Srbiju nije moguće reindustrijalizovati ako taj proces ne predvodi proizvodnja, a nje nema ako se ne obezbedi kvalitetan zanatski kadar. Zato, umesto inflacija diploma bez zanimanja, neophodno je osavremeniti zanatske profile i vratiti im ugled, saglasni su naši sagovornici iz kompanija UNIOR Components i Metalac Grupa, koje iza sebe imaju dugu i uspešnu proizvođačku tradiciju.
„Diplomirao sam na Mašinskom fakultetu, a pre toga sam završio Mašinsko-tehničku školu u Kragujevcu. Kao mašinski tehničar, svake druge nedelje imao sam sedam dana praktične nastave na mašinama koje su se koristile u proizvodnji. Danas, u gradu koji je bio među industrijski najrazvijenijima u bivšoj Jugoslaviji, došli smo do toga da se mašinski tehničari uopšte više ne školuju, a da Politehnička škola jedva uspeva da za radnička zanimanja oformi dva odeljenja godišnje“, komentariše Ljubinko Mijailović, generalni direktor kragujevačke kompanije UNIOR Components poziciju proizvodnih zanimanja u situaciji kada se uveliko govori o reindustrijalizaciji Srbije kao prioritetnom razvojnom cilju.
Preduzeće na čijem je čelu i koje od 2005. posluje u sastavu slovenačke UNIOR Grupe, preko 150 godina se bavi proizvodnjom specijalizovanih alata za različite industrije. Danas su to prevashodno automobilska, avio, vojna i industrija poljoprivredne mehanizacije, a preduzeće izvozi u više od 20 zemalja. Zapošljava pretežno kadrove iz mašinske struke, ali najviše problema ima sa deficitom kvalifikovane radne snage kakvu srednje stručne škole više ne obrazuju. „Nedostaju nam operateri mašinske obrade za upravljanje numeričkim, odnosno CNC mašinama, kao i zavarivači. Ovi profili se školuju, ali nastavni programi ne obezbeđuju dovoljno praktičnih znaja i kompetencije koje bi pratile tehnološke promene u proizvodnji. Najveći problem je nedostatak termoobrađivača materijala ili kalioničara, jer taj profil već skoro dve decenije ne obrazuje nijedna škola u Srbiji “, ističe Mijailović.
Ljubinko Mijailović
Ista situacija je u Gornjem Milanovcu, gde je preduzeće Metalac Grupa pre 55 godina započelo proizvodnju u metalskoj industriji i, kako se ističe na korporativnom sajtu, „imalo boju plavog radničkog mantila“. Pored nadaleko čuvenog emajliranog posuđa, ova kompanija proizvodi inox i granitne sudopere, sve vrste bojlera, kartonsku amabalažu i preslikače za posuđe i izvozi u 25 zemalja na svim kontinentima. „Prevashodno su nam potrebni kadrovi mašinskih i elektro struka, ali i kadrovi grafičke struke. Kod nas u proizvodnji postoje specifična zanimanja, kao što su potapači i limari-preseri, za koje i ne postoje odgovarajući programi srednjih škola“, kaže Aleksandar Marković, izvršni direktor za proizvodnju i IT Metalac Grupe, koji je i član Saveta za srednje stručno obrazovanje. „Problem deficita ovih zanimanja na tržištu je kompleksan, ali prvi razlog je nefleksibilnost i sporost školskog sistema u odnosu na tržišne promene. Navešću primer iz Gornjeg Milanovca. Takovo, nekadašnji gigant prehrambene industrije, od kako je privatizovano pre desetak godina rapidno smanjuje broj zaposlenih, a Tehnička škola na prehrambenom smeru i dalje obrazuje kadrove koji bez dodatne obuke nemaju gde da se zaposle. Istovremeno, u gradu posluje više veoma uspešnih prizvođača raznih vrsta ambalaže i potreba za kadrom tog profila zaista postoji, kao i inicijativa Kluba privrede da se uvede jedno odeljenje grafičkog smera. Da bi se to sprovelo u delo potrebne su godine, a do tada se snalazimo kako možemo“.
Praksa, praksa, praksa…
Nadležni za obrzovni sistem krenuli su u izmenu nomenklature zanimanja koja se nije menjala dve decenije, ali ni sadašnje promene ne prate adekvatno razvoj tehnologije, ocenjuje Jelena Veličković, nadležna za ljudske reusurse u preduzeću UNIOR Components. „Zato smo pre par godina u saradnji sa Politehničkom školom uveli smer Operater mašinske obrade kao ogledno odeljenje, jer je obrada na CNC mašinama budućnost. Učenici koji upisuju taj smer kod nas obavljaju praktičnu nastavu, zajedno sa profesorima pratimo njihov razvoj, a najbolje zapošljavamo. Veoma smo zainteresovani da se predviđeni obim praktične nastave u nastavnim programima poveća, jer naše iskustvo pokazuje da je to presudno za brže uključivanje novozaposlenih u proizvodnju“.
