Aktuelni ekonomski rat sa Moskvom iniciran je u Vašingtonu a kosi žrtve u Evropi, koja se još uvek nije oporavila od prethodne krize. Kontraproduktivnost unakrsnih sankcija možda je najvidljivija u Nemačkoj: čvrste privredne veze koje ona ima sa Rusijom daleko prevazilaze najočigledniju ranjivu tačku u energetskom sektoru.
U svom editorijalu, u vezi sa nametnutim ekonomskim embargom Rusiji, brojnim pretplatnicima u svetu nedavno se obratio Gabor Steingart, glavni urednik i izdavač najuticajnijeg ekonomskog lista u Nemačkoj, Handelsblatt, sledećim rečima: „…Dobra vest je da ekonomske sankcije deluju. Loša vest je da one imaju povratni efekat i na nas.“ U samo dve kratke rečenice sublimiran je celokupni smisao ekonomskog rata. A smisao je da čitava priča nema nikakvog smisla kada se u dobre ekonomske odnose umeša visoka politika i kada je ona, zapravo, generator nove svetske ekonomske krize, iako još uvek nije prevaziđena šteta ni one prethodne.
Izgleda da je ovog puta politički ulog i strateško zamešetaljstvo mnogo veće od onoga koje smo već jednom doživeli u vreme Prvog zalivskog rata. Zapravo, ono što se dešava danas u vezi sa ukrajinskom krizom razlikuje se samo u činjenici da Angela Merkel pokušava da u političkim odnosima sa SAD bude „pragmatičnija“ od svog prethodnika Gerharda Šredera. Da podsetimo, kada su Francuska i Nemačka poslednji put odbili da podrže američki energetski san o kontroli celokupnog svetskog tržišta nafte i naftnih derivata kroz oružanu agresiju na Irak, u SAD je pokrenuta sveobuhvatna medijska kampanja protiv kupovine proizvoda koji su dolazili iz ove dve države. Najvatrenije američke „patriote“ su izlivale francusko i nemačko vino i pivo iz boca na ulice ispred svojih restorana, a ni kupovina francuskih i nemačkih automobila nije bila poželjna.
Danas, zarad dobrih partnerskih odnosa sa SAD, Nemačka ugrožava svoje vitalne ekonomske odnose sa Rusijom. Dakle, kao Nemac, kako god da okreneš, nije dobro. Povod za novi uzlet sličnog političkog vokabulara bila je ovogodišnja realizacija referenduma o otcepljenju Krima koja je, međutim, usledila tek nakon podrške Zapada neustavnoj promeni vlasti u Ukrajini. U američkom diskursu, ta predistorija se prenebregava, a NATO se stavlja u ratno stanje pripravnosti, sa obrazloženjem da su ugroženi vitalni američki ekonomski interesi, bez vođenja računa o tome da druge zemlje imaju drugačije interese. Dakle nije bitno što će embargom biti pogođena i EU čije sve brojnije članice jedva preživljavaju, i sastavljaju kraj s krajem usled nepodnošljivih stega spoljnog duga.
Nemačko ogledalo
Prema zvaničnim podacima nemačkog Saveznog ministarstva ekonomije i energije, privredni odnosi između Rusije i Nemačke, koje imaju oko pedesetak potpisanih strateških privrednih ugovora, su dugogodišnji i „najuži“ mogući. Rusija je značajan snabdevač Nemačke u energetskom sektoru: više od jedne trećine svih potreba nemačkog gasa (38,7%) pokriva se iz ruskog uvoza. Naftni derivati zauzimaju 9,3%, ne računajući nedefinisane ali značajne količine koje preko Holandije, gde se najpre dorađuju, ulaze u Nemačku. Takođe je veoma značajan nemački uvoz nemetala kao i ruskog gvožđa i čelika. Međutim, već dve godine, zbog političkih (ne)prilika, privredni bilateralni odnosi dve zemlje trpe sve veći pritisak. Tako je tokom 2013. razmena između dve zemlje pala za čitavih 5%. U prvoj polovini 2014. ukrajinska kriza uticala je da robna razmena zabeleži dodatni pad od 6,3%, pri čemu je nemački izvoz u Rusiju opao za čak 15,5%.
