U Grčkoj se prodaje oko stotinu ostrva, a stručnjaci za nekretnine tvrde da, osim cena koje nikada nisu bile povoljnije, ovo je retka prilika koja se pruža nakon nekoliko decenija, s obzirom da se ostrva u privatnom vlasništvu prenose generacijama sa kolena na koleno.
Grčka trenutno prodaje oko stotinu svojih ostrva, a među najskupljima ne samo u Grčkoj već i u Evropi je Omfora. Reč je o 1112 hektara na privatnom nenaseljenom grčkom ostrvu u Jonskom moru, čiji vlasnici za njega traže 50 milona evra. U javnosti nije poznato šta je vlasnike primoralo na prodaju, ali se u grčkim medijima spekuliše da je razlog verovatno isti kao i kod mnogih grčkih milionera, koji su se usled krize našli pred bankrotom.
Pre samo deset godina, niko nije ni sanjao da će toliko ostrva biti ponuđeno na prodaju na svetskom tržištu nekretnina. Ali nakon problema koje je ekonomska kriza donela u „grčko dvorište“, prodaja nekretnina je postala jedan od najčešćih načina da se reše nagomilane finansijske nedaće. Ili kako pišu grčki mediji: „U modi je turizam nekretnina“. Prodaje se sve: od obične kuće do luksuzne vile, dvoraca, hotela, plaža, pa čak i onoga najpoželjnijeg – ostrva. Stranci, zato, sve češće postaju turisti u potrazi za nekretninama koje su dostupne za njihov džep, pogotovo što su cene dramatično pale u poslednjih nekoliko godina, i po analitičarima nikada nisu bile povoljnije. Ali, jedna od najvećih prepreka za veću prodaju ostrva su procedure za dobijanje različitih dozvola, koje ponekad traju godinama.
24 ostrva za emirovu decu
Ove godine su realizovane dve velike prodaje ostrva. Katarski emir Hamad bin Kalifa Al-Tani je u martu potrošio manje od devet milona evra za šest ostrva u argipelagu u blizini ostrva Itake. Emir je najavio da namerava da kupi ostrvo za svako od svojih dvadeset četvoro dece, ali čak ni on ne može da dobije građevinsku dozvolu preko noći, već mora da čeka najmanje 18 maseci. Porodica koja mu je prodala ostrva, priznaje da je to učinila zbog nagomilanih finansijskih problema, uprkos činjenici da su ostrva bila u njenom vlasništvu više od 150 godina.
Samo mesec dana nakon te transakcije, i unuka Aristotela Onazisa prodala je ostrvo Skorpios koje se nalazi u Jonskom moru, a o „težini“ transakcije se nagađa da je vredela oko 76 miliona evra. Skorpios je sada u vlasništvu ruskog preduzetnika Dimitrija Ribolovleva, koji ga je navodno kupio kao poklon za svoju ćerku. Ali ni ova prodaja nije prošla bez problema. Grčko državno veće je u maju pokrenulo reviziju kupoprodajnog ugovora za ostrvo Skorpios, kako bi se proverilo da li je u skladu sa Onazisovim testamentom. Ovaj potez je usledio nakon tvrdnje da je Onazis, koji je pokopan na tom ostrvu, navodno zahtevao u svom testamentu da njegovo večno počivalište ostane u vlasništvu porodice.
Stručnjaci za nekretnine ističu da je kupovina ostrva retka prilika koja se pruža nakon nekoliko decenija, s obzirom da se ova vrsta porodičnog vlasništva uobičajeno prenosi generacijama sa kolena na koleno. Grci se sada, međutim, odriču te privilegije, zbog nedavnog povećanja poreza na imovinu kojim grčka vlada pokušava da popuni rupe u budžetu nakon četiri godine žestoke eknomske krize. Brojne agencije i agenti za nekretnine, koji posluju na globalnom nivou, veoma su aktivni u Grčkoj u potrazi za luksuznom imovinom koja je na prodaju. A prilika je puno jer Grčka ima više od 15.000 kilometara obale, preko 190.000 plaža, te oko 6.000 ostrva i „otočića“.