Aleksandar Marković
Praksa, praksa, praksa, decidiran je i Aleksandar Marković, koji smatra da bi nemački dualni sistem bio veoma koristan model za reformisanje srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji, i da bi zato poslodavci trebalo više da budu uključeni u kreiranje obrazovnih profila. „Izuzetno podržavam objedinjavanje više sličnih profila u jedan obrazovni profil, jer to povećava atraktivnost zanimanja i pruža veću mogućnost zapošljavanja zanatlije. Ali čak i u zanatsko- tehničkim profilima koji su uvedeni ove godine uz podršku GIZ-a, predviđeno je suviše teorijske nastave. Mnogo je bolje da se nastavnim programom potenciraju praktične veštine koje će učenicima biti od koristi u budućem poslu. To će, sigurno, pre privući mlade ljude da upisuju ovakve smerove“.
Naši sagovornici su saglasni da bi preduzećima bilo isplativije da ulažu u buduće kadrove kroz praktično obučavanje učenika od samog početka njihovog obrazovanja, nego da sprovode dodatne interne obuke za novozaposlene. „Jedva uspevamo da dođemo do deficitarnih profila, iako zapošljavamo mlade i iz drugih krajeva Srbije, i zato smo spremni da finasiramo i stipendije i ulažemo u druge modele saradnje sa školama kako bismo taj problem rešili“, naglašava Ljubinko Mijailović. „Ovako, prvo moramo da prekvalifikujemo radnika da bi uopšte bio sposoban da radi u delatnosti za koju je primljen, a potom nam treba od tri do pet godina specijalističe obuke da bi on zaista mogao kvalitetno da obavlja svoj posao. Za to vreme isplaćujemo mu platu koju objektivno ne zarađuje, a povrh toga, iz proizvodnje moramo da povučemo i mentora koji ga za to vreme obučava. To je sa stanovišta isplativosti potpuno neracinalno, ali šta drugo da radimo kada profili koji nam trebaju ili se uopšte ne obrazuju, ili se ne obrazuju na odgovarajući način. Na primer, tražili smo ogledno odeljenje koje bi spojilo tehničku obradu i zavarivanje, jer su to srodne struke i takvi, ujedinjeni profili bi bili daleko bolje rešenje i za škole i za preduzeća“.
Majstor sa velikim M
Troškovi internih obuka novozaposlenih u Matalcu kroz opšte, a potom i specijalističke edukacije u najboljem slučaju su ekvivalentni bruto plati novozaposlenog, ali i značajno veći kada je reč o prekvalifikacijama za usko specilaističke struke kao što su alatničari, potvrđuje i Aleksandar Marković. On napominje da od nedostatka sluha za realnost ne boluju samo škole, već i lokalne samouprave, koje bi trebalo da aktivnije podržavaju brže promene u obrazovnoj politici. „Takođe, lokalne vlasti bi u saradjni sa lokalnim zajednicama iz inostranstva, ili bar kroz posete sličnim školama u drugim zemljama, mogle da obzebede edukaciju za nastavnike, jer moj utisak je da se nivo znanja i stručnosti nastavnog kadra ne zanavlja tržišnom brzinom“.
Isti utisak deli Ljubinko Mijailović, koji dodaje da je gubitak za sve, a najviše za mlade ljude, ako država nastavi da vodi takvu obrazovnu politiku koja će više voditi računa o čuvanju nastavničkih radnih mesta, nego o činjenici da se iz godine u godinu obrazuju profili koji nikome ne trebaju. „Naš sadašnji većinski vlasnik, UNIOR Gupa, suočavala se sa istim problemom u Sloveniji pre desetak godina. Sada su uspostavili bolju saradnju sa školama i mnogo organizovanije to rade, ali pre toga je bilo neophodno da država prepozna probleme i izvrši pritisak na obrazovni sistem da upisnu politiku i nastavne programe prilagodi realnosti“.
Prema mišljenju Aleksandra Markovića, država ne može da pravi dugoročno održivu razvojnu staretgiju koja se zasniva na forsiranju različitih menadžerskih profila, do čijih diploma se lako i brzo dolazi. „Takvog kadra na tržištu imate u izobilju, a to su praktično ljudi sa diplomom, ali bez zanimanja. Ako svojoj zemlji želimo dobro, onda proizvodnja treba da predvodi razvoj, a to nije moguće bez kvalitetnog zanatskog kadra. Moramo ponovo reč majstor pisati sa velikim M. Mislim da je GIZ-ov projekat reforme zanatskih profila dobar put ka tom cilju i da će ga sve prave proizvodne firme podržati“.
Tekst je iz specijalnog priloga „Modernizacija zanata u saradnji sa preduzećima: Brže do posla“