Iako se danas mladi ljudi sa diplomom često pitaju zašto su studirali kad rade na poslovima za koje nije potrebna ni srednja škola, studija OECD o obrazovanju i primanjima pokazuje da jednom kad se zaposle u struci, razlika između njih i njihovih manje obrazovanih vršnjaka raste sa godinama i ima značajnu ulogu u verovatnoći zapadanja u siromaštvo u starosti. Uprkos tome, između jednako obrazovanih socijalnih radnika, nastavnika, popova i inženjera postoje ogromne razlike.
Jedan oglas za spremačicu na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu, na koji su se javile dve fakultetski obrazovane kandidatkinje (i nisu dobile posao zbog prekvalifikovanosti), potresao je početkom godine srpsku javnost. Više simbolički, a manje kao unikatan slučaj jer primera fakultetski obrazovanih mladih zaposlenih u kelneraju, na privremenim poslovima magacionera, raznosača pošte i sličnim ima i u Srbiji i u mnogim evropskim zemljama koje beleže nezapamćeno visoke stope nezaposlenosti dvadesetogodišnjaka.
Najnovija studija OECD iz 2013, “Obrazovanje na prvi pogled”, pokazuje da razlika u nivou obrazovanosti, uprkos krizi, predstavlja značajan faktor koji određuje visinu zarade.
Najvažnija je razlika između zarada odraslih lica sa visokim obrazovanjem i onih sa višom srednjom školom dok je razlika u primanjima između onih sa višom ili nižom srednjom školom i nižim obrazovanjem, relativno mala.
Pritom, treba imati u vidu da je naš sistem malo drugačiji, jer je nama osnovna škola duga 1+8 godina. U većini OECD zemalja, osnovno obrazovanje traje 4-6 godina i poklapa se sa naših 1+4 (pripremni predškolski razred i 4 godine sa učiteljicom).
Ono što je za OECD niža srednja škola jesu 5-8 (ili i 9) razreda kod nas. Odnosno, kod njih učenik koji je završio nižu srednju školu ima 8-9 završenih godina školovanja (OŠ kod nas). To našu srednju školu čini onim što OECD zove viša srednja škola.
U svim zemljama OECD-a, odrasli sa visokim obrazovanjem zarađuju više od odraslih osoba sa višim srednjim ili postsekundarnim nefakultetskim obrazovanjem, koji, sa svoje strane, zarađuju više od odraslih sa nižim srednjim obrazovanjem. Post-sekundarno obrazovanja odgovara našoj višoj školi.
Relativna zarada visokoobrazovanih odraslih je oko 1,5 puta veća u odnosu na odrasle osobe sa srednjim i višim srednjim obrazovanjem. U Brazilu, Čileu i Mađarskoj, visoko obrazovani dobijaju više nego dvostruko veću platu u odnosu na svoje manje obrazovane vršnjake. Razlike između odraslih sa nižim srednjim obrazovanjem i onih koji su završili više srednje ili post-srednje obrazovanje gotovo da nema. U Brazilu, Grčkoj i SAD, međutim, ljudi sa nižim srednjim obrazovanjem obično zarađuju manje od 65% onoga što primaju njihove kolege sa višim stepenom obrazovanja.
U gotovo svim zemljama OECD razlike u plati zavise i od tipa tercijarnog obrazovanja: muškarci, diplomirani medicinari, arhitekte i drugi koji su studirali najmanje tri pune godine ili više (tercijarni tip-A), zarađuju srazmerno više u odnosu na svoje kolege sa 9 i više godina školovanja: u Brazilu, Čileu, Mađarskoj, Irskoj i Sloveniji njihove zarade su duplo više. U Brazilu, Čileu, Grčkoj i Irskoj takav raspon se održava i kad je reč o ženama sa odgovarajućim nivoom obrazovanja. Ove razlike nešto su manje izražene ako je reč o tercijarnom B-tipu obrazovanja, specijalističkim veštinama stečenim tokom dve i više godina studiranja prilagođenih zahtevima tržišta.
Razlika između zarada prema nivou obrazovanja postaje sve izraženija sa protokom godina. Relativna zarada visokoobrazovanih u godinama od 55 do 64 je veća od proseka za tu obrazovnu grupu kada se u obzir uzmu obrazovani kadrovi svih godina (od 25 do 64), u svim zemljama izuzev u Austriji, Irskoj, Turskoj i Velikoj Britaniji.
