Mađarska je sve do nedavno bila primer uspešne tranzicije. Nakon što je četrdeset godina provela kao siromašni sovjetski satelit, ova je zemlja u samo nekoliko godina postala jedna od omiljenih članica Evropske unije, a ostvarila je i hrvatski san o velikim inostranim investicijama. No situacija se u poslednje vreme znatno promijenila, piše Marina Zelić u H-alter.org
Mađarska se bori protiv bankrota, a desna konzervativna vlada premijera Viktora Orbana u stalnom je sukobu s Briselom. I dok ga neki Mađari obožavaju jer se, npr. usudio uvesti porez na banke ili reći „ne“ velikom MMF-u, drugi napuštaju domovinu optužujući mađarskog premijera da polako, ali sigurno ubija demokratiju.
Viktor Orban
Nedavna izjava guvernera Mađarske narodne banke Gyorgyja Matolcsyja da je Mađarsku napustilo pola milona ljudi izazvala je pravu buru u domaćoj i svetskoj javnosti. Iako se točan broj iseljenika ne zna, stručnjaci se slažu da Mađarsku trenutno potresa istorijski talas iseljavanja. No osim zbog duboke privredne krize, malih plata i neizvesne budućnosti, sve je više i onih koji tu zemlju napuštaju zbog neslaganja s politikom desne konzervativne vlade premijera Viktora Orbana. Među njima je i sve više novinara, a jedan od njih je i 30-godišnji Bernat Josza koji je do nedavno radio kao urednik za jedan mađarski dnevni list. U Berlin se doselio krajem 2012. godine jer više nije mogao da podnese atmosferu u svojoj domovini:
„Pravna država u Mađarskoj se ukida korak po korak. Vlada, koja je na vlasti od 2010. godine i koja ima dvotrećinsku većinu u parlamentu, totalno je prisvojila celu zemlju. Transformiše je na svim nivoima po svojim vlastitim predstavama i sve se dodeljuje svojoj klijenteli. Tu vlada onaj mentalitet: ko nije s nama, onda je protiv nas. Svi koji kritički promatraju Vladu tretiraju se takoreći kao neprijatelji“, kaže Bernat Josza.
Četrdesetogodišnja novinarka Agnes Szabo u Mađarskoj je izveštavala o temama iz kulture. Nakon što je alternativna kulturna scena potpuno uništena, bila je prisiljena da ode jer više nije imala o čemu da piše, kaže Agnes i dodaje:
„Ceo sam svoj život provela u Mađarskoj. Mislim da je Mađarska u pogledu kulture, stavova ljudi i tolerancije doživela svoju najnižu tačku do sada. Ja sam za vreme komunizma, naravno, bila dete. Kao dete čovjek drugačije procenjuje stvari nego odrasla osoba, ali imam ponovno osećaj da se vratila diktatura.“
Agnes Szabo ističe da je vlada premijera Viktora Orbana u poslednje tri godine čak četiri puta menjala ustav, a neke su izmene domaći i evropski stručnjaci ocenili kao frontalni napad na načela pravne države. Vladajuća je stranka Fidesz tako zabranila političke predizborne kampanje na privatnim televizijskim i radijskim stanicama, čime se slabe politički protivnici. Ustavnom sudu oduzet je velik dio ovlašćenja, a mađarska opozicija ističe da je reč o Orbanovoj osveti tom telu. Ustavni je sud, naime, bio poslednja jaka državna institucija koja se s vremena na vreme suprotstavljala volji mađarskog premijera i odbijala njegove zakone ocenjujući ih protivustavnim. No ova novinarka upozorava i na novi zakon o medijima koji je doveo upravo do onoga čega su se mnogi pribojavali. Novinari se u Mađarskoj ne progone, kaže Agnes, ali mnogima je onde postalo nemoguće da rade:
