Institut za ekonomsku politiku je objavio izveštaj Ričarda Rotštajna koji daje neko objašnjenje kako je nastao svet Majkla Brauna. Ispostavlja se da su taj svet stvorile iste sile koje su izgradile gradove i predgrađa širom zemlje – rasistička urbanistička politika na lokalnom, državnom i nacionalnom nivou. Rotštajnov izveštaj namerno izbegava da govori o paničnom bežanju belaca iz kvartova u kojima su živeli i pripadnici drugih rasa, o zlim pojedincima rasistima i odgovornost stavlja tamo gde joj je i mesto:
„Akcije vlasti, a ne predrasude pojedinaca, su bile odgovorne za to što je segregacija Sent Luisa bila nekada uvrežen i opravdan stav. Tročlani panel sudija Federalnog Osmog okružnog suda za žalbe je 1974. zaključio da je ‘urbanistička segregacija u gradskom delu Sent Luisa bila… u velikoj meri rezultat namerne rasne diskriminacije na tržištu od strane industrije nekretnina i vladinih agencija na federalnom, državnom i lokalnom nivou’.
Slična opažanja tačno opisuju svako veće gradsko područje. U Sent Luisu, Ministarstvo pravde je priznalo ovaj problem, ali ništa povodom toga nije preduzelo. Odluka federalnog suda iz 1980. je uključivala i instrukciju vlastima na državnom, okružnom i gradskom nivou da naprave planove za integrisane škole tako što bi integrisale naselja. Zvaničnici su ignorisali ovaj aspekt odluke, napravivši samo plan za autobuski prevoz koji bi integrisao škole. Nisu napravili nijedan plan protiv segregacije naselja.“
Mnogo toga pomenutog – uskraćivanje ili pružanje skupljih usluga, učlanjivanje ili uskraćivanje mogućnosti na ostvarivanje prava, ograničavanje vlasničkih prava, obaranje cena nekretnina zbog doseljavanja pripadnika drugih rasa – je poznato onima koji dobro poznaju istoriju XX veka. Ovakva politika je uključivala, ali nije bila ograničena samo na hipotekarne zajmove koje je podržavala Federalna agencija za urbanizam ( Federal Housing Authority – FHA) i Odsek za veterane ( Veteran’s Administration – VA):
„Na svom vrhuncu 1943. kada je civilna izgradnja bila ograničena, FHA je finansirala 80 posto svih izgradnji privatnih smeštaja širom zemlje. Tokom posleratnog perioda, taj procenat je pao na jendu trećinu. Čak ni kada podela na manje parcele nije bila potpomognuta avansima od strane FHA, pojedinci koji su kupovali nekretnine su morali da imaju pristup hipotekarnim zajmovima koje su osiguravali HA i VA, tako da su slični standardi opstali i za novu izgradnju. Podele na manje parcele za gradnju širom Sent Luisa su na ovaj način razvijene, uz pomoć FHA koja se unapred obavezivalaa da će pomoći izgradnju, što je rezultiralo politikoč koja je podrazumevaala prodaju nekretnina isključivo belcima.
Politika FHA da pojedina predgrađa čuva samo za belce se nastavila i tokom posleratnog buma na tržištu nekretnina koje je trajalo sve do sredine šezdesetih godina. FHA je 1947. očistila svoj priručnik i uklonila sve rsne reerence ali je još uvek zahtevala ‘kompatibilnost među stanovnicima u susedstvu’ za hipotekarne garancije. ‘Susedstva se sastoje iz druželjubivoh porodica’, dalje objašnjava priručnik FHA ‘… koje generalno pokazuju jaku dopadljivost i stabilnost’. Ovakav, za nijansu sterilisan jezik nije doveo do promene politike i FHA je nastavila da finansira građevince uz otvorenu politiku rasne isključivosti još narednih 15 godina.“
Ujedinjena komisija za građanska pravaa je 1959. zaključila da su samo dva posto zajmova koje je podržala FHA bili odobreni crncima. „Većina kuća“, zaključuje se u izveštaju, „je bila u susedstvima sa crnačkim stanovništvoč na jugu“.
Kada se posmatra crnačka Amerika, segregacija mora uvek da bude shvaćena kao system pljačke. Jednom pošto je velika divljač ograđena, stižu lovci:
„Prema studiji koju je objavila neprofitna organizacija u Sent Luisu, Better Togeter (Bolje je zajedno), skoro četvrtina dohotka Fergusona potiče od sudskih troškova. U nekim od okolnih gradova taj procenat se penje i na pedeset posto. Zavisnost grada od prihoda koji se dobija naplatom kazni za saobraćajne prekršaje povećava pritisak da se ta naplata poveća. Grad Sikamor Hils je postavio saobraćajca opremljenog radarom na svojoj deonici autoputa koja je duga sedamdesetak metara.
Uz policiju, čiji su pripadnici većinom belci, koja se u disproporcionalnoj meri oslanja na prihode od saobraćajnih kazni, crnci su zaustavljani, kažnjavani i hapšeni u broju koji daleko premašuje njihovo učešće u ukupnoj populaciji, navodi izveštaj Pravobranilaštva iz Misurija. Prošle godine, u Fergusonu je 86 posto zaustavljanih, 96 posto pretresanih i 93 posto uhapšenih pripadalo crnačkoj populaciji, uprkos činjenici da su daleko manje šanse statistički da će policija uhvatiti vozače crnce u pravljenju prekršaja (22 posto u odnosu na 34 posto belaca). Ovo pogoršava nejednakost jer crnci koji jedva sastavljaju kraj sa krajem više finansiraju lokalnu upravu nego što to čine relativno dobrostojeći belci.“
I ovo je samo jedan aspekt. Ozbiljno podozrevam da bih čuo svakakve priče ako bih porazgovarao sa nekim od advokata u ovoj oblasti koji se bave pitanjima smeštaja i nekretnina.