Naš monetarni sistem je loše pripremljen, i to baš sada – kada je došao trenutak da nam priskoči u pomoć u rešavanju sveprožimajućih socio-ekonomskih i ekoloških problema sa kojima se suočavamo. Transformacija monetarnog sistema je od kritične važnosti jer je monetarna raznolikost onoliko važna po ljudski opstanak koliko i biodiverzitet za sudbinu Zemlje.
Postoji mnogo toga što se može naučiti od Prirode. Jedna važna lekcija je da, što su sistemi raznorodniji i što je veća njihova unutrašnja raznolikost, tim je njihova snaga i izdržljivost veća. Kada se uslovi promene, različite komponente u okviru različitih sistema nastaviće napred, tamo gde se ostali neće zaputiti. Slabosti monokultura evidentne su u poljoprivrednim sistemima gde svake sezone usevi ili cvetaju ili uvenu. Poznato nam je, takođe, korišćenje permakulture, u kojoj se više vrsta biljaka gaji zajedno radi ispunjavanja raznovrsnih funkcija, i kako bi se vrste međusobno potpomagale – čime se, automatski, stvara veće obilje.
Manje je očigledno da se ovi isti principi mogu primeniti i na monetarne sisteme.
Dominantna vrsta novca, fiat valuta, čiju vrednost reguliše država a ne slobodno tržište, jeste suštinski jednostruka tj. mono-valuta, po osnovu duga i nestašice, usled čega većina nas propada. Ona po sebi podstiče konkurenciju i prikupljanje: to su osobine koje podrazumevaju da će neki pobediti dok će neki biti izostavljeni. Takođe je neophodno obavljati funkcije koje su međusobno u sukobu: ovo se tiče kako cirkulisanja u privredi tako i akumuliranja za buduću upotrebu. A to zahteva konstantan (ekonomski) rast da bi se preživelo, osobina koja postaje sve neprikladnija kako se sve više susrećemo s neumitnim, krajnjim granicama naše planete.
Alternativno, nove vrste novca razvijene su radi dopune dominantne valute. Tokom proteklih 40 godina, broj komplementarnih valuta je porastao sa dve valute na nekoliko hiljada. Vreme je pokazalo i dokazalo da ove nove valute, osmišljene tako da ispunjavaju osnovne funkcije koje dominantna valuta nije u stanju, zapravo, jačaju celokupni monetarni sistem. Ovo je dovelo do potpuno novog načina razmišljanja o novcu.
Novac je rezultat dogovora među ljudima o tome kako da strukturišu međusobnu razmenu. Može se koristiti za povezivanje neispunjenih potreba sa neiskorišćenim resursima, premda je zajednica ta koja odlučuje kako definisati te termine. I novac se može osmišljavati tako da oblikuje ponašanje, na način koji je pozitivan kako za pojedince tako i za društvo, na načine koji podstiču saradnju, poverenje, zaštitu životne sredine i raspodelu prosperiteta.
Prelazak na monetarni sistem koji bi bio daleko raznovrsniji se dešava uglavnom izvan vlada i velikih finansijskih institucija. Ljudi unutar zajednica zajedničkim snagama rade kako bi rešavali realne probleme i zadovoljili osnovne životne potrebe. Moguće je stvoriti ono što Džeki Dan (Jacqui Dunne) i Bernard Liter (Bernard Lietaer) u svojoj zajedničkoj knjizi nazivaju “održivim izobiljem” (“Preispitati novac: Kako nove valute preokreću oskudicu u prosperitet”, Rethinking Money: How New Currencies Turn Scarcity Into Prosperity)
Onoliko koliko su komplementarne valute osmišljene na način koji je transparentan, hiper-demokratski i osnažujući, u tolikoj će meri uspeti da izmaknu uticajima negativnih sila koje emituje sadašnji etablirani sistem, sistem koji podrazumeva povećanje nejednakosti u bogatstvu kao i izolaciju pojedinca. Još uvek smo u ranoj fazi tranzicije, iz industrijskog u informatičko doba, od rasta-po-svaku-cenu do održivosti, na putu smo od surove konkurencije do razumne kooperacije. Sazreli su uslovi za stvaranje takvog sveta u kojem želimo da živimo i finansiramo ga pomoću raznolikih monetarnih sistema.
Valuta zasnovana na dugu stvara oskudicu novca. Konkurencija
Da biste bolje razumeli novac, prvo morate razlučiti kako se novac pravi i kako dizajn monetarnih sistema oblikuje ljudsko ponašanje.