„Problem sa zakonom o medijima je taj da se on može tumačiti na jako puno načina. Mediji se mogu kazniti za raznorazne stvari, ali te stvari u tom zakonu nisu konkretizovane. Oni jednostavno ne znaju čega se moraju ili smeju pridržavati i zbog čega mogu biti kažnjeni. Zato je čak i kod slobodnih medija došlo do samocenzure. A na javnoj su televiziji i radiju s druge strane masovno otpušteni ljudi za koje su znalo da nisu članovi vladajuće stranke Fidesz ili da možda drukčije razmišljaju. Tamo je došla sasvim nova garnitura urednika i novinara. Oni bez pitanja izvršavaju sve što vlada traži od njih. Ono što se može čuti i videti u javnim medijima je čista propaganda i ispiranje mozga.“
Protesti protiv ograničavanja slobode medija, Budimpešta
Mađarska vlada pak takve optužbe oštro odbacuje. Sloboda medija u Mađarskoj ista je, a možda i veća nego u drugim članicama Europske unije, naglašava portparol mađarske vlade Ferenc Kumin:
„Cilj reforme medija bio je da se zakon prilagodi novom medijskom okruženju. Promene osoblja u javnim medijima su normalna pojava. To nema nikakve veze s ponašanjem novinara. Mi smo morali smanjiti svoj medijski sektor, ali to nije jedinstveno samo za nas. Pretpostavljam da su i druge evropske zemlje prisiljene učiniti to zbog boljeg upravljanja javnim finansijama. No, u Mađarskoj postoje i alternativni izvori informacija u svim medijima. Imamo i komercijalne medije koji su u vlasništvu velikih multinacionalnih medijskih kompanija. Oni imaju svoje informativne programe koji su u Mađarskoj i nagledaniji. Osim toga, prema izveštaju nevladine organizacije Freedom House, Mađarska je peta zemlja na svetu kad je riječ o slobodi interneta.“
Katastrofalna ekonomska politika bivše socijalističke vlade koja je privatizovala sve što se dalo privatizovati, pad penzija i plata doprinijeli su i snažnom jačanju ekstremne desnice u Mađarskoj. Ultradesničarska stranka Jobbik na prošlim je parlamentarnim izborima dobila neverojatnih 16,6 posto glasova. Osim po svojim otvorenim govorima mržnje prema Jevrejima i Romima ova je stranka poznata i po svojim teritorijalnim pretenzijama prema Hrvatskoj. Portparol mađarske vlade priznaje da razisam u Mađarskoj daje povod za određenu zabrinutost. No istovremeno napominje i da vlada poduzima mjere kako bi taj problem rešila:
„Velik dio naših zakona, pa čak i četvrte ustavne izmene, koje su strani promatrači kritikovalii, nastoji zaštititi prava manjina. Uključili smo ili razvili novi koncept ljudskog dostojanstva. Odsad se neće samo moći zaštititi ljudsko dostojanstvo pojedinca, nego i celih zajednica. Članovi određenih zajednica moći će da podnesu sudsku tužbu ako se budu osećali napadnutim zato što pripadaju određenoj zajednici. Takvo što će se kažnjavati visokim novčanim kaznama. Imamo opravdanog razloga da verujemo da će to biti najefikasnije oružje protiv govora mržnje. Rasizam ili diskriminacija manjina u Mađarskoj se u prvom redu odnosi na govore mržnje. Nacionalne su manjine u Mađarskoj inače sigurne.“
Mađarskoj već na jesen sledi peta izmena ustava. Nakon brojnih kritika evropskih političara i petnji Evropske komisije o ukidanju finansijske pomoći i prava glasa o pitanjima Evropske unije, vlada u Budimpešti obećala je da će promeniti neka sporna ustavna rješenja. Tačni detalji još nisu poznati budući da su izmene još u izradi, ističe g. Kumin. No otkrio nam je da će se zasigurno promeniti odredba koja se odnosi na ovlašćenja predsednika Nacionalnog sekretarijata za pravosuđe da određene predmete prebaci s jednog suda na drugi.