817
Reforme u zdravstvu, reforme u kulturi, ekonomske reforme… pojam reformi mogli bismo da izdvojimo kao reč decenije u Srbiji, koliko često ga pominju domaći političari i stručnjaci u postmiloševićevskom periodu. Jednom rečju, puna usta reforme, ali od njih male realne vajde. Sve zemlje u tranziciji prošle su ili još uvek prolaze kroz (teskobne) reforme – nije Srbija po tome jedinstvena – ali ovde se reforme obično otmu usled potrebe da partije vode danonoćnu predizbornu kampanju tokom celog svog mandata.
Od odlaganja reforme postaju sve bolnije, a akteri nevoljniji. Ako ne tako, a onda bar idu linijom manjeg otpora pa je sada najvažniji reformski zakon odjednom Zakon o radu koji, uprkos tome što je aktuelan sasvim drugačiji marketing, sigurno neće doprineti većem zapošljavanju ako sve drugo što nije dobro, a mnogo toga nije – od korupcije do zapošljavanja partijskih kadrova u preduzećima i administraciji – ostane kako jeste. Na tom drugom, važnijem, terenu zapravo ništa još nismo videli, ili još kraće stvarne reforme obrnuto su proporcionalne stvarnim pomacima.
Trenutno aktuelne u Srbiji su reforme penzionog sistema i tržišta rada, koje bi trebalo da otpočnu usvajanjem predloga o izmenama Zakona o radu i Zakona o PIO, odnosno paketom Vučićevih junskih, to jest julskih zakona. Penzioni sistem nalazi se pred samourušavanjem usled činjenice da jedan stalno zaposleni radnik u zemlji već godinama u proseku „izdržava“ po jednog penzionera i jednog nezaposlenog, pa ipak i ovde je reč o liniji manjeg otpora, jer kako kaže Gordana Matković, bivši ministar socijalne politike i rada, kad god se pomenu reforme, političari se okrenu onom što je najlakše, a to su penzije.
Aktuelni ministar privrede i budući ministar finansija Dušan Vujović tvrdi da će teret reformi i rezova morati da snose svi i da će on morati da bude ravnomernije raspoređen. Za sada je samo teret izvestan, a za teret se vidi da će ga snositi radnici (kroz manje prava i smanjivanje zarada) i penzioneri.
Bilo kako bilo, čini se da međunarodna podrška reformama u Srbiji nikada nije bila veća. Diplomate, strani poslanici, predstavnici Evropske komisije, domaći direktori, kao da se utrkuju u ohrabrivanju i savetovanju domaćih političara. Podrška je tolika i takva da su je neki mediji uporedili sa nekadašnjim pismima podrške bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, i čuvenom rubrikom odjeci i reagovanja.
Svakako, podrška sprovođenju reformi ne škodi, a pogotovo ne ona u finansijskom smislu, ali ne treba smetnuti s uma da su sa pohvalama stigla i upozorenja da reformskim zakonima nedostaje reformska primena, a to će reći moderna i visokoprofesionalizovana administracija. Čak je i Privredna komora Srbije, koja daje bezrezervnu podršku vladi, pre dva dana pozvala na efikasniji rad inspekcija, sudstva i administracije, ali i ukazala da su gorući problemi u domaćoj privredi i dalje nerešeni status preduzeća u restrukturiranju i profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.