U Srbiji su najtraženije gotovo iste profesije kao i na razvijenim tržištima, a porast interesovanja stranih investitora za ulaganja u proizvodnju, kao i dalji rast IT i drugih usluga, naročito za strane klijente, nastaviće se u narednih desetak godina. Za to vreme Srbija treba da razvija potencijale koji će joj omogućiti da od destinacije sa kvalitetnim kadrovima i niskim troškovima preraste u privredu sa dugoročnim šansama za napredak na globalnom tržištu, ističe Aleksandar Hangimana, generalni direktor ManpowerGroup za Srbiju.
Uprkos razlikama u ekonomskom razvoju, u Srbiji su najtraženiji gotovo isti kadrovi kao i na tržištima SAD i zapadne Evrope. Pored IT stručnjaka i inženjera različitih profila, najviše ponuda za posao je u oblasti finansija, računovodstva, prodaje i usluga, ističe Aleksandar Hangimana, generalni direktor ManpowerGroup za Srbiju, američke kompanije za posredovanje u privremenom i stalnom zapošljavanju koja je prisutna u više od 80 zemalja širom sveta. U odnosu na 2008. godinu, kada je kompanija počela da radi u Srbiji u uslovima eskalirajuće svetske krize, od 2012. je primetan pomak na tržištu radne snage. „Otvaranje mnogobrojnih fabrika širom zemlje u proteklih nekoliko godina podstaklo je masovnije zapošljavanje viskokvalifikovanih, ali i operativnih kadrova u proizvodnim pogonima, a posebno je ohrabrujuće što se nova radna mesta otvaraju u manjim sredinama, gde industrija nije radila godinama, pa i decenijama“.
Pozitivan trend primetan je i u IT industriji, dodaje Hangimana, a kao najznačajniji IT centri pozicionirali su se Novi Sad, Beograd i u poslednje vreme Niš, u kojima se beleži i rast novoosnovanih IT start-up kompanija. Stručnjaci iz IT delatnosti su i najdeficitarniji na nivou cele Srbije, što je uslovilo da se kompanije za njih nadmeću nudeći što povoljnije uslove i dodatne stimulacije, kao i programe za stipendiranje talentovanih studenata i srednjoškolaca.
Kada je reč o regionalnim specifičnostima u pogledu zapošljavanja, po broju otvorenih radnih mesta izdvajaju se Kragujevac, Subotica, Inđija, Šimanovci, ali i Niš, Leskovac, Smederevo… „Najtraženiji profili su kadrovi sa osnovnom i srednjom stručnom spremom, ali i visokoobrazovani kadar sa iskustvom u određenim specifičnim oblastima poslovanja. Značajno raste interesovanje za stručnjacima kao što su rukovodioci proizvodnje, inženjeri i menadžeri kvaliteta, održavanja, bezbednosti i zdravlja na radu, a posebno za programerima različitih profila“, napominje Hangimana, dodajući da prema njihovom iskustvu, „najveći rast zapošljavanja beleže velike kompanije koje imaju centralno definisanu strategiju za razvoj na domaćem tržištu i podršku lokalnih vlasti za implementaciju projekta“.
Rast privremenog zapošljavanja
Na pitanje da li kretanja na tržištu radne snage ukazuju na bilo kakve promene nakon izmena Zakona o radu u julu prošle godine, naš sagovornik ocenjuje da su one poslodavcima omogućile određenu fleksibilnost prilikom zapošljavanja, ali da efekti mogu biti vidljiviji tek za tri i više godina. „Međutim, ne treba zaboraviti da je najveći uzrok za visoku nezaposlenost u Srbiji nezavidna ekonomska situacija koja traje jako dugo, pa, stoga, i najbolji zakon o radu može minimalno da utiče na rast zapošljavanja, ali je, svakako, dobro da za to postoji dobar zakonski okvir“.
Na domaćem tržištu i dalje preovlađuje zapošljavanje po osnovu Ugovora o radu, na određeno ili neodređeno vreme, ali je primetna sve veća potreba kompanija za privremenim zapošljavanjem određenih kadrova. Razlog je, objašnjava naš sagovornik, u vrlo dinamičnom tržištu, što ima za posledicu i česte promene u zahtevima klijenata, pa time i u poslovnim planovima kompanija. Privremeno angažovanje dodatne radne snage u periodima povećanog obima posla, sa druge strane, otvara šasnu mladim ljudima, koji su tek završili školovanje, da steknu neophodno radno iskustvo, naglašava Hangimana.