Dominantne svetske valute su tzv. “fiat-valute”, što znači da su nastale ni iz čega. Umesto da se zasnivaju na zlatnoj podlozi ili na nečemu drugom – koncepcija koja je po sporazumu iz BretonVudsa važila od 1944. do 1971. godine i kojeg američki Senat nikada nije ratifikovao – radije se pristupilo “konceptu” da “ugled vlade” bude garancija valutne čvrstine. Ovo je važno napomenuti jer, kada je reč o novcu, ne postoji nikakva magija. Nisu potrebne nekakve posebne moći ili bogatstvo da bi se on stvorio. Novac je sredstvo razmene, i svaka zajednica, bez obzira koliko mala ili velika, može ga osmisliti na svoj način, kako bi se unutar društva vršila razmena.
Još jedan važan koncept kojeg je potrebno shvatiti jeste da su dominantne valute zasnovane na dugu. U SAD, Federalne rezerve (FED), koje su organizovane kao privatna korporacija, “stvaraju” novac koji su dale u zajam privatnim banaka, koje zatim stvaraju još više novca izdavanjem kredita u iznosima 10 puta većim od onog koji ova banka poseduje – tako se FED-ova kasa puni kamatama na te kredite koje izdaju (privatnim) bankama.
Američka vlada takođe dobija novac zaduživanjem. Iako je Ustavu već data moć stvaranja novca, tu moć je Zakon ustupio FED-u. Naravno, američki Trezor štampa novac i proizvodi ga. Ipak, kako bi imala pristup tom novcu, vlada mora da izdaje obveznice kupljene od strane banaka ili investitora, koji pak očekuju da im se povrati više novca no što su ga uložili.
Novac koji se već po sebi zasniva na dugu stvara nestašicu i konkurenciju. Jednostavnije rečeno: sav novac koji je pozajmljen mora se vraćati uz dodati interes (kamatu). Što se više novca pozajmljuje, više ga se mora vratiti. Taj dodatni novac, kamata, odlazi u banku, a ne troši se u zajednici. Drugim rečima, interes tj. kamata „troši” novac (tj njegovu vrednost) i izbacuje ga iz opticaja zajednice, stvarajući time njegovu nestašicu. Ova situacija, takođe, proizvodi i ekonomsku potrebu za stalnim, neprekidnim rastom.
Kamata takođe stvara konkurenciju, pa se tako ljudi unutar zajednice nadmeću za dolare ili bilo koju drugu fiat-valutu (dakle proizvoljno vrednovanu), ne bi li im se sopstveni interes isplatio. Neki će uspeti, neki neće. Neki će, pak, spiralno tonuti u dugove sve dublje i dublje, što se završava finansijskom propašću. Ovo je razlog što novac zasnovan na dugu ide ruku pod ruku sa bankrotstvom.
Sadašnji sistem, takođe, podstiče gomilanje i izolaciju. Većina od nas zavisi od novca radi zadovoljenja osnovnih potreba za hranom, smeštajem, zdravstvenom zaštitom itd. Strahujemo da ćemo bez novca jednog dana završiti na ulici, gladni i u nemaštini. Ne postoji osećaj “zaštitne mreže”, nema osećaja da je naša zajednica tu da brine o nama. To, s druge strane, u nama podstiče osećaj da novac moramo dobro čuvati i štititi ga od drugih, koji bi mogli pokušati da nam ga uzmu. Ovom se situacijomo narušava naše poverenje jednih u druge. Džeki Dan opisala je poverenje kao važan aspekt društvenog kapitala koji se, usled delovanja vladajućeg sistema, urušava.
Slabosti komplementarnih valutnih bilansa
Liter i Danova u svojoj knjizi ‘Preispitati novac’ ističu kako je sadašnji monetarni sistem vrlo krhak. U protekle četiri decenije bilo je „ne manje od 145 bankarskih kriza, 208 monetarnih krahova i 72 suverene dužničke krize. Ovim zadivljujućim ciframa treba pridodati i neverovatnih, ukupno 425 sistemskih kriza – što znači da je, u proseku, svake godine više od 10 zemalja bilo u krizi!“
U stvari, nema nikakvih razloga da se sve ovo razvija po tom destruktivnom scenariju. Posebno u ovim vremenima krize, u kojima su upravo komplementarne valute najkorisnije, i koje mogu izbalansirati slabosti dominantnih valuta. To je najupečatljivije pokazao švajcarski sistem komplementarnih valuta WIR , koji uskoro puni 80 godina.
