Kampanji „Letujmo u Srbiji“ trebalo je da prethodi akcija sanacije domaćih jezera, koja su u velikom broju zagađena otpadnim vodama. Problem koji je još veći od plivanja u mutnim jezerima je taj što u nekim delovima zemlje ova voda služi za – piće.
Vlada Srbije nalazi se usred zahuktale kampanje za podsticanje domaćeg turizma, a u zemlji bez mora, ali sa više od 110 jezera logično je pretpostaviti da ona budu jedan od oslonaca željenog turističkog rasta. Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji u 2012. godini, međutim, upućuje na drugačiji zaključak, budući da kvalitet nijednog od ispitivanih jezera nije ocenjen sa “odličan” ali je zato učešće indikatora “loš” dostiglo 33 odsto. Na ključni razlog lošeg stanja jezera i akumulacija upućuje podatak da se u Srbiji prečišćava samo devet odsto komunalnih otpadnih voda, a ostalo se izliva u reke ili jezera.
Plivanje u ovim “septičkim jamama” svakako da izaziva nelagodu, ali još je gore saznanje da se neke od ovih akumulacija koriste za – snabdevanje stanovništva vodom za piće. Institut za javno zdravlje Batut je 2013. objavio da su od 287 basena u Srbiji, iz kojih se voda ispumpava za preradu i prosleđivanje u česme, samo 92 bila ispravna. Tada Užičani nisu imali vodu za piće zbog zagađenja u jezeru Vrutci, sa kojeg se njihov vodovod snabdeva, a analiza je pokazala da je od 99 mernih mesta širom zemlje na 38 utvrđeno prisustvo teških metala.
Revitalizacija u Vojvodini
Srbija ima manje prirodnih jezera od veštačkih, koja su uglavnom pravljena kako bi se obezbedilo snabdevanje vodom, posebno u krajevima koji nisu pored velikih reka, objašnjava Marko Ivetić, šef Katedre za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo na Građevinskom fakultetu. Voda iz akumulacije se može koristiti za piće uz upotrebu savremenih tehnologija, i uz daleko manje troškove. „Svakako bi nam se više isplatilo da bolje zaštitimo jezera od ulivanja otpadnih voda, nego da ulažemo veliki novac u njihovo prečišćavanje”, uveren je Ivetić i dodaje da je situacija u Vojvodini lošija nego u ostatku zemlje, što pokazuje i primer veoma rđavog stanja Palićkog i Ludaškog jezera.
Ova i prethodna fotografija su sa Ludaškog jezera
Do odumiranja jezera, najjednostavnije rečeno, dolazi usled gomilanja organskih ostataka koji razgrađuju bakterije i troše kiseonik neophodan za život u jezeru, što se u više navrata dešavalo sa Palićkim jezerom. Za njehovu i sanaciju Ludaškog jezera, nemačka razvojna banka KfW će u narednim godinama obezbediti šest miliona evra bespovratne pomoći, a razloge objašnjava Mišel Roman, hidrolog koji je već četiri godine angažovan na ovom projektu kao konsultant Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. „Naš fokus je na revitalizaciji Ludaškog jezera, čiji su flora i fauna od međunarodnog značaja. Da bismo u tome uspeli, moramo prvo da saniramo Palićko jezero, koje se preliva u pliće, Ludaško, i zagađuje ga. Dakle, moramo otkloniti izvor zagađenja“.
Naš sagovornik dodaje da, uprkos upotrebi najsavremenijeg prečišćivača u Srbiji koji je u poslednjih nekoliko godina značajno poboljšao kvalitet vode Palićkog jezera, ona i dalje nije pogodna za kupanje, niti za razvoj ambicioznijih turističkih planova. „Najveći zagađivač bile su fekalne vode, a taj problem je na Paliću star bar 150 godina. Međutim, sa puštanjem prečišćavača u rad 2009. godine on je otklonjen i sada nam je najveća briga naselje Palić sa 7.500 stanovnika koji nisu priključeni na prečišćavač. Za sanaciju njihovih otpadnih voda (nestaje) nedostaje četiri kilometra cevi i crpna stanica, kao i kanalizaciona mreža koju bi trebalo da uspostavimo za dve do tri godine uz pomoć KfW-a“.
