Kao i prošle godine, i ovogodišnji finalisti takmičenja za najboljeg preduzetnika godine u Srbiji, koje organizuje revizorsko-konsultantska kuća EY, razgovarali su sa članovima žirija pre donošenja odluke o pobedniku, ali prema propozicijama nisu bili u prilici da ih vide nakon većanja o tome ko je među najboljim kandidatima – najbolji. Šteta. Pred sobom bi zatekli veoma umorne, i vrlo zadovoljne ljude. Umorne, jer je razmatranje, usaglašavanje, pa ponovno razmatranje trajalo, i trajalo, i trajalo… Zbog izuzetnog kvaliteta ovogodišnjih kandidata, izbor je bio jako težak. Zadovoljne, iz istog razloga: što imaju problem koji što je veći, to je bolje po celu Srbiju.
Darko Budeč, vlasnik preduzeća „Buck“ i prošlogodišnji najbolji preduzetnik, koji je predstavljao Srbiju na svetskom takmičenju za najboljeg preduzetnika u Monte Karlu, ove godine se našao u ulozi predsednika nezavisnog žirija. Kada poredi ta dva iskustva, bez dvoumljenja kaže da je ovaj put bilo daleko teže. „Mnogo je lakše biti kandidat za nagradu, nego odlučivati ko je najbolji, pogotovo sa iskustvom koje sam stekao u Monte Karlu, kada znam šta se tamo traži i kakav je rejting tog takmičenja u svetu. Ovogodišnji kandidati su donekle drugačiji u odnosu na prošlu godinu, kada je bilo više firmi koje tek treba da konsoliduju poziciju na tržištu, da se dokažu, pa su, shodno tome, i njihovi ciljevi bili drugačije postavljeni. Ove godine su učestvovala preduzeća koja, generalno, imaju konsolidovanije poslovanje, veće promete, zapošljavaju više ljudi i veliki su izvoznici. Pri tom, većina njih dolazi iz naših glavnih industrijskih sektora, kao što su poljoprivreda, prerađivačka industrija i proizvodnja nameštaja“.
Pobednik takmičenja Sirogojno kompani
Još jedan od članova žirija koji je imao „premijeru“ u ovogodišnjem izboru preduzetnika godine je Miloš Jelić, izvršni direktor Nelt Grupe. Većina preduzeća koja su učestvovala u takmičenju su mu, kaže, poznata. „Neki kandidati su me prijatno iznenadili, posebno firme čiji su menadžeri inovatori i mladi preduzetnici, i nadam se da će ih ubuduće biti još više. Nakon ovakvog iskustva, sa više optimizma gledam na budućnost Srbije. Kada sam odlučivao, pokušao sam da „uđem u njihove cipele“: kako je to održati i razvijati preduzeće kada je sva odgovornost samo na jednom čoveku? Naša odluka nije bila nimalo laka, jer smo pred sobom imali zaista kvalitetne firme. Ono što je bio težak posao za nas je, u stvari, veliki poen za ovu zemlju i njenu privredu“.
Veliki izvoznici iz malih gradova
Sa tom ocenom saglasni su i ostali članovi žirija, koji su iz sopstvenih cipela ulazili u preduzetničke i prošle godine, kada je ovo takmičenje prvi put organizovano. Mada su kriterijumi bili isti, ovog puta je mnogo toga bilo drugačije zbog samih učesnika. „Pred sobom smo imali zaista impozantne poslovne pokazatelje, i među finalistima su te nijanse – koje na kraju prevagnu u odluci – bile teže uočljive. Zato smo ih, iznova i iznova, vagali i „premeravali“ iz svih uglova, imajući u vidu i kakvu poruku želimo da pošaljemo svetu na takmičenju u Monte Karlu. Ali to je, sa druge strane, izuzetan osećaj, da ste u prilici da razgovarate sa ljudima koji su u stanju da se toliko bore i da decenijama opstanu i razvijaju se u jako teškim uslovima“, ocenjuje Gordana Danilović Grković, direktorka Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu. „Moj posao je, inače, da podržim mlade, inovativne firme i za mene je veoma ohrabrujuće da su takve firme, koje imaju potencijal za brzi rast, bile zastupljene i ovog puta. Država jeste stavila akcenat na ekonomiju, ali nije na preduzetništvo i treba mnogo raditi na tome da se ova baza dobrih preduzetničkih preduzeća uvećava.“