Najavljene ruske ekonomske „protivmere“ zbog uvedenog embarga mogle bi imati nesagledive posledice po nemačku ali i evropsku ekonomiju. Kada govorimo u apsolutnim brojevima: trgovinska razmena dve zemlje u 2013. godini iznosila je 76,5 mlrd. evra što je pad od 5,5% u odnosu na prethodnu godinu. Nemačka iz Rusije uvozi energiju i robu u vrednosti od 40,14 mlrd. evra, dok je njen izvoz iznosio 36,1 mlrd. evra. Direktne nemačke investicije u Rusiji su krajem 2012. zabeležile saldo od 23 mlrd. evra sa čime Nemačka spada u najveće investitore u toj zemlji. Pri tome, oko 6.200 nemačkih firmi pozicionirano je u ovom trenutku u Ruskoj federaciji. Na poziv političara sa Zapada njihovim privrednicima da bojkutuju Rusiju, Putin je imao adekvatan odgovor: „Svim inostranim kompanijama koje zbog embarga napuste Rusiju, biće onemogućen povratak“.
Rusko ogledalo
Zapad vrlo dobro zna da Rusija poseduje ogroman razvojni potencijal. Njeno bogatstvo u sirovinama koje služe za razvoj drugih privrednih sektora, uprkos svemu, osigurava joj sigurnu zaradu i na tržištima van Zapada. Ova zemlja jedan je od najvećih proizvođača energije na svetu ali njena ekonomija zavisi od cena istih na svetskom tržištu koje, uglavnom, kontroliše Zapad. Konstantni pad privrednog rasta zemlje započeo je 2010. kada je BDP pao za 4%. Zatim je 2012. pao na 3,4% da bi 2013. beležio samo 1,3%. Zanimljivo je da je industrijska proizvodnja 2013. u odnosu na prethodnu godinu ostala nepromenjena. Investicije u prvih šest meseci u odnosu na prošlu godinu opale su samo za 1,4% dok je inflacija lani dostigla 6,8%. Istovremeno, Rusija, i pored svega, ima stabilno tržište rada. Kvota nezaposlenih iznosi 5,5%. Analitičari očekuju da će zbog rastućeg obima privrednog rata između Rusije i SAD, kao i Rusije sa EU, tendencija pada privrednog rasta biti nastavljena.
Uvođenje sankcija Rusiji 1. avgusta na sektorskom nivou obuhvatio je embargo na vojnu opremu i Dual-USE-robu za vojnu primenu ali i projekte koji su indirektno u vezi sa energetskim sektorom. Akcenat je, potom, stavljen na finansije odnosno ograničenje izlaska ruskog kapitala na tržišta EU za najveće ruske banke. U Nemačkoj je za kontrolu embarga prema Rusiji nadležan Savezni ured za ekonomiju i kontrolu izvoza koji deluje u okviru Saveznog ministarstva za ekonomiju i energiju. Ruski odgovor usledio je 7. avgusta kada je Rusija zabranila uvoz agrarnih i prehrambenih proizvoda za Zapada u koje spadaju i meso i mesni proizvodi, riba, mleko i mlečni proizvodi, povrće i voće.
Međutim, daleko od toga da su trgovinskim ratom obuhvaćeni samo navedeni proizvodi i privredni sektori. Mnoge nemačke firme zauzele su se iz sopstvenih interesa protiv embarga. O tome se u nemačkim medijima vodi otvorena javna debata. Kupovina novih automobila u Rusiji (ali i izvoz nemačke auto-industrije) već beleži gubitak od čak 22,9% (septembar 2014.) zbog čega je VW grupa nedavno zaustavila svoje proizvodne trake kod svoje ćerke-firme u Rusiji (Kaluga). Što zbog privrednog rata što zbog političkog pritiska, Kaluga je u ovom trenutku izbrisana iz predstojećih poslovnih planova poznatog koncerna.
Nesumnjivo je da se aktuelni ekonomski rat negativno odražava na celokupnu svetsku ekonomiju a ne samo na statistiku o tome ko kome u svemu ovome nanosi veću štetu. Još jednom je dokazano da i najbolja i najuža ekonomska saradnja dve ekonomske velesile uvek zavisi od politike – iz Vašingtona. O čemu onda treba mi da pričamo? Čemu da se nadamo? A dolazi zima.
Milan Vučković, član Mreže za poslovnu podršku (Business Support Network/BSN)
broj 111, oktobar 2014.