Švedska, čiji su predstavnici pozvani da privrednicima u Srbiji predstave prednosti Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP) – najvećeg trgovinskog sporazuma u istoriji, koji bi trebalo da ukloni barijere u poslovanju između SAD i Evrope – je jedan od najsnažnijih i retkih zdušnih podržavalaca ovog sporazuma, koji je podelio Evropu, a ima svoje kritičare i na drugoj strani Atlantika.
Sporazum, koji je evropska komesarka za trgovinu i švedska političarka Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmström), nazvala najosporavanijim akronimom ikada, izaziva apokaliptične strahove u javnosti: njegovi protivnici tvrde da će izazvati slom fracuske kulture, dovesti do toga da nemačko tržište bude preplavljeno hlorom tretiranih pilića, (kakve jedu Amerikanci) i pretvoriti britansku zdravstvenu službu, koja ionako nije na visokim granama, u klon Obaminog Medikera, krajnje skromne verzije evropskog shvatanja zdravstvenog osiguranja. Nasuprot tome, zagovornici slobodne trgovine tvrde da će proizvodnja evropskih proizvođača kola biti više nego udvostručena, da će američki gradovi zasuti ponudama evropske firme da grade njihove puteve i škole, i da će evropski kontinent biti zapljusnut novim mogućnostima zapošljavanja.
EU je vodeći svetski trgovac u robama i uslugama i glavni trgovinski partner više od 100 zemalja u svetu. U 2012. je vrednost roba kojim je EU trgovala sa svetom je bio 3.481 milijardi evra a obim komercijalnih usluga 1.157 milijardi evra. Uprkos tome, Evropa je tržište u opadanju, čija uloga u svetu bledi i koji očajnički traži spoljni impuls koji bi joj obezbedio rast. Koliko god se plašila agresivnosti američkih kompanija, Evropa na TTIP gleda i kao na dogovor kojim bi se uspostavili važni standardi u poslovanju koji bi onda naterali i Kinu, koja nadire pre svega na evropsko tržište, da te standarde poštuje, rekla je Malmstrem u decembru, pred svoju prvu posetu Vašingtonu, u ulozi komesarke.
O čemu zapravo govorimo?
O TTIP se pregovara već 18 meseci, bez značajnog napretka. Američkoj strani se žuri da zaključi sporazum do kraja Obaminog mandata, a Malmstrem, kaže da bi joj bilo drago da do 2015. budu postavljene osnove sporazuma, ali da na raspolaganju ima ceo svoj mandat koji traje pet godina. Glavna runda pregovora je skoncentrisana na period od februara do jula ove godine, a posle osam rundi pregovora, brojni protivnici sporazuma – predstavnici udruženja potrošača, grupa za zaštitu životne sredine i pojedinaca smatraju da su u prednosti nad zagovornicima sporazuma, između ostalog i zahvaljujući tome što su još u decembru prikupili milion potpisa protiv njegovog sklapanja. Glavni strahovi ovih grupa, koje svojim pisanjem podržava i veći deo evropskih medija, je da će sporazum ugroziti evropske standarde privatnosti, sigurnosti hrane i ekološke standarde.
Zvanično, sporazum treba da obezbedi uklanjanje svih nepotrebnih prepreka u međusobnom poslovanju dve izuzetno snažne ekonomije: prema podacima iz studije ”Uklanjanje prepreka transatlantskoj trgovini”, prognozira se da bi evropska privreda mogla da ostvari dobit od 119 milijardi evra godišnje –što je ekvivalentno dodatnih 545 evra po četvoročlanoj porodici u Evropskoj uniji. Sa druge strane, američka privreda bi ostvarila dobit od 95 milijardi evra godišnje, odnosno 655 evra po američkoj porodici. Cena koju za to treba platiti, argumentuju zastupnici, je minorna i sastoji se u uklanjanju carina, nepotrebnih zakonskih odredbi, ograničenja investicija i drugih prepreka koji stoje na putu evropskim i američkim kompanijama da olakšaju međusobna ulaganja u privredu. Efekti sporazuma odrediće ekonomske ishode preko 800 miliona ljudi uključujući i građane Srbije, bez obzira na to da li će zemlja u doglednom periodu postati članica EU. Udeo trgovine sa Evropskom unijom trenutno čini 64,3% od ukupne trgovine Srbije.
Svako sa svakim u zavadi
Zasebne kalkulacije o prednostima TTIP na evropske zemlje snažno variraju – najčešće se smatra da će ekonomski najsnažnije evropske zemlje od njega imati koristi a da će evropski jug, postati još veća ekonomska periferija nego što je to bio. U jednoj studiji mladog istraživača Instituta za globalni razvoj i životnu sredinu, Tafts univerziteta, Džeronima Kapalda, piše da bi primena sporazuma mogla uticati na dalje razbijanje Evrope i da bi TTIP na duži rok mogao dovesti do pada društvenog proizvoda, prihoda stanovništva i zaposlenosti i dovesti do povećanja finansijske nestabilnosti i smanjenja udela rada u BDP. On daje i značajnu rezervu u vezi sa svojim razmatranjima – o sporazumu o kojem se razgovara iza zatvorenih vrata zna se suviše malo pojedinosti da bi se o njemu donosili kvalifikovani zaključci.