U proseku, razlika u zaradama između te dve grupe je oko 16 procentnih poena. Kod onih sa nižim obrazovanjem, sa godinama relativni prihodi opadaju u odnosu na prosek grupe u svim zemljama izuzev Austrije, Danske, Estonije, Finske, Nemačke, Luksemburga, Norveške, Slovačke i Švedske i Velike Britanije. Međutim, ova razlika nije toliko izražena kao kod starijih visokoobrazovanih, što pokazuje da je visoko obrazovanje ključni faktor za višu zaradu u poznijim godinama.
Razlika u zaradama između onih sa srednjom školom i onih sa nižim stepenom bez obzira na uzrast je 24% procenta ‑ na štetu manje obrazovanih.
Obrazovani bolje prolaze u krizi
Odrasli manje obrazovani pri tome zarađuju 28% manje od svojih vršnjaka koji imaju puno srednjoškolsko obrazovanje ili višu kvalifikaciju stečenu van fakultetskog obrazovanja. Među manje obrazovanima prednost u smislu viših zarada imaju mlađi radnici koji u proseku zarađuju oko 8% više od starijih kolega.
Ako se pogledaju rezultati na vremenskoj skali od 2000. do 2011., u većini OECD zemalja zarada manje obrazovanih je kostantno opadala, sa nekoliko izuzetaka među kojima su Nemačka, Mađarska i Švajcarska. Istovremeno, u istom periodu, zarada visokoobrazovanih je porasla, ali sa značajnim fluktuacijama. U Belgiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj i SAD, te fluktuacije su kao krajnji ishod imale manje povećanje zarada, a na Novom Zelandu i u Velikoj Britaniji prosečna primanja su nešto opala u odnosu na 2000.
Bez obzira na nivo obrazovanja, i dalje je izražen jaz u zaradama muškaraca i žena jednakog obrazovanja, najviše među visokoobrazovanima. Samo u Austriji, Belgiji, Finskoj, Novom Zelandu, Sloveniji i Španiji su zarade obrazovanih žena 75% i više od plate muškarca dok je u drugim zemljama pre svega u Kini, Estoniji i Čileu njihova plata 65% od njihovih jednakoobrazovanih muških kolega.
U proseku samo žene sa punom srednjom školom dobijaju veću platu u starijem dobu u odnosu na muškarce istog obrazovanja. Fakultetski obrazovane žene i žene sa nižim kvalifikacijama mogu da zarade 72% do 74% zarade muškarca istog obrazovanja i uzrasta.
Istraživanje je pokazalo da, naravno, postoje velike razlike u primanjima na istim nivoima obrazovanja, zavisno od izabrane struke. U SAD na primer visokoobrazovani socijalni radnici zarađuju prosečno 34 750 dolara na godišnjem nivou, dok njihove kolege kompjuterski inženjeri zarađuju 75 700 dolara godišnje. Među zanimanjima sa nižim platama su teolozi i oni čije je zanimanje povezano sa religijom i umetnošću, i nastavnici, dok inženjerske struke povezane sa informatikom i statistikom podrazumevaju gotovo duplo veću zaradu. Iako se ova manje plaćena zanimanja često povezuju sa “ženskim zanimanjima” a više plaćena sa “muškim”, postoje izvesni izuzeci: visoke zarade ostvaruju se u sektoru medicinske nege kojim dominiraju žene.
Od umetnosti se (ne) živi
Iako je teško porediti razlike u zaradama po profesijama, po zemljama jer nema odgovarajuće baze podataka po tom kriterijumu, moguće je navesti nekoliko primera: u Kanadi inženjeri zarađuju 64% više od svojih vršnjaka u vizuelnim i izvođačkim umetnostima, dok je u Švedskoj 2010. prosečna zarada inženjera starih između 25 i 29 godina bila 90% veća od njihovih vršnjaka u lepim umetnostima.
Postoje, međutim, neke značajne razlike u tome koliko dobro tercijarno – obrazovani pojedinci prolaze u različitim zemljama. U Brazilu, Čileu i Portugaliji, 50 odsto ili više od onih koji su završili neki od fakulteta sa trajanjem od tri i više godina zarađuju duplo više od prosečno obrazovanog radnika, u Austriji i Kanadi preko 15% onih sa takvim nivoom obrazovanja nalaze se u kategoriji radnika sa najnižim platama, a u Danskoj i Norveškoj, visoko obrazovanje jednako (ne)štiti od padanja u siromaštvo.
U svim zemljama, pojedinci koji su tokom celog radnog veka ostali sa niskim kvalifikacijama (niže srednje obrazovanje) obično se suočavaju sa značajnim negativnim posledicama svog obrazovnog nivoa. U proseku, više od 28 % onih koji imaju niže srednje obrazovanje zarađuju manje od polovine srednje isplaćene zarade.
broj 100, septembar 2013.