/ Vesti / Neracionalno koristimo antibiotike
BiF Analize Čitajte B&F online

Neracionalno koristimo antibiotike

This post has already been read 795 times!

Najnovije istraživanje o rezultatima potrošnje antibiotika u zemljama jugoistočne i istočne Evrope, u poređenju sa potrošnjom lekova u zemljama Evropske unije, pokazalo je da je Srbija nešto iznad proseka u odnosu na ostale zemlje.

Prema uporednim rezultatima, koji su prvi put do sada objavljeni, Srbija sa potrošnjom od 25,6 definisanih dnevnih doza (DDD) na 1.000 stanovnika na dan u 2011. godini u odnosu na ostale zemlje, ima vodeću poziciju u potrošnji antibiotika iz grupe makrolida (19,5% u odnosu na ukupnu potrošnju), koji se koriste za tretiranje infekcija uzrokovanih grampozitivnim bakterijama.

“Istraživanje je pokazalo da ima prostora za racionalniju upotrebu antibiotika, u pogledu smanjenja ukupne potrošnje, kao i pojedinih lekova”, rekla je rukovodilac Nacionalnog centra za informacije o lekovima u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), prof. dr sci. farm Vesela Radonjić. Podsećajući da se u našoj zemlji antibiotici izdaju samo uz lekarski recept, ona je ocenila da je pojačan nadzor nadležnih inspekcijskih službi nad izdavanjem antibiotika uticao na smanjenje potrošnje od 2010. godine.

lekovi

U 2013. u Srbiji je ostvarena potrošnja 27 definisanih dnevnih doza na 1.000 stanovnika na dan, što znači da je svakog dana tokom godine 27 stanovnika od njih 1.000 koristilo neki lek iz grupe antibiotika, a to je više od 4.400.000 kutija. “I pored dobro poznatih faktora koji utiču na izbor i efikasnost primene antibiotske terapije, ovi lekovi se ne koriste racionalno ni kod nas ni u svetu”, upozorila je prof. dr Radonjić.

Ona je objasnila da se najčešće greške u antibiotskoj terapiji javljaju kada se oni propisuju za infekcije mikroorganizmima koji ne reaguju na antibiotike, na primer za viruse, kao i za lečenje povišene telesne temperature nejasnog uzroka, sa neodgovarajućim doziranjem i primenom, bez bakteriološke potvrde infekcije. “Pored toga, greške u terapiji nastaju i kada se pacijenti ne pridržavanju propisanog režima u odnosu na odgovarajuću dozu, vremenski interval i dužinu trajanja lečenja”, rekla je prof. dr Radonjić.

Podsećajući da su antibakterijski lekovi među najvećim otkrićima 20. veka, jer su značajno smanjili stopu obolevanja i smrtnosti od infektivnih bolesti i rizik od infekcije kod invazivnih medicinskih procedura, ona je dodala da “nažalost, izgleda da blagodeti koje smo dobili upotrebom ovih efikasnih lekova neće dugo trajati”.

“Neodgovorna i pogrešna upotreba ovih moćnih lekova koji spasavaju život, dovela je do razvoja rezistencije mnogih mikroorganizama na njih, a rezultat toga je i porast bolničkih infekcija sa smrtnim ishodom”, rekla je naša sagovornica. Ona je istakla da je otpornost bakterija na antibiotike “jedan od najvećih problema sa kojim se suočila medicinska stručna javnost” i da se smatra “da će nas neodgovorna i neracionalna upotreba antibiotika uvesti u veliki problem u milenijumu u koji smo tek ušli”.

“Nažalost, efikasnost antibakterijskih lekova u borbi protiv infekcija značajno je smanjena zbog razvoja rezistencije kod bakterija, što je dovelo do ograničenja u pogledu raspoloživih opcija za terapiju infekcija.” Navodeći da je danas na raspolaganju veliki broj antibakterijskih lekova, koji se među sobom razlikuju po spektru delovanja, neželjenim efektima i ceni, ona je dodala da je potrebno izabrati antibiotik koji će postići optimalnu efikasnost, uz najmanji rizik od mogućih neželjenih efekata i najnižu cenu.

“Pre propisivanja je potrebno razmotriti podatke koji se odnose na mesto, vrstu i stepen jačine infekcije, kao i na uzročnika infekcije”, rekla je dr Radonjić, podsećajući da identifikacija uzročnika i antibiogram sužavaju, odnosno olakšavaju izbor vrste antibiotika. Ona je rekla da je za Srbiju važno što se od 2011. priključila ESAC projektu (European Surveillance of Antimicrobial Consumption) jer je utvrđivanje obima potrošnje antibiotika komponenta nadzora nad antimikrobnom rezistencijom, u cilju racionalizacije upotrebe ove važne grupe lekova.

“Jedinstvena metodologija omogućila je poređenje potrošnje antibiotika u Srbiji sa drugim zemljama i bolje razumevanje naših rezultata”, rekla je dr Radonjić povodom nacionalne Nedelje racionalne upotrebe antibiotika koja se obeležava od 17. do 21. novembra.

Izvor: eKapija, Tanjug

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close