Home TekstoviNove tehnologije Dr Vatson: Izdahnite, udahnite

Dr Vatson: Izdahnite, udahnite

by bifadmin

Sposobnost mašine da obradi informacije pripremljene za ljude je 
ono za šta IBM veruje da bi moglo da koristi doktorima. Obim
medicinskih istraživanja je ogroman i rastući. Prema nekim procenama,
da bi održao korak sa najsavremenijim dostignućima, lekar mora da
posveti 160 sati nedeljno proučavanju novih radova, ostavljajući osam
sati za spavanje, rad i, pa, sve ostalo u životu. Srećom, Votsonu
nije potreban nikakav san.

Pre dve godine IBM je privukao mnogo pozitivnog publiciteta kada je
njegov “Votson” program potukao dva šampiona u američkom kvizu opšte
kulture “Opasnost!”. To je bio izuzetan nastup. Računari se dugo
ističu u igrama poput šaha: u 1997 Deep blue, druga kreacija ovog
računarskog giganta, slavno je pobedio aktuelnog svetskog šampiona
Garija Kasparova. Ali “Opasnost!” se zasniva na sposobnosti učesnika
da dovedu u vezu podatke iz veoma različitih podataka vezanih za
opšta znanja, često na osnovu asocijacija. Ono što čini stvari još
težim je to su te asocijacije formulisane u obliku odgovora dok
takmičari treba da formulišu odgovarajuće pitanje.

Ali IBM ima ambicioznije planove za svog sveznalicu.Prvi je najavila
početkom februara. Zajedno sa čuvenim Memorijal Sloan – Ketering
centrom za kancer, jednom velikom nevladinom organizacijom, i
Vellpointom, zdravstvenom firmom, planira da prilagodi ovaj sistem
veštačke inteligencije za rad sa onkolozima u dve klinike. Ideja je
da se mašina koristi kao neka vrsta “produženog” mozga za lekare,
tako što će joj biti dato u zadatak da prati medicinsku literaturu.

Ono što je zaista impresivno o Votsonu nije to što “razbija” ljude,
već način na koji to radi. Mašina izvlači “značenje” iz ogromne
količine onoga što stručnjaci za kompjutere zovu nestrukturiranim
podacima što u suštini znači ništa drugo do da su podesni da ih
proučavaju ljudi a ne računari. Da bi se pripremio za svoj nastup u
kvizu “Opasnost!”, program je snabdevan (između ostalog) rečnicima,
arhivom novinskih članaka, leksikom engleskog i celom Vikipedijom. Iz
njih je bio u stanju da “razume” odnose između koncepata i postane
vešt u razumevanju metafora, poredjenjima ili dosetkama da bi mogao
da se nosi sa eliptičnim asocijacijama iz emisije.

Ta sposobnost mašine da obradi informacije pripremljene za ljude je
ono za šta IBM veruje da bi moglo da koristi doktorima. Obim
medicinskih istraživanja je ogroman i rastući. Prema nekim procenama,
da bi održao korak sa najsavremenijim dostignućima, lekar mora da
posveti 160 sati nedeljno proučavanju novih radova, ostavljajući osam
sati za spavanje, rad i, pa, sve ostalo u životu. Srećom, Votsonu
nije potreban nikakav san.

IBM – ov krajnji cilj je da Votson – ili mali računar koji će slati
preko interneta podatke do i od superkompjutera – da on uporedi
podatke iz pacijentove istorije slučaja i upari ih sa informacijama
dobijenim iz medicinskih časopisa, preporukama za lečenje, itd. Na
osnovu toga kompjuter bi predložio nekoliko mogućih tretmana,
rangiranih po tome koliko procenjuje da bi oni mogli biti efikasni.
Votson može čak da sugeriše klinička ispitivanja kojima bi pacijent
mogao da bude podvrgnut.

Svaka od njegovih preporuka će biti zasnovana na podacima iz
medicinske literature, a doktor će moći da pita mašinu kako je stigla
do takvog zaključka i da se unatrag vrati do originalnog izvora
podataka. Ako se lekar ne slaže sa sugestijom Votsona, ili želi da
notira ograničenja predloženom pristupu, on može da se obrati
programu govoreći u mikrofon. Za sada, međutim, plan je da se mašina
koristi za “menadžment upravljanja”, što je američki zdravstveni
žargon za odlučivanje da li data terapija odgovara medicinskim
znanjima i, prema tome, da li će biti plaćena od strane
osiguravajućih kompanija.

Obezbediti da lekari mogu da ostanu u toku sa najnovijim dešavanjima
u svojoj oblasti zvuči kao odlična ideja. I to bi trebalo da bude
lako proširiva delatnost: računar koji može da analizira velike
količine podataka napisanog na ‘ljudskom jeziku’ ima očiglednu
primenu u pravu, politici i akademskoj oblasti. Ali imati kompjutere
koji će odlučiti da li da odobre osiguranje već izaziva otpor kod
nekih pacijenata, to je reakcija koja je verovatno teško promeniti
jednostavno zato što IBM – ova nova mašina efikasna na poslu. Kako će
lekari reagovati na prisustvo elektronskog pametnog kolege na svojim
radnim mestima, takođe, ostaje da se vidi. Jer, iako niko ne tvrdi da
će Votson zameniti ljudske lekare, to je još jedan primer (uz
pravnike i novinarstvo) gde se računar meša u poslove belih
okovratnika za koje se ranije smatralo da su rezervisani za dvonoge
biološke kompjutere.

The Economist

Priredila: Tanja Jakobi

Pročitajte i ovo...