Jači i ubedljiviji finansijski pokazatelji ovogodišnjih kandidatata utisak su i Dejana Ilića, prošlogodišnjeg predsednika nezavisnog žirija i preduzetnika koji je poneo titulu najboljeg u Nemačkoj 2005. godine, ali ga je, ističe, najpozitivnije iznenadila činjenica da raste broj preduzetnički vođenih preduzeća, „uprkos preovlađujućoj atmosferi da bi za sve bilo najbolje kada bi se vratili u Brozovo vreme. Nostalgija za socijalističkim privrednim kolosima je potpuno pogrešna – takav model poslovanja nema ni najmanje šanse na današnjem globalnom tržištu. Za mene je najbolja vest i prošle i ove godine da u Srbiji ima značajan broj preduzeća i preduzetnika koji su „imuni“ na takav način razmišljanja.“
Na osnovu ovogodišnjih kandidata može se napraviti presek srpskog preduzetništva, sumira utiske žirija Edvard Jakopin, pomoćnik ministra za regionalni razvoj. „Ako stvari posmatramo sa stanovišta celokupne privrede, onda je jasno da je preduzetnički sektor najvitalniji. Firme koje smo razmatrali posluju stabilno uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, a neke od njih nisu ni osetile krizu. Kada pogledate njihove bilanse, uočljivo je da imaju stabilne prihode, stabilnu dobit, i što je posebno važno – rast zaposlenosti. Za mene je, možda, ipak najupečatljiviji utisak što smo ove godine imali značajan broj preduzeća koja posluju u malim mestima, a izrasla su u jake igrače na nivou celog Balkana. Prošle godine su dominirali Beograd i Novi Sad, a sada imamo drugačiju sliku – da preduzeće iz ruralne sredine izvozi čak 95 odsto svoje proizvodnje.“
Pritom, treba imati u vidu da je u uslovima male sredine mnogo teže uspeti i odgovornost za sudbinu lokalne zajednice je još izraženija, dodaje Miloš Jelić. „Mislim da je važno to što smo veoma insistirali i na društvenoj odgovornosti, što smo vodili računa da i u tom segmentu istaknemo razliku u odnosu na preovlađujuću situaciju u domaćem poslovnom okruženju. Bilansi jesu jako važni, ali je odnos prema sredini u kojoj živite i radite itekako bitan kada se ukupno vrednuje nečiji rezultat. U Beogradu imate veće izazove u pogledu konkurencije, ali je lakše raditi u tako velikom gradu jer su i mogućnosti mnogo veće. A biti uspešan u malom mestu, zapošljavati ljude i pokušavati da doprinesete ukupnom razvoju lokalne zajednice – mislim da to zaslužuje posebno uvažavanje. Inače ćemo za par godina svi živeti u Beogradu i Novom Sadu.“
Dugoročni efekti nagrade
Zbog svih navedenih razloga, za predsednika žirija, Darka Budeča, od ogromne je važnosti da je odluka o pobedniku ovogodišnjeg takmičenja doneta konsenzusom.
„Svi smo razmišljali o dugoročnom efektu te nagrade, jer to je, po mom dubokom uverenju, internacionalna nagrada broj jedan u svetu. Društvena odgovornost nije bila nov kriterijum, samo smo na njoj insistirali eksplicitno, zato što je prošlogodišnje iskustvo iz Monte Karla pokazalo koliko je to bitno. Dakle, ovoga puta smo sve stavili i u vizuru šta će se desiti kada u junu taj kandidat sedne pred internacionalni žiri. Naši kriterijumi nisu bili različiti, mi smo se zapravo dopunjavali.“ Na pitanje da li, ipak, postoji rizik da se baza kvalitetnih preduzetničkih firmi ubrzo potroši, Budeč odgovara: „To zavisi dosta i od medijske promocije. Uveren sam da će broj učesnika rasti ako napravimo dobre komunikacione kanale da ohrabrimo preduzetnike i da javnost shvati da je to, praktično, svetski Oskar za preduzetništvo.“
Veliki problem Srbije je ogromno nepoverenje, napominje Gordana Danilović Grković: „Na žalost, svedoci smo da su zbog teških okolnosti u poslednje dve decenije mnoge vrednosti devalvirale, da kod ljudi postoji skepsa prema ovakvim idejama i akcijama – ko u tome ima lični interes? Ali kada prilikom svakog izbora pošaljete poruku da ste zaista puno vagali, da ste se trudili da budete maksimalno objektivni i da ste zaista izabrali onoga ko najviše zaslužuje tu titulu – onda otvarate vrata da se sledeće godine prijavi više dobrih firmi. Uspeh koji je Darko Budeč postigao prošle godine u Monte Karlu i širenje njegove firme na nova tržišta – to je dokaz da smo upravo tako birali. I jako je važno plasirati priču koliko time dobijamo u očima sveta, ne samo naš predstavnik, već cela zemlja. Ako nastavimo da uspešno plasiramo ovu ideju i ovakav odnos prema zdravom poslovanju i pravom kvalitetu, sigurna sam da će se ubuduće prijavljivati sve bolje i bolje firme.“
