Klirinški dolar, nekada izuzetno popularna valuta obračuna dugova i potraživanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, naročito u bivšoj Jugoslaviji, pala je u zaborav. U sećanju je imaju samo centralne banke nekadašnjih republika SFRJ, koje i danas beleže naplate potraživanja po osnovu nekadašnjih klirinških sporazuma između Jugoslavije i drugih država. Knjiže se i dugovi, ali im otplata nije dogovorena. Svi ti iznosi su, međutim, gledano u odnosu na ukupni javni dug naše i susednih država – zanemarljivo mali.
Kada u spoljnotrgovinskoj razmeni roba prelazi državne granice, a novac ne, govori se o klirinškom načinu plaćanja. Klirinški sporazum, praktično, predstavlja ugovor o spoljnotrgovinskim odnosima između dve ili više zemalja, koje imaju devizna ograničenja. Svoje obaveze u međusobnom kupovanju i plaćanju robe i usluga, umesto u valuti zemlje izvoznice, dužnici uplaćuju u domaćoj valuti, a obaveze likvidiraju prebijanjem uzajamnih potraživanja i dugovanja. Tako dužnici iz obe zemlje podmiruju obaveze uplatama u svojim nacionalnim valutama i to na zbirni klirinški račun u svojoj zemlji, koji se po pravilu nalazi pri centralnoj banci. Poverioci, pak, potraživanja naplaćuju u svojim zemljama i u svojoj nacionalnoj valuti.
Vrednost ovih transakcija uvek se knjiži u obračunskoj valuti, koja mora da bude konvertibilna. U nekadašnjoj Jugoslaviji, u kojoj se često pribegavalo ovakvom načinu trgovanja, najčešće su korišćeni „klirinški dolar“ i „klirinška marka“. Obračunski dolar ne mora uvek da bude jednak vrednosti „pravog“ dolara, što najbolje znaju bivše jugoslovenske republike koje i danas otplaćuju, ali i naplaćuju, dugove po osnovu nekadašnjih klirinških sporazuma SFRJ sa drugim državama. A, sve „po ključu“ određenom kroz sporazume o sukcesiji imovine bivše zajedničke države.
Interesanto je da zemlje sukcesori više potražuju, nego što duguju na ime ovih sporazuma. Razlog za to je što je Jugoslavija u periodu primene klirinških sporazuma, zaključivanih zbog nekonvertibilnosti nacionalnih valuta, u Rusiju i zemlje istočne Evrope više izvozila, nego što je iz njih uvozila.
(Ne)uspešni pregovori
Srbija danas, tako, knjiži potraživanja od tri zemlje: Albanije, Egipta i Mongolije. Od njih samo Albanija trenutno namiruje svoje dugove prema Srbiji, u ukupnom iznosu od 8,5 miliona dolara. Sa Egiptom i Mongolijom pregovori o naplati duga nisu urodili plodom.
U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da je potraživanje oko četiri miliona (4.079.479,04) klirinških dolara od Egipta podeljeno između država sukcesora. Srbiji je pripalo nešto manje od 1,5 miliona (1.459.050,16) klirinških dolara. “Do pregovora, u kojima bi se utvrdio paritet prema američkom dolaru i način naplate potraživanja, nije došlo zbog poznatih okolnosti u Egiptu“, ističu u NBS.
Kada je reč o Mongoliji, prema podeli potražnog salda u iznosu od oko šest miliona (5.997.174,11) klirinških dolara, Srbiji je pripalo oko dva miliona (2.144.925,30). Države sukcesori više puta su se obraćale Državnoj banci i Ministarstvu finansija Mongolije sa inicijativom da se multilateralno dogovori podela klirinškog potražnog salda i paritet klirinškog dolara, nakon čega bi se u bilateralnim pregovorima utvrdio modalitet za naplatu pripadajućeg dela potraživanja, ali mongolska strana do sada nije odgovorila na zahteve bivših jugoslovenskih republika.
Od Albanije je SFRJ ukupno potraživala nešto manje od 24 miliona (23.846.384,28) klirinških dolara. Republici Srbiji pripalo je oko 8,5 miliona klirinških dolara. Primenom dogovorenog pariteta 1 klirinški dolar = 1 američki dolar, iznos je preračunat u 8.528.802,42 konvertibilnih dolara, a albanska strana redovno servisira obaveze, koje ističu krajem marta 2016. godine.
