Oxford Economics je korišćenjem Globalnog ekonomskog modela pokušao da kvantifikuje posledice deflacije u evrozoni, sa podacima koji pokazuju da bi u zaduženim zemljama ona imala katastrofalne posledice.
Kao verovatan izgleda onaj scenario da bi delfatorni period u evrozoni mogao trajati nekoliko godina sa inflacijom od otprilike -0,5% u 2016. i 2017.
Kada bi se to desilo monetarna unija evropskih zemalja bila bi u recesiji sve do 2016. godine, a sve do 2018. njen BDP se ne bi povratio na pretkrizne nivoe. U tom slučaju bi broj nezaposlenih u narednih pet godina narastao na više od 25 miliona odnosno na 16,5% radno sposobnih. U Španiji i Grčkoj bi broj nezaposlenih porastao na preko 30% a u Portugalu na 22%.
Kreditni rejting zemalja u evrozoni bi bio snižen za nekoliko lestvica: francuski bi mogao pasti na A ili A-, a španski i italijanski sa B+ na BB-.
Naime, pojedinim zemljama bi javni dug dramatično porastao, u Grčkoj bi na primer premašio 200% BDP-a, u Španiji 145%, a u Francuskoj 130%, dok bi samim tim gubljenje poverenja u sposobnost nekih ekonomija da opstanu same moglo izazvati i gubljenje poverenja u evropsku zajednicu zemalja. Drugim rečima, tada bi možda Grčka prva bila primorana da istupi iz evrozone, a potom možda i druge problematične ekonomije.
Iako analitičari deflaciju ocenjuju kao preduslov za katastrofu, nikoga drugoga, izgleda, ona toliko ne zabrinjava. Evropski lideri još uvek ne prepoznaju deflaciju kao veliki rizik, na šta, kao na veliku opasnost, upozorava Oxford Economics.
Da bi deflacija postala opasna po celu evrozonu, kažu analitičari, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
– kurs evra mora da apresira na 1,42 dolara (sada je 1,37)
– nezaposlenost mora nastaviti da utiče na pad potrošnje a samim tim i na povlačenje investitora
– jak evro i slab privredni rast bi trebalo da nastave da vrše negativan pritisak na zarade
– mora se povećati opreza investitora prema riziku
– moraju oslabiti valute zemalja u razvoju u odnosu na dolar