Tek kada takva preduzeća postanu uzor drugima, “kada budemo imali desetak hiljada takvih firmi, tek onda ćemo moći da govorimo da smo postavili temelj za razvoj proizvodnje”, uveren je Dejan Ilić. “Takav temelj bi nam omogućio da naše privredne aktivnosti strateški orijentišemo ka osnivanju novih stotinak hiljada sličnih firmi i time postanemo privredna zemlja sa nekih milion radnih mesta u proizvodnoj delatnosti. Nemam bojazni da će se baza kvalitetnih preduzetnika istrošiti, jer oni koje sam upoznao prošle i ove godine imaju sjajne ideje koje uveliko prevazilaze njihov aktuelan biznis. A evidentno je da su na pomolu nove firme, čije vreme tek predstoji. U to sam se uverio i kroz aktivnosti Fonda za inovacionu deltanost, za čija sredstva aplicira sve više preduzeća koja žele da pokrenu sopstveni posao. Uz to, čvrsto verujem u nove preduzetnike među mladim generacijama, koje treba “zagolicati” i podstaći da krenu. Nadam se da će im država obezbediti osnovne uslove za poslovanje – društvenu satbilnost, racionalnu administraciju, odgovarajuće školovani kadar i neophodnu infrastrukturu, jer za nas ne vidim drugu realnu šansu osim puta kojim su krenula mala i srednja preduzeća.”
Većina njih, potvrđuje Edvard Jakopin, ne traži bilo kakvu pomoć države osim da uspostavi stabilan poslovni ambijent, pre svega da pojednostavi regulativu i pooštri aktivnosti u suzbijanju sive ekonomije. „Ne sumnjam da ćemo imati jako kvalitetnih kandidata i ubuduće, ali treba imati u vidu da dolazi faza ukrupnjivanja u Srbiji, da stižu veći igrači i da naši preduzetnici moraju mnogo da ulože kako bi mogli da prate tu utakmicu. Zato je za mene veoma dobar signal da deo njih to već prepoznaje, da se udružuju u klastere i da su svesni toga da ukoliko se ne povežu – poješće ih „velike ajkule“. Drugo, primetni su trendovi udruživanja preduzeća na regionalnom nivou – među ovogodišnjim kandidatima imamo firme koje su našle partnere praktično na teritoriji cele bivše Jugoslavije, pa i u Rumuniji i dugim okolnim zemljama. To, je takođe, veoma dobar putokaz i za ostale preduzetnike.“
Članovi žirija ističu da su puno korisnog naučili od ovogodišnjih kandidata. „To su bili interaktivni razgovori sa vrhunskim preduzetnicima, sa veoma perspektivnim firmama i jako je važno da se ta njihova energija održi na okupu i dalje širi. Prošle godine, otišao sam iz Monte Karla sa izuzetno jakim osećajem da bi za pet do sedam godina, neko iz Srbije mogao da bude pobednik na svetskom nivou. Naši uslovi su daleko teži, ali po idejama i sposobnosti preduzetnika da ih sprovedu – mi ne zaostajemo za svetom. Zadatak žirija i medija je da pomognemo da za nekoliko godna najbolji svetski preduzetnik bude iz Srbije.“
Žiri su činili:
Darko Budeč, predsednik žirija i preduzetnik godine 2012. u Srbiji
Darko Budeč je po struci inženjer elektrotehnike sa međunarodnim menadžerskim iskustvom. Kompaniju „Buck“ osnovao je 1992. godine u Beogradu. „Buck“ razvija dizajn svetiljki koje proizvodi u sopstvenim pogonima od najkvalitetnijih materijala. Kreativni tim kompanije čine industrijski dizajneri i inženjeri različitih profila, što obezbeđuje da kvalitetan dizajn prati najsavremenija tehnologija. Rezultat ovakvog rada su desetine nacionalnih i internacionalnih nagrada za dizajn. Kompanija „Buck“ je trajno orijentisana ka razvoju intelektualnog potencijala i promociji srpskog dizajna u svetu. Darko Budeč ističe da preduzetnički duh vlada u celom preduzeću, o čemu svedoči i podatak da „Buck“ svoje proizvode izvozi na tridesetak različitih tržišta, među kojima su skandinavske zemlje, Italija, Rusija, zemlje Bliskog Istoka i Australija. Darko Budeč je ispred kompanije „Buck“ izabran za najboljeg preduzetnika u Srbiji u 2012. godini i predstavljao je našu zemlju na takmičenju za EY Svetskog Preduzetnika godine koje je održano u Monte Karlu.