I u snažnim zemljama kakva je Nemačka i Švedska, o Francuskoj da ne govorimo, postoje izvesne nedoumice, o posledicama sporazuma.
U promotivnom spotu AmChama u Švedskoj u korist TTIP, švedska ministarka za trgovinu Eva Bjurling i predstavnici švedske industrije i sindikata pozitivno govore o ovom sporazumu.
„Švedska je supersila kada je reč o trgovinskoj politici“ rekla je Bjurling članica desno orijentisane švedske vlade, medijima ističući da ova zemlja ima viši izvoz po glavi stanovnika od bilo koje druge nacije. Ona kaže da je Švedska posebno zainteresovana da pogura TTIP kada je reč o telekomunikacijama, finansijskim uslugama i javnim nabavkama. „Mi smo najotvorenija svetska ekonomija i potpuno smo zavisni od slobodne trgovine“, rekao je novinarima predsednik švedske konfederacije sindikata koja obuhvata uglavnom plave okovratnike, Karl-Peter Torvaldson. Većina švedskih sindikalnih udruženja podržava TTIP, za razliku od njihovih kolega širom Evrope koji mu se protive, između ostalog i zbog toga što veruju da će sporazum stvoriti još veći pritisak na smanjivanje nadnica.
Za Nemačku, koja takođe očekuje da će značajno profitirati od TTIP, ali i za mnoge druge evropske članice je najsporniji mehanizam zaštite investicija i rešavanje sporova između investitora i države (ISDS). Evropska komisija je polovinom januara objavila rezultate održanih onlajn konsultacija povodom uključivanja ISDS u tekst sporazuma o TTIP u kojoj je pristiglo 150 hiljada komentara različitih aktera (građana, predstavnika kompanija, akademske zajednice, konsultantskih kuća, vladinih institucija, nevladinih organizacija i drugih), među kojima su najbrojniji oni iz Velike Britanije, Austrije i Nemačke (79,2% ukupno pristiglih odgovora).
Primedbe reflektuju ne samo nepoverenje prema ISDS za koji se u evropskoj štampi spekulisalo da bi mogao dati veću moć američkim korporacijama u odnosu na zakone koje važe u evropskim državama, već i prema samom sporazumu. Markus Krajevski, profesor prava na Fridrih Aleksandar Univerzitetu Erlangen – u Nirnbergu, nedavno je na evropskom debatnom forumu „Social Europe“ objavio tekst u kojem tvrdi da ISDS daje prednost stranom investitoru nad domaćom jurisdikcijom, te da SAD i EU, kada je reč o zaštiti investitora unutar TTIP, moraju iznova krenuti u pregovore vodeći računa o zaštiti stranih i domaćih investitora od naglih zakonskih promena, ali da istovremeno kompanije moraju da se povinuju domaćim zakonima i ponašaju u skladu sa legitimnim javnim interesima.
Šta da radi treći?
Ako su SAD i EU prvi i drugi član slagalice, postavlja se pitanje, a šta će biti sa trećim zemljama izvan ovog sporazuma. Na ovo pitanje su svoj odgovor dala dva nemačka instituta Ifo Institute iz Minhena i Institut za primenjene ekonomske studije (IAW) iz Tibingena. U studiji urađenoj za potrebe nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, istraživači instituta konstatuju da će s jedne strane veći obim trgovine između SAD i EU povećati potražnju za robom i uslugama u trećim zemljama, ali da se ne može isključiti mogućnost da TTIP skrene trgovinske tokove od trećih zemalja.
Mikroekonomske analize pokazuju male negativne efekte na realne prihode za 42 % do 80 % trećih zemalja. Čak i ako troškovi trgovine trećih zemalja padnu pod dejstvom TTIP, oni će biti smanjeni za 3% do 40% . Kumulativni gubici po prosperitet ovih zemalja u periodu od 10-12 godina će iznositi manje od 1% dohotka po glavi stanovnika. Kada se to stavi naspram godišnjih stopa rasta tih ekonomija od 3% do 4% negativni efekti su minorni. Analitičari navode i da bi SAD i EU trebalo trećim zemljama da pomognu u lakšem plasmanu roba na njihova tržišta i jačanju mehanizma STO u zaštiti malih zemalja, i da ne smeju podizati protekcionistički zid prema njima, što međutim, nije nimalo isključeno.
Piše: Tanja Jakobi