Suprotno preovlađujućem stavu u domaćoj javnosti da retko koje preduzeće želi da zaposli početnike, naš sagovornik ističe da se mnogi njihovi klijenti sve češće operdeljuju za mlade kadrove sa malo ili bez ikakvog radnog iskustva, jer je kompanijama lakše da njihov profesionalni razvoj od početka usklade sa koroprativnom kulturom i načinom poslovanja. Slika koja se stiče u javnosti da za početnike nema interesovanja proizilazi iz činjenice da je najveća potražnja, ipak, za pozicijama koje, osim odgovarajućeg obrazovanja, zahtevaju i relevantno radno iskustvo, smatra Hangimana.
Klijenti ManpowerGroup u Srbiji su većinom inostrane, velike kompanije, „ali nam se sve češće obraćaju i domaća preduzeća koja traže kvalitetan kadar kroz naš proces selekcije. Između njih i stranih komapnija nema uočljivih razlika u pogledu traženih profila, ali je primetno da su domaće kompanije sve više zainteresovane za kadrove koji imaju iskustva u multinacionalnim sistemima. To ukazuje da domaća preduzeća nastoje da primene znanja koja su se potvrdila na globalnom tržištu“, ocenjuje naš sagovornik.
Šta interesuje strane investitore
S obzirom da i kompanija ManpowerGroup posluje globalno, angažovana je i na zapošljavanju ovdašnjih kadrova u inostranstvu. Hangimana navodi da u poslednjih dve godine raste interesovanje za srpske kadrove u kompanijama koje posluju u zemljama Bliskog Istoka, posebno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu i Kataru. Poslodavci iz ovih zemalja najviše su zainteresovani za inženjere građevine, mašinstva, arhitekture, kao i za stručna lica iz oblasti zdravstva, kao što su lekari, stomatolozi i medicinski tehničari. Kada je u pitanju Evropa, najveća potražnja vlada za IT profilima i mašinskim inženjerima, naročito u skandinavskim državama, ali i u Češkoj, Malti i drugim zemljama.
„Geografska lokacija Srbije, dostupna radna snaga i kvalitet rada samo su neki od razloga koji su atraktivni inostranim kompanijama. Nisu retki primeri kompanija koje su svoje fabrike preselile iz drugih evropskih zemalja u Srbiju, pa čak i iz Kine i drugih regiona, te da nakon otpočinjanja poslovanja dodatno šire svoje pogone. Iako je jedan od razloga smanjenje troškova, naše iskustvo pokazuje da su strani poslodavci zadovoljni kvalitetom kadrova“, ističe Hangimana. Na pitanje kako komentariše primedbe stranih i domaćih poslodavaca u javnosti da im je jedan od najvećih problema upravo nedostatak kvalifikovane radne snage, naš sagovornik objašnjava da se to, pre svega, odnosi na manji broj radnih mesta koja zahtevaju usko specijalizovana znanja. Neodostatak odgovarajućih profila je uočljiv i u pojedinim industrijama koje već dug period beleže značajniji „odliv mozgova“ ili su se urušile tokom dugogodišnje tranzicije, pa gotovo i da nije bilo fabrika u kojima su mogli da se obučavaju kadrovi koji su sada deficitarni.
Globalna istraživanja pokazuju da zaposlenost najviše raste na Tajvanu i u Indiji, a na tržištima koja su nam bliže u Turskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Zemlje zapadne Evrope i dalje beleže stagnaciju, a najviše otpuštanja se evidentira u Italiji. U uslovima globalizacije promene na svetskom nivou se neminovno reflektuju i na mala tržišta poput našeg, ali je, zato, u veoma turbulentnim uslovima moguće predvideti buduća kretanja u potražnji za kadrovima na osnovu iskustava zemalja koje su već prošle slične razvojne faze, poput Češke, Slolovačke i drugih.
Hangimana, stoga, predviđa dalji rast interesovanja investitora za Srbiju i otvaranje novih fabrika u automobilskoj i kooperatntskoj, ali i drugim proizvodnim delatnostima, u kojima je domaće tržište, zajedno sa Bugarskom i Makedonijom, najkonkurentnije u Evropi, a očekuje i dalji rast IT sektora i usluga, posebno onih za strane klijente. Konkuretske prednosti Srbije, poput jeftine radne snage, naročito u proizvodnji, najverovatnije će potrajati narednih desetak godina, ali dugoročnije gledano, neka druga tržišta će postati povoljnija za investitore. Zato je neophodno da Srbija identifikuje i razvija one potencijale koji će joj omogućiti dugoročan napradak i konkurentnost na globalnom tržištu, zaključuje Hangimana.
broj 118/119, jul/avgust 2015.