Prof. dr Dejan Ilić
Dejan Ilić je doktor fizičke hemije, naučnik, menadžer i inovator čije ime je utisnuto na više od 600 evropskih i svetskih patenata. Živi u Nemačkoj, poznat je kao „otac“ litijumske mikro baterije i smart kartice, a u naučno-istraživačkom radu ga trenutno okupira razvoj hemijskih izvora struje za elektromobile. Član je upravnih odbora u više kompanija koje se bave proizvodnjom, poput VartaBatteries ili ARRI grupe, lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme sa kojom je 2009. godine u Holivudu nagrađen priznanjem „Oskar“ za tehnička ostvarenja u filmskoj industriji. Dobitnik je priznanja EY Preduzetnik godineTM za 2005. godinu u Nemačkoj. U ovoj zemlјi je takođe bio proglašen za Menadžera godine i Inovatora godine, a u SAD mu je dodelјena nagrada za inovativne proizvode kao i priznanje za životno delo od strane Svetske asocijacije hemičara za pionirski rad na litijumskoj polimer bateriji. U Srbiji podstiče inovacije kroz rad upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost.
Gordana Danilović Grković
Gordana Danilović Grković je diplomirani ekonomista i magistrirala je u oblasti preduzetništva i inovacija. Poseduje dugogodišnje iskustvo u razvoju i komercijalizaciji inovacija, transferu znanja i tehnologija kao i u podršci preduzetništvu. Gordana Danilović Grković je direktor Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta Beograd na čijem čelu se nalazi još od nastanka ideje za pokretanje, pa do razvoja uspešne organizacije za podršku mladima da započnu sopstveni biznis. Za šest godina rada, Inkubator je podržao osnivanje i razvoj 40 firmi koje sada angažuju 250 inženjera, od kojih 20 povratnika iz inostranstva, a preko 70% prihoda ovih firmi dolazi iz izvoza (www.bitf.rs). Tokom poslednjih godinu dana Gordana Danilović Grković je angažovana na stvaranju uslova za osnivanje prvog naučno-tehnološkog parka u Srbiji i uprkos svemu, duboko veruje da je naša razvojna šansa znanje i da stvaranjem biznis infrastrukture za mlade preduzetnike Srbija već za pet godina može izgledati znatno drugačije.
Dr Edvard A. Jakopin
Edvard A. Jakopin je doktor ekonomskih nauka, pomoćnik ministra za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, rukovodilac Sektora za strateške analize i istraživanje. Autor je brojnih domaćih i inostranih naučnih radova iz oblasti makroekonomije, planiranja privrednog i regionalnog razvoja, strukturnih promena i razvoja preduzetništva (poseduje međunarodnu diplomu instruktora preduzetništva). Radio je kao pomoćnik ministra finansija, a bio je i direktor Republičkog zavoda za razvoj. Član je Izvršnog odbora Evropske asocijacije institucija za razvojna istraživanja od 2004, Predsedništva Saveza ekonomista Srbije i Naučnog društva ekonomista Srbije.
Miloš Jelić
Miloš Jelić, diplomirani ekonomista, nakon 10 godina u Nelt Co na pozicijama menadžera operacija i generalnog menadžera, od oktobra 2013. postao je izvršni direktor Nelt Grupe. Nelt je regionalni lider u distribuciji i pružanju logističkih usluga, i posluje na teritoriji Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Angole, Zambije i Mozambika. U sastavu Nelt Grupe su i kompanije Neoplanta i Javna skladišta.
Tekst je iz specijalnog izdanja EY Preduzetnik godine koje je ova revizorsko-konsultantska kuća uradila u saradnji sa časopisom Biznis i finansije