Kanadska privatna agencija za nekretnine „Private Islands“ u ovom trenutku prodaje 17 grčkih ostrva. Najjeftinije je malo ostrvo Modi u Jonskom moru, za koje treba platiti manje od 1,2 miliona evra, a najskuplje, za koje je javno objavljena cena je već pomenuto ostrvo Omfori, za koje u agenciji tvrde da je jedno od najleših u tom regionu. Na tom ostrvu trenutno postoji samo jedna zgrada, ali sa građevinskom dozvolom moguće je graditi na 20 odsto površine ostrvskog područja.
Kada su se pre tri godine u nemačkim novinama pojavili naslovi „Prodajte ostrva da biste izašli iz krize“, mnogi u Grčkoj, ali i u drugim evropskim zemljama su to shvatili kao provokaciju nemačkih političara. Uskoro je, međutim, ova poruka postala stvarnost u Grčkoj, koja prema analizama poseduje imovinu vrednu između 270 i 300 milijardi evra. Pretežan deo čine nekretnine na ostrvima. Prema pisanju grčkih medija, grčka vlada je ove godine započela proces rasprodaje više od 70.000 nekretnina u državnom vlasništvu: od hotela i drevnih zdanja do delova obale i idiličnih ostrva. Kasnije se, međutim, ispostavilo, da je umesto prodaje, u planu dugoročan najam u periodu do 100 godina.
Sada je vreme za kupovinu
Grčki ekonomsita Prodromos Vlamis ističe da je sprovođenje strogih mera štednje od 2010. godine prouzrokovala znatan pad potražnje za robom i uslugama, pa su upravo programi štednje gurnuli grčki maloprodajni sektor nekretnina u duboku recesiju. „Zbog toga su mali i srednji trgovci bankrotirali. Dakle, kriza ima direktne negativne posledice na preduzeća iz te delatnosti. Grčka privreda i kriza na tržištu nekretnina se prepliću“. Teodosis Sampaniotis, ekonomski analitičar u Eurobank Ergasiasu smatra da veliki pad tržišne aktivnosti nije prouzrokovan samo recesijom, već i činjenicom da grčko tržište nekretnina karakterišu i visoki troškovi transakcija. Grčka je, prema podacima OECD-a, na trećem mestu po visini transakcijskih troškova među zemljama OECD-a.
Ipak, broker za luksuzne nekretnine Kristofer Bosvel, koji je kao direktor agencije „Vincitore“ do sada prodao imovinu vrednu više od 300 miliona dolara širom sveta i dobro poznaje grčko tržište nekretnina, ističe da je upravo sada pravo vreme za kupovinu ostrva u toj zemlji: „Od početka ekonomske krize grčka ostrva su postala veoma privlačna brojnim međunarodnim investitorima. Razlozi su vrlo jednostavni: nekretnine su zbog recesije, a posebno ostrva koja su uglavnom bila u vlasništvu države, prodavane kako bi se prikupio kapital i podstaknulo poslovno i investiciono okruženje, sa ciljem da se poboljša turizam i privatni sektor“.
Ali i on ističe probleme prilikom kupovine ostrva. „Stvar je u tome što zbog istorijskog značaja takvih mesta, dozvole za gradnju i planiranje morate da dobijete od lokalnog društva istoričara, uključujući i arheologe. Budući da se ne mogu lako dobiti, taj proces može potrajati, mesecima, a nekada i godinama, jer mora da ih odobri mnogo pojedinaca, pa se dešava da kupac mora ponovo da podnosi zahteve nakon mnogobrojnih odbijanja. Ali ako to ostavimo po strani, ulaganje u Grčkoj sada je mudra i unosna prilika“, ističe Bosvel i dodaje: „Tržište nekretnina se polako konsoliduje. Već smo videli znakove oporavka na tržištima u Dubaiju, Abu Dabiju i Saudijskoj Arabiji i svedoci smo velikog buma kineskog tržišta nekretnina. Siguran sam da će Grčka jednog dana slediti taj primer“.