Dok se u poslednje vreme na kafama sa prijateljima, u redovima u Pošti ili banci, na pijaci i sl, mnogo priča o predstojećoj grejnoj sezoni, u medijima je reč „grejanje“ prošle nedelje pomenuto svega sedam puta.
Najviše pažnje privukao je problem kragujevačkih škola, od kojih zbog neizmirivanja računa za grejanje većini preti blokada računa, a u OŠ „Svetozar Marković” izvršitelji su već popisali deo imovine.
Kragujevac ima 32 škole, 22 osnovne, osam srednjih i dve specijalizovane, a njihov ukupan dug za grejanje je 600 miliona dinara. Ovdašnje škole duguju još oko 94 miliona dinara za struju i više od 21 milion za gas.
Škole međutim nisu jedine koje imaju ove probleme, nedavno smo mogli čitati u novinama i o sudbini jednog korisnika daljinskog grejanja koji je zbog duga od 750.000 dinara ostao bez stana od 62 kvadratna metra.
Ovaj čovek pak uopšte nije plaćao račune, ali šta će biti sa onima koji ih redovno plaćaju i brinu zbog troškova za grejanje koje će imati ove zime?
Iz „Beogradskih elektrana” poručuju da su spremni za 15. oktobar jer je remont, vredan 1.384.000.000 dinara, uspešno završen. Radijatori u više od 300.000 stanova koji su priključeni na njihovu toplovodnu mrežu biće topli od 15. oktobra.
Republički zavod za statistiku je pre neki dan saopštio da je u avgustu cena električne energije, gasa i drugih goriva porasla za 0,2%. I ministar energetike Aleksandar Antić potvrdio je da će struja poskupeti, ali „minimalno“, demantujući pojedine navode da će cena porasti za više od 30%. Mediji pišu da bi to „minimalno“ poskupljenje moglo da iznosi od 10 do 12 odsto.
Potpresednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, inače bivša ministarka energetike, potvrdila je da je Srbija u energetskoj krizi između ostlaog i zbog majskih poplava (zbog kojih ćemo uvoziti električnu energiju), i naglasila da svaki eventualni prekid dovoda ruskog gasa znači da je Srbija kao zemlja ugrožena.
To samo znači da u narednom periodu ne možemo očekivati jeftinije grejanje, a verovatno ni stagniranje njegove cene. Za sada povlastice za struju koristi 93.000 siromašnih ljudi, što je četiri puta manje od predviđenog broja. Međutim, najsiromašniji se žale da u lokalnim samoupravama nisu dovoljno upoznati s tim popustima.
Iz EPS-a objašnjavaju da računi ne moraju da budu na ime energetski ugroženog potrošača – jer te olakšice mogu da dobiju i podstanari. Uslov je da prilože ugovor o zakupu stana, uverenje o boravištu i potvrdu skupštine stanara.
„Svi koji primaju neku vrstu socijalne novčane pomoći i dečjeg dodatka – automatski se kandiduju, znači ne moraju da podnose zahtev. Drugi koji ispunjavaju uslov u pogledu visine dohotka po članu porodice moraju podneti zahtev. Čim podnesu zahtev to se obrađuje u lokalnoj samoupravi i dostavlja nama“, objasnio je direktor „EPS Snabdevanja“ Željko Marković.
Zahtev važi jednu kalendarsku godinu, posle čega mora da se obnovi. Procedura je komplikovana, a većini je najveći problem taksa za podnošenje zahteva koja se plaća od dve do tri hiljade dinara.
A što se tiče građana koji plaćaju punu cenu grejanja, njima će i ove sezone najisplativije biti grejanje na drva i ugalj, iako će i ono poskupeti – i do 5.000 dinara u odnosu na prošlu grejnu sezonu.
Grejanje na struju neće biti isplativo osim ako se TA peći uključuju samo noću, kada je na snazi jeftinija tarifa, što znači da je cena četiri puta niža nego danju.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.