Tokom finansijske krize iz 1930-tih godina, grupa od 17 privrednika smislila je način kako da nastave da obavljaju svoj biznis, iako je svako od njih primio obaveštenje od banaka da im je kredit ili umanjen ili potpuno ukinut. Shvatili su da se njihovi dugovi nisu ticali dugovanja bankama već da su, zapravo, oni među sobom dugovali jedni drugima za robe i usluge. Tako su stvorili zajednički kreditni sistem za praćenje onoga što duguju jedni drugima, nastojeći da svoje kredite i zaduženja zadrže na relativno jednakim nivoima.
Rezultat: WIR sistem danas cveta. U 2010. je 16% švajcarskih kompanija trgovalo kroz WIR, u obimu od oko 1,6 milijardi dolara svake godine. WIR je, štaviše,glavni razlog što je švajcarska ekonomija toliko stabilna. Ispostavilo se da je WIR valutni sistem kontracikličan. Kada je recesija, trgovanje kroz WIR se povećava – a smanjuje se onda kada švajcarski franak ponovo bude na raspolaganju, u dobrim vremenima. WIR je takođe sposoban za visoka zaduživanja, što znači da se WIR trgovanjem povećava cirkulacija franka u švajcarskoj privredi. Ovo se dešava zbog toga što nisu sve transakcije strogo u WIR, već su neke istovremeno deo WIR i deo franka.
Džeki Dan piše da je WIR kao finansijski pilot-sistem uveden i u SAD, i to u Barlingtonu, u okviru programa ‘Poslovne i socijalne odgovornosti Vermonta’ . WIR sistem je zajednički sistem kredita koji se koristi samo za biznis, ali postoje i druge vrste komplementarnih valuta koje su u opticaju. Još jedna banka koja je bila veoma uspešna u primeni WIR sistema je Banko Palmas, koja je prvo započela da funkcioniše u veoma siromašnim zajednicama Brazila.
Ljudi iz četvrti Konžunto Palmeira u brazilskom gradu Fortaleza-Cearà shvatili su da je novac ‘iscureo’ iz njihove zajednice, jer bi se 80 odsto onoga što su zaradili potrošilo na nekom drugom mestu. Tako su došli na ideju da stvore valutu pod nazivom „Fomento“, koji se jedino može lokalno potrošiti (ovaj kvart broji 30 hiljada stanovnika). Pored toga, stvorili su sistem kreditiranja bez kamate; ovim malim kreditima se pomaže ljudima da zadovolje svoje osnovne potrebe u teškim vremenima – dok se većim iznosima po kreditu pomaže lokalnim preduzećima. U početku, krediti su se izdavali u ‘Fomentosima’, tako da je novac morao da bude potrošen na lokalnom nivou. Pravo na kredit se, što je kuriozitet, ustanovljava procenom nečijeg društvenog ugleda ili pouzdanosti.
Istraživanja su utvrdila da Fomento stvara multiplikativni efekat, jer se korišćenjem domaće valute izbegava da kupovna moć ‘lokalaca’ preterano ‘iscuri’ iz lokalne ka nelokalnoj privredi. Lokalna valuta cirkuliše brže i na duži vremenski period, menjajući više ruku u lokalnoj privredi nego u svom nacionalnom ekvivalentu (brazilskom realu). Dalje, „Fomentom se teži stvaranju dinamike razvoja zajednice: Podršci lokalnoj proizvodnji, nižim troškovima za lokalne proizvođače, povećanju zaposlenosti, povećanju osećaja zajedništva. Ova dinamika razvoja će trajati i nakon isteka roka u kojem traje ovaj program, pa će uvođenje Fomenta i dalje doprinositi samoosnaživanju ovog pozitivnog ‘začaranog kruga’ „.
Vremenom, usled uspeha koje je Banco Palmas valuta imala u stvaranju radnih mesta i smanjenju siromaštva, brazilska vlada i najveća banka Brazila ušli su u partnerstvo sa Institutom Palmas. ‘Palmas valuta’ je sada prisutna u 66 zajednica širom Brazila.
31 Juli 2013 .
Margaret Flowers & Kevin Zeese, Truthout | News Analysis
Novi monetarni sistemi za održivu demokratiju: “Veliki preokret” (2/2)
Razmišljate da je svetu potrebna alternativa korporativnim medijima? Ako želite da se održi nezavisno novinarstvo, kliknite ovde i donirajte ‘Truthout’.
(priredio: Milan Lukić)