kulturno blago gradova i magnet za turiste. Posle nekoliko takvih pokušaja bez izvedbe, u Beogradu je najavljena izgradnja luksuznog multifunkcionalnog kompleksa na zemljištu nekadašnje Tekstilne industrije „Beko“ po projektu jednog od najčuvenijih svetskih arhitektonskih studija – Zahe Hadid. I pre postavljanja prve cigle u zidu projekat je podelio stručnjake u Srbiji i van nje.

60 Edukacija o proizvodnji rakije: Doktor za šljivovicu
Mnogi u Srbiji sebe smatraju doktorima za šljivovicu, ali jedan to zaista i jeste – Ninoslav Nikićević, profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, koji je jedini u svetu doktorirao na aromatičnim sastojcima šljive Požegače i rakije šljivovice proizvedene od istoimene sorte. Svoje znanje i dugogodišnje iskustvo, osim studentima, prenosi i polaznicima kursa koji već godinama organizuje na matičnom fakultetu, sa željom da se unapredi proizvodnja voćnih rakija, posebno šljivove prepečenice, za koju je uveren da može postati jedan od najprofitabilnijih izvoznih proizvoda Srbije.

62 Reputacija i vrednost kompanija: Maratonska trka
Fokus održavanja dobre reputacije proširio se sa tradicionalnih na onlajn medije, društvene mreže, blogove i pretraživače. Godišnje se reč reputacija ukuca više od 187 miliona puta u pretraživač Gugl.

Nove tehnologije

64 Vojvođanski IKT klaster: Dalekovido učenje
Vojvođanski IKT klaster je u potrazi za donatorima koji bi finansirali edukaciju programera početnika – nesvršenih studenata, srednjoškolaca i nezaposlenih, koji bi posle kurseva u trajanju od 9 do 12 meseci mogli da nađu radno mesto u IT firmama. To je jedan od mnogobrojnih obrazovnih projekata Klastera kojim on ide u susret očekivanom porastu poslova u ovom sektoru.

66 Goran Marković, “Liquid Telecom”, Zambija: Afrika je poslednje tržište
Kada se opredelite da radite i gradite karijeru na IT podršci, trebalo bi da budete spremni i na naizgled najneverovatnije odluke. Na primer, da spakujete kofere i preselite se iz Beograda u Afriku. „I da pre toga rešite težak zadatak – da takvu ideju saopštite supruzi“, kaže Goran Marković, jedan od vlasnika domaće IT firme „Alfa Support“ koji već pet godina radi u Africi, trenutno kao Sales and Marketing consultant za telekomunikacionu kompaniju “Liquid Telecom” u Zambiji.

Nauka

68 Anestezija – između nauke i filozofije: Međ javom i med snom
Od svog uvođenja 1846, anestezija je medicini omogućila dotad nezamislivo i čudesno: udovi mogu biti uklonjeni, tumori podrobno istraženi, organi zamenjeni – pacijenti se neće ičega setiti niti išta osetiti. Ili smo, barem, izabrali da poverujemo u to. U stvarnosti, svake godine se u SAD nekoliko desetina hiljada pacijenata probudi tokom operativnog zahvata. Pokušavajući da reše ovaj problem koji neretko izaziva teške traume po pacijenta i njegov dalji život, lekari su se suočili sa činjenicom da nisu ništa bliži rešenju od naučnika i filozofa koji se vekovima pitaju: šta to znači biti svestan?

Koktel

70 Šta sve o Vojvodini otkriva istorija reklamiranja: Molim da se ovo ne preskoči
„Sve za 100 dinara“, nedelja pojeftinjenja, „kupujmo domaće“, omalovažavanje konkurencije – nisu rezultat domišljatosti savremenika već su sve te mamce za potrošače koristili i naši preci preduzetnici, pokazuje izložba u Muzeju Vojvodine. I više od toga, otkriva ekonomsku istoriju pokrajine o kojoj je troje istoričara – autora postavke skupilo kamion podataka.

74 Zanimanje DJ: Ritam srca
Nekad je većina ljudi o „di džejevima“ imala mutnu predstavu kao o „onom malom što ćuti u ćošku na žurci i pušta ploče“ i eventualno, bira muziku na radiju. Od tada do danas, DJ-evi su prešli veliki put – od kreatora trendova koji publici predstavljaju talente poput Elvisa Prislija, do svetski poznatih zvezda za kojima devojčice vrište kao nekad za Bitlsima. Ako bi morao jednostavno da definiše svoj posao, DJ Brka bi rekao da je njegova suština „Nateraj devojke da igraju, momci će ih sami pratiti“. Međutim, ništa nije tako jednostavno. Zato većina DJ-eva kada svane jutro postaju obični ljudi koji rade od 9 do 5.

Komunikacije

76 Paradoksi mobilnog telefona: Telefončić koji nas je progutao
Nikada do sada nismo bili toliko nezavisni i toliko zavisni, zahvaljujući spravici koja staje u šaku. Promenila je čak i živote filmskih junaka, a naše do te mere da još nismo svesni šta nam se ustvari desilo.

Reprint

78 Kako je jedna železnička katastrofa potresla KP Kine: „Metak“ u leđa
Ministarstvo kineske železnice naložilo je izgradnju 12 hiljada kilometara pruga za vozove velikih brzina, u roku kraćem no što bi iko mogao i zamisliti i najavilo grandiozan izvoz svoje tehnologije. Katastrofalna saobraćajna nesreća u junu 2011., otkrila je seriju ozbiljnih propusta u rukovođenju tim projektom i širinu i rasprostranjenost korupcije u kineskom vrhu, piše Juen Osnos za „Njujorker“.

Vremeplov

80 Najneobičniji državni činovnici: Prezreni i deficitarni
Izvršitelji smrtnih kazni, zvani još dželati ili krvnici, donedavno su bili državni službenici u gotovo svakoj evropskoj državi, poput sudija ili beležnika. Bili su razvrstani u odgovarajući platni razred, a od ostalih činovnika su se razlikovali po tome što za njih nije bila propisana stručna sprema i nijedan školski sistem nije obrazovao kadrove za ovo zanimanje. Iz tog razloga, kao i usled učestalosti smrtnih kazni tokom najvećeg dela ljudske istorije, ovaj kadar je gotovo uvek bio deficitaran na tržištu i na „ratnoj nozi“ sa državom u pogledu uslova rada.

Otisak meseca

82 Politički haos na italijanski način
Italija, zemlja koja je bila pojam dobrog života spala je na 31. mesto Indeksa kvaliteta života, samo četiri mesta pre Srbije, a daleko ispod Slovenije (15. mesto), pa čak i Hrvatske (22. mesto). Pad na nivo „Trećeg sveta“ obol je mentalitetu političke nesloge i bezočnog ličnog profitiranja.

Pročitajte i ovo...