Bespovratna sredstva, odnosno zvanična pomoć Srbiji u periodu od početka 2001. do kraja 2013. iznosila su ukupno 3,7 milijardi evra. Ako se posmatra poslednja decenija, cifra je znatno manja, nešto preko 2,3 milijarde evra, budući da su najveće donacije Srbiji stigle u prvih tri-četiri godine nakon promene režima 2000. Priliv donacija za 2014. neće bitnije promeniti trend, i pored dodatne pomoći koja će stizati od druge polovine godine zbog poplava.
Dakle, prosečno godišnje nam stigne oko 230 miliona evra, što je oko 1,5 procenata ukupne javne potrošnje u Srbiji. Do ove cifre se došlo isključivo na osnovu (oficijelnih) podataka Narodne banke Srbije. U stvari, tolika je bila neto pomoć, jer i naša zemlja pomaže drugima. Dakle, bruto iznos donacija nešto je viši, imajući u vidu da prosečan godišnji odliv sredstava iz zemlje po osnovu donacija iznosi 25 miliona evra u poslednjih sedam godina.
Od donacija treba odvojiti takozvane meke kredite, jer je reč o parama koje se moraju vratiti. Kamate su zaista vrlo niske, ali glavnica se u potpunosti mora servisirati. Meki krediti su u početku bili tek mali deo podrške Srbiji, a poslednjih godina oni čine preko dve trećine sredstava (dok su na Donatorskoj konferenciji jula 2014. oni činili skoro 9/10 dobijenih para).
Bez sumnje, najveći donator Srbije u proteklih četrnaest tranzicionih godina bila je Evropska unija, odnosno njene najveće zemlje. Pored EU, najveći donatori su sedam zapadno-evropskih zemalja (Nemačka, Italija, Švedska, Norveška, Švajcarska, Holandija i Britanija), SAD i Japan. Gro pomoći otišlo je u projekte za reformu državne uprave i pomoć lokalnoj upravi, kao i u poboljšanje transporta i energetike. Znatan deo tih sredstava odlazi nevladinim organizacijama, kao i stranim ekspertima koji nas uče kako da te pare utrošimo i kako da popunimo formulare koji su neophodni da bi se ta pomoć dobila. Inače, jedno od veoma traženih zanimanja, kojima se sve više bave državljani Srbije koji dobro poznaju engleski jezik i složene birokratske procedure EU, jeste popunjavanje aplikacija za projekte koji su neretko svrha sami sebi. Značajan deo tih para vraća se, plaćanjem konsultantskih usluga, u zemlje odakle su došli. Nivo donacija koje dobija Srbija od EU kreće se od 180 do 200 miliona evra (reč je o tzv. IPA fondovima).
Kada je u pitanju donatorska konferencija namenjena onim ugroženim majskim poplavama u Srbiji (održana 16. jula 2014), od blizu milijarde evra sredstava samo su 30 miliona evra nove donacije, 85 miliona evra su prenamenjene ranije date donacije, dok su ostatak krediti, istina, s malim kamatama i povoljnim rokovima otplate.
Radi komparativnog uvida, treba znati da je po osnovu doznaka naših iseljenika i (njihovih) penzija iz inostranstva 2013. u zemlju ušlo nešto preko tri milijarde evra, što je blago veći iznos nego što je prosek prethodnih godina. Dakle, neto bespovratna pomoć iz inostranstva tokom protekle decenije niža je nego godišnji priliv po osnovu doznaka i penzija od rođaka iz inostranstva. Istina, poklonu se u zube ne gleda.
Iz knjige Gorana Nikolića Ekonomija krize, Arhipelag, 2014.