Novi paket zakona, koji bi trebalo da obuhvati 21 reformski zakon za poboljšanje uslova za funkcionisanje domaće privrede, smanjenje državne administracije i privlačenje stranih investicija Srbija će, po svoj prilici i najavama iz državnog vrha, dobiti do kraja juna meseca ili, najkasnije, do 15. jula. Među „najzvučnije“ zakone iz ovog paketa svakako spadaju već dugo najavljivani (i osporavani) Zakon o radu, Zakon o stečaju i Zakon o privatizaciji, o čijoj sadržini se malo zna.
Nova vlast, baš kao i sve prethodne od petooktobarskih promena, navode da je privatni sektor „kičma privrednog razvoja“, te da je neophodno pomoći razvoj malih i srednjih preduzeća. U tom smislu, novi Zakon o radu izazvao je najviše polemike u domaćoj javnosti još davno pre nego što je njegov nacrt i bio gotov. Sindikati i pojedini mediji su se usprotivili najavljenim promenama, zato što će one „ugroziti prava radnika i dati veća ovlašćenja poslodavcima“. Sindikati su zbog eventualnih izmena Zakona o radu već izlazili na ulice, a zbog njega je na posletku smenjen i ministar privrede u prethodnoj vladi Saša Radulović.
Radna grupa za kreiranje Zakona o radu komunicirala je sa svim „interesnim stranama, osim predstavnika nezaposlenih“, kako bi se napravio reformski okvir za lakše i brže zapošljavanje, smanjenje administrativne procedure i sl. „Novi Zakon o radu neće biti anti-radnički niti će njegovim stupanjem na snagu plate zaposlenima biti automatski smanjene za 10%. Njegov nacrt je gotov i može da uđe u skupštinsku proceduru pošto se članovi Socijalno-ekonomskog saveta Vlade izjasne o njemu“, uveren je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin. Zakon, o čijim se odredbama u javnosti malo zna, izuzev iz suprotstavljenih stavova sindikata, ministarstva i poslodavaca, mogao bi ući u skupštinsku proceduru do kraja ove nedelje.
Kao drugi stub reformskih zakona važni su zakoni o stečaju i privatizaciji, pogotovo ako se uzme u obzir da u Srbiji u ovom trenutku ima 153 javnih preduzeća koja čekaju na restrukturiranje, sa oko 50.000 zaposlenih, prema rečima predsednika Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke Milenka Dželetovića.
O tome da li su i koliko ovi zakoni izmenjeni u odnosu na verzije koje je predlagao bivši ministar Saša Radulović malo se zna izuzev da je sadašnji ministar privrede Dušan Vujović izjavio da su zakoni iz resora njegovog ministarstva spremni za ulazak u zakonsku proceduru.
Iako je nemoguće zaista proceniti višak zaposlenih u javnom sektoru (aktuelni ministar finansija Lazar Krstić je u oktobru izjavio da ih ima oko 140.000), otpuštanja zaposlenih biće neminovna. A privatizacija, dokapitalizacija i efikasnije poslovanje, po najavama čekaju, između ostalih, i preduzeća „Telekom“ i „Elektroprivreda Srbije“, što je spomenuo i premijer Vučić u svom ekspozeu pred Narodnom skupštinom. To je posao koji se dugo najavljuje i jednako dugo odlaže.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.