Ole Hansen, šef sektora Strategija roba u Sakso Banci (Saxo Bank), u svojoj najnovijoj analizi povezuje pad cena na tržištu berzanskih roba u poslednje dve nedelje sa rastom dolara, smanjenjem rizika od propasti Grčke i nuklearnim dogovorom sa Iranom. Kinesko tržište kapitala se stabilizovalo, što je obezbedilo potporu ceni industrijskih metala, ali su gubici nastali na drugoj strani. To naročito važi za sirovu naftu, koja je negativno reagovala na vest o tome da je konačno postignut nuklearni sporazum sa Iranom, što je otvorilo još jedan izvor ponude na tržištu na kome je ponuda već prekomerna.
Cene plemenitih metala padaju već četvrtu nedelju zaredom jer je dolar rastao, a pažnja tržišta se usmerila na SAD, uz obnovljene spekulacije o tome kada će se povećati kamatne stope. Cene akcija su doživele rast koji je potpomognut dogovorom o rešavanju grčke krize.
Kakao i kafa arabika su dva izuzetka tokom inače negativne nedelje. Zabrinutost za uslove gajenja u Gani, koja je drugi proizvođač kakaa na svetu, je podigla cenu ove sirovine, a naznake da će brazilska proizvodnja biti niža od očekivane podigli su cenu kafe, iako je očuvan trend pada cene ove sirovine, koji se odvija od početka godine.
Maratonski pregovori između Irana i „šestorke“ su okončani prošlog ponedeljka i najavljeno je sklapanje sporazuma. Kada ga budu usvojili UN i vlade zemalja učesnica u pregovorima, ovim sporazumom bi trebalo da bude rešen spor oko iranskog nuklearnog programa koji traje već dvanaest godina. Iako uživa veliku podršku američkog predsednika Baraka Obame, koji je rekao da bi izostanak dogovora povećao opasnost od rata u regionu, ovaj sporazum će sada morati da dobije podršku Kongresa. Predsednik Obama je najavio veto na bilo koji potez ovog zakonodavnog tela koji bi sprečio sprovođenje dogovora.
Na tržištu nafte mesecima traju spekulacije o tome kako bi ovakav dogovor mogao uticati na tržište koje se već suočava sa povećanom ponudom iz Saudijske Arabije i Iraka, kao i sa znatnom i stabilnom proizvodnjom nafte iz škriljaca u SAD. Početna reakcija je bila prodaja sirove nafte WTI do pada cene na psihološku granicu od 50 USD/barelu, ali je saznanje da se efekti povećane ponude iz Irana neće osetiti do početka sledeće godine stabilizovalo cenu.
Hansen veruje da je malo verovatno da će Saudijska Arabija i Irak, koji sada ostvaruju rekordnu proizvodnju, smanjiti količine kako bi stvorili prostor za iransku naftu kada ona bude ušla na tržište, najverovatnije tokom prvog kvartala 2016. godine. Umesto toga, obe zemlje će se nadati da će stalno povećanje tražnje biti dovoljno da bi se otvorio taj prostor, kao i da se spreči nastanak krize prekomerne ponude. Tome treba dodati i očekivanje da bi se proizvodnja iz škriljaca u SAD znatno smanjila ukoliko bi se cena nafte stabilizovala ispod 60 USD/ barelu, za čiju isplativost je potrebna visoka cena nafte.
Teheran je odlučan u tome da se vrati na drugu poziciju među najvećim proizvođačima, posle Saudijske Arabije, što bi moglo da ponovo izazove rivalstvo među članicama Opeka, naročito ako osnovni pokazatelji na tržištu nafte u tom trenutku ne budu ukazivali na potrebu za povećanom ponudom.
Nedavno povećanje broja američkih naftnih bušotina izazvalo je čuđenje s obzirom na poruku koju ovaj potez šalje tržištu, smatra Hansen i dodaje da se, uprkos značajno nižoj ceni tokom prošle godine, poslednjih nekoliko meseci cena stabilizovala na oko USD 60 za barel WTI nafte što je bilo dovoljno visoko da se pokrene mali preporod.
Ovo nas učvršćuje u uverenju da cena nafte u SAD na nivou od ili iznad USD 60 za barel podržava proizvodnju i nakon najnovijeg pada cene od oko USD 10 po barelu, sada po Hansenu ostaje pitanje na kom nivou će se osetiti uticaj na američku proizvodnju. Pored dogovora sa Iranom dodatni pritisak na cenu bio je i izveštaj o nedeljnim zalihama nafte u SAD koji je uprkos ukupnom smanjenju pokazao iznenađujući porast zaliha u Kušingu (Cushing), Oklahoma, čvorištu za isporuku WTI terminske nafte kojom se trguje u Njujorku.
Ako se ovaj trend održi do kraja meseca, to bi po mišljenju analitičara Sakso Banke bilo prvi put u poslednjih pet godina da su zalihe u Kušingu uvećane u julu, što bi moglo dodatno da poveća pritisak na američko tržište na kojem su zalihe još uvek 100 miliona barela iznad dugoročnih proseka. Sada po njemu postoji rizik da bi cena nafte mogla da doživi značajan pad, iako se uticaj uključivanjem iranske nafte neće osetiti do naredne godine. Fokus na uništavanju ponude među američkim proizvođačima bi na kraju mogao da pomogne oporavku cene. Dakle, iako iz Sakso Banke ne isključuju mogućnost da u skorijem periodu cena WTI sirove nafte kratkoročno padne ispod granice od USD 45 za barel, i dalje ostaju pri mišljenju da će najverovatnije cena tokom ovog kvartala ostati u rasponu od USD 50-55 za barel.