Danas se svuda u svetu, pa i u Srbiji, obeležava Dan svetog Patrika. Slavljenje ovog praznika tradicionalno podrazumeva oblačenje u zelenu garderobu, konzumiranje irske hrane, irskih piva, likera i viskija i odlazak na brojne zabave ili povorke.
Nema konkretnog objašnjenja zašto se baš Dan svetog Patrika slavi širom sveta a ne praznik neke druge zemlje, kao na primer – pad Bastilje.
Majkl Kronin, profesor istorije sa dablinskog ogranka Bostonskog univerziteta, smatra da je ovaj praznik američki izvozni proizvod. Proslava Dana svetog Patrika je naime i ‘zaradila’ popularnost zahvaljujući irskim pridošlicama u ‘obećanoj zemlji’. Njihovo masovno paradiranje u SAD je počelo oko 1800. godine dok u Dablinu, po Kroninovim rečima, takve fešte niste mogli videti u Dablinu pre 1990. godine.
Danas su one međutim rasprostranjene po celom svetu ali nisu uniformne. U svakom mestu u kojem se sveti Patrik slavi u ovu svetkovinu utkani su elementi lokalne istorije. Istoričari kažu da u ovom prazniku sve manje ima elemenata irske istorije. Da bi to ilustrovali magazin Tajm prenosi specifičnosti slavljenja ovog praznika u nekoliko gradova.
Nju Orleans
Ovaj grad je bio odredište mnogih irskih imigranata, tako da je u njemu vrlo rano ustanovljena praksa slavlja Dana svetog Patrika – još 1809. godine. Ono što je neobično je međutim tradicija gađanja hranom biljnog porekla, koja nema nikakve veze sa irskim folklorom. Koreni ove tradicije su u nekadašnjem običaju da tokom katoličkih verskih praznika bogati ljudi sa pokretnih bina bacaju hranu siromašnima. Danas se zato Dan svetog Patrika u Nju Orleansu pretvara u gađanje kupusom, šargarepama, lukom i drugim povrćem.
Montserat
Montserat je šumovito planinsko ostrvo u Karipskom moru, čiji svetloputi stanovnici su većinom irskog porekla. Njegove vlasti priznale su Dan svetog Patrika kao zvanični državni praznik. Praznovanje ovog događaja je svojevrsna fuzija irske, afričke i karipske tradicije, a delom slavi i neuspelu pobunu robova iz 1768. godine. Zbog toga se na današnji dan na ostrvu organizuje “trka za slobodu”, posle koje se obično okupljenima služi zeleno pivo.
Tokio
Prestonica Japana slavi Dan svetog Patrika od 1992. godine. Tokijsku paradu uglavnom organizuju ljudi koji nisu irskog porekla i nemaju nikakve veze sa ovom zemljom. Dakle, Japanci kojima je ova fešta veoma zabavna.
Montreal
Sveti Patrik se u ovom kanadskom gradu slavi veoma dugo, još od sredine 18 veka. Običaj je stigao zajedno sa irskim vojnicima u britanskoj vojsci tokom osvajanja ove zemlje. Istoričari kažu da proslava ovog praznika u Kanadi nema toliko veze sa irskom tradicijom koliko sa održavanjem katoličkog verskog identiteta.
Dripsi, selo u Irskoj
Ovo selo je rekorder po najkraćoj paradi na svetu. Njegovi stanovnici na Dan svetog Patrika marširaju rutom od jednog paba do drugog, tokom koje pređu samo 23,5 metra. To jest, marširali su, dok jedan pab nije zatvoren.
Međunarodna svemirska stanica
Dan svetog Patrika ne slavi se samo širom planete već i van nje. Pa i na svemirskoj stanici u orbiti Zemlje koja je zajednički projekat šest svemirskih agencija: SAD, Rusije, Japana, Kanade, Brazila i Evropske Unije. Irski praznik u svemiru dobio je medijsku pažnju kada je kanadski astronaut Kris Hadfild 2013. godine poneo gore zeleni džemper i leptir mašnu u istoj boji, fotografisao se u svečanom izdanju i poslao na Zemlju snimak sebe kako peva neslužbenu irsku himnu “Deni boj”.
Beograd
Naša prestonica se ove godine prvi put pridružuje svetskim metropolama koje obeležavaju irski nacionalni praznik i to “ozelenjavanjem” Mosta na Adi. Naime, most će večeras biti osvetljen zelenom bojom. Osim toga, verovatno će i pivnice biti pune, kao i Dom omladine, u kojem će biti održan tradicionalni koncert Ortodoks Keltsa.
Za svetog Patrika se inače pretpostavlja da je rođen krajem četvrtog veka, a umro u drugoj polovini petog veka. Poštuje se kao svetac koji je doneo hrišćanstvo u Irsku. Postoji nekoliko legendi vezanih za njegov život od kojih je najzanimljivija ona o zmijama, a koja kaže da ih je sve prognao. Činjenica je da danas u Irskoj nema zmija ali se smatra da se ta legenda koristila kao metafora za nestanak paganskog verovanja.
Glavni simboli ovih manifestacija su irska muzika sa karakterističnim zvukovima gajdi i frula, keltski krstovi, deteline, tradicionalna pića itd. Vrlo je zanimljiva priča o nastanku keltskog krsta. Naime, kako bi sv. Patrik što više hrišcćanstvo približio paganima, a znajucći da oni poštuju Sunce, stavio ga je u okviru krsta, spajajucći tako dve tradicije, i na taj je način nastao danas prepoznatljivi oblik.