Roman objašnjava da će pozitivan efekat rada prečistača i izgradnje kanalizacione mreže dodatno povećati i biomanipulacija. Naime, u Palićkom jezeru 96 odsto ribljeg fonda čini babuška, odnosno Srebrni karaš, koji onemogućava razvoj biljaka i zooplanktona neophodnih za postojanje zdravog ekosistema. Smanjenje broja ovih riba doprinelo bi pročišćenju jezera. “Ove godine imali smo jedno veliko iznenađenje – ptice su se masovno vraćale i pravile gnezda u drugom, razdvojenom sektoru jezera, gde se voda značajno izbistrila. One su lovile babuške i smanjile njihov broj. Dakle, jezero ima sposobnost samolečenja, a čovek u tome može da mu pomogne, ili bar da ne odmaže”, ističe naš sagovornik i dodaje da je na Paliću, kao i u ostatku Vojvodine, pored nerešenog problema kanalizacije najveći zagađivač poljoprivredna delatnost. Zato će oko ovih jezera biti napravljen zeleni zaštitni pojas od oko 20 metara, a kada se kvalitet vode, za dve do tri godine popravi, na čemu angažovano radi i lokalna samouprava, Roman očekuje da će Palić opet biti glavna turistička atrakcija na severu Srbije.
Pogrešna ulaganja
Osim fekalne i kišne kanalizacije, jezera u Srbiji prljaju i zagađene pritoke, a nešto ređe industrijski otpad i ribnjaci, kaže profesor Ivetić. Manje učešće industrije u zagađivanju nije rezulat visoke ekološke svesti, već činjenice da je prestanak rada velikog broja fabrika „ozdravio“ mnoge reke. Ivetić podseća da je reka Drina u blizini Viskoze u Loznici svojevremeno bila crna nizvodno od ispusta otpadne vode, a Lepenica je toliko menjala boju da su Kragujevčani na osnovu nje zaključivali u koju boju se tog dana farbaju kola u Zastavi.
Prljave reke doprinose zagađenju jezera ali nisu jedini problem. “Mnogo je jezera u koja je nekada ulagano, građeni su hoteli, infrastruktura, a zatim su ostavljena da propadnu. Ne moramo ići do Palića da bismo se u to uverili, imamo primer i u okolini Beograda – Trešnju. Ovo nekada popularno izletište, slavno po sceni iz Maratonaca u kojoj Jelisaveta Seka Sablić pliva u jezeru, danas je prepušteno zaboravu. Na kvalitet vode u jezeru najviše utiče potok koji prolazi kroz obližnje naselje, koje nema rešenu kanalizaciju. Uz malo dobre volje stanje jezera bi se moglo značajno popraviti za oko pet godina. Treba srediti zaštitni pojas oko jezera i korišćenjem prirodnih tehnologija prečišćavati potok i ostale povremene tokove koji u njega donose fekalne vode i otpad. Na ta ulaganja, koja treba da obezbedi država, ne treba gledati kao na trošak, jer je u pitanju civilizacijska tekovina. Kao što se u gradu plaća odvođenje i prečišćavanje vode u sklopu komunalnih usluga, tako bi i stanovnici ovog naselja trebalo da plaćaju uslugu prečišćavanja svojih otpadnih voda”, kaže Ivetić. Prema njegovoj slobodnoj proceni, najveći jednokratni ulog u uređenje okoline i prečišćavanje voda koje se ulivaju u Trešnju bi iznosio 10 do 15 miliona dinara. Dakle, 33 puta manje nego što će država izdvojiti za vaučere za letovanje ove godine, umesto da ulaže u ovakva, dugoročna rešenja.
Potok koji se uliva u Trešnju
Veliki turistički potencijal u Srbiji bi, prema rečima sagovornika B&F-a, mogla da imaju Drinska jezera, Gružansko jezero kod Kragujevca, Ćelije kod Kruševca, Srebrno jezero… No, ne treba zaboraviti da je najvažnija funkcija akumulacija obezbeđivanje pijaće vode, koja postaje sve ređi resurs. Toga su mnogi u svetu svesni, dok se mi i dalje ponašamo kao da će pijaće vode uvek biti u izobilju, upozorava Marko Ivetić.
Ada Ciganlija među čistijim jezerima
Oba sagovornika B&F-a ističu Savsko jezero kao jedan od dobrih primera brige o kvalitetu vode. Ada Ciganlija ima konstantno visok procenat uzoraka koji pokazuju ispravnost vode. Jezero je izgrađeno radi vodosnabdevanja u slučaju da dođe do iznenadnog velikog zagađanja Save, međutim već decenijama služi kao glavno prestoničko kupalište. “U jezero se ne uliva nepročišćena fekalna voda, a druge organske materije se prečišćavaju na prirodan način – pomoću vegetacije. Još jedan prirodni mehanizam koji pomaže u čišćenju Ade je sunce, koje ultraljubičastim zračenjem dosta doprinosi dezinfikovanju u letnjem periodu. Proces dezinfekcije pomoću ultraljubičastog zračenja se, inače, koristi u prečišćavanju vode i u vodovodima i u svemirskim stanicama”, objašnjava profesor Marko Ivetić. “Možda kupačima ponekad smetaju travke, ali njihovo postojanje je veoma pozitivno. Radimo na tome da i Palić jednog dana dobije ekosistem kakav ima Ada”, kaže nemački hidrolog Mišel Roman.
broj 118/119, jul/avgust 2015.