Sa Ruskom Federacijom nekadašnja jugoslovenska država imala je veliku spoljnotrgovinsku razmenu u okviru klirinških sporazuma, pa ne čudi što je saldo na računima, po raspadu države, bio čak oko 1,3 milijarde (1.291.951.838,77) klirinških dolara. Toliko je SFRJ potraživala od Rusije. Srbiji je, po ključu, pripao iznos od oko 462 miliona klirinških dolara.
Ruska strana je dug prema Srbiji u celosti izmirila, ali po drugačijem paritetu u odnosu na potraživanja koja je Srbija imala od Albanije. Ovde je jedan obračunski dolar vredeo gotovo upola manje od konvertibilnog – utvrđen je paritet od 0,625 „pravih“ američkih dolara za jedan klirinški dolar. Tako je Srbija dug naplatila u ukupnom iznosu 288.796.454 dolara. Isti paritet primenjen je i za sve ostale bivše republike. Više od polovine naplaćenog novca vratio se upravo – Rusiji, i to na ime plaćanja nagomilanih dugova Srbije za ruski gas.
Bilo je i klirinških potraživanja koja su „složno otpisana“. Prema navodima iz Ministarstva finansija Srbije, sve nekadašnje članice SFRJ otpisale su klirinški dug prema Alžiru, Gvineji i Indiji.
„Zbog male vrednosti ili zastarelosti potraživanja, kao i visokih troškova u slučaju pokretanja sudskog spora, prema Alžiru, Gvineji i Indiji, države sukcesori postigle su dogovor o njihovom otpisu“, navode u Ministarstvu finansija.
Ključ za deobu
Kada je reč o dugovima bivše SFRJ, ima ih samo prema nekadašnjoj Čehoslovačkoj Republici. Međutim, ovdašnje države nisu uspele da se dogovore kojoj pripada koliki deo ovih obaveza.
„Knjigovodstveno stanje na Likvidacionom klirinškom računu ČSFR/SFRJ iznosi 85.970.743,82 klirinških dolara u korist bivše Čehoslovačke Republike“, objašnjavaju u NBS. „S obzirom da države sukcesori bivše SFRJ nisu postigle konsenzus o podeli dugovnog salda na navedenom računu, ovo pitanje ostalo je otvoreno. Međutim, i pored navoda češke i slovačke strane da nisu u potpunosti izvršile deobni bilans potražnog salda bivše ČSFR, Republika Srbija je pokazala interes da bilateralno reguliše svoj deo duga“.
Salda na likvidacionim klirinškim računima bivše SFRJ predstavljala su, inače, nealocirane državne dugove i potraživanja, a podela između država sukcesora regulisana je Sporazumom o pitanjima sukcesije od 29. juna 2001, koji je stupio na snagu juna 2004. godine. Ovim sporazumom je predviđena sledeća procentualna podela: Bosni i Hercegovini pripada 15,5 odsto, Hrvatskoj 23 odsto, Makedoniji 7,5 odsto, Sloveniji 16 odsto, a Saveznoj Republici Jugoslaviji 38 odsto nealociranih prava I obaveza.
„Na deo koji se odnosi na Saveznu Republiku Jugoslaviju (kasnije Državna zajednica Srbija i Crna Gora, tj. Republika Srbija i Crna Gora), primenjuju se odredbe Sporazuma o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza između Republike Srbije i Republike Crne Gore, potpisanog 10. jula 2006, prema kome je ključ za podelu nealociranih finansijskih prava i obaveza utvrđen u srazmeri 94,12 odsto za Republiku Srbiju i 5,88 odsto za Crnu Goru“, objašnjavaju u Ministarstvu finansija.
Lakši promet
„Pod klirinškim načinom plaćanja podrazumeva se regulisanje odnosa između dve ili više zemalja kod kojih strane učesnice svoje obaveze, u međusobnom prometu robe i usluga, umesto u valuti zemlje izvoznice izvršavaju u domaćoj valuti, tako da se obaveze regulišu prebijanjem uzajamnih potraživanja i dugovanja. Ovakav način plaćanja ustanovljava se prvenstveno radi lakšeg prometa robe i usluga, a na ovaj način planiraju se devizni prilivi i odlivi u transakcijama sa pojedinim zemljama sa kojima je ovo plaćanje ustanovljeno“, ističu u Narodnoj banci Srbije.
Daniela Ilić
broj 117, maj 2015.