Osnovna karakteristika novog Zakona o privrednim komorama je da će od 01. januara 2017. godine članstvo u Prvirednoj komori Srbije i plaćanje članarine biti obavezno. Visinu članarine određuje Skupština Privredne komore Srbije, vodeći računa o ekonomskoj snazi i interesima privrednika.
Zakonska materija je regulisana po ugledu na austrijski komorski sistem. Najznačajnije novine koje predviđa Zakon su:
– obavezno članstvo privrednih subjekata u Privrednoj komori Srbije, čime se napušta sistem dobrovoljnog članstva koji je važio od 01. januara 2013. godine;
– određivanje visine članarine u konsultacijama sa privrednim komorama autonomnih pokrajina, čime se po prvi put uzimaju u obzir interesi članova i regionalnih privrednih komora;
– uvođenje ugovorne privredne komore kao novog vida udruživanja privrednih subjekata. Ugovornu privrednu komoru mogu osnovati najmanje 100 privrednih subjekata u cilju ostvarivanja zajedničkog poslovnog interesa na određenoj teritoriji ili u određenoj privrednoj grani;
– uvođenje termina granskih udruženja, koji raniji Zakon nije poznavao;
– detaljno je regulisano pitanje stranih privrednih komora i njihovog statusa;
posebna glava je posvećenа odnosima Privredne komore Srbije sa Narodnom Skupštinom, Vladom, organima državne uprave i tako dalje.
U Zakonu se naročito ističe da Privredna komora Srbije pruža podršku privredi u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz postupka pristupanja Evropskoj Uniji i procesa harmonizacije domaćih propisa sa propisima Evropske Unije.
Mišljenja povodom donetog Zakona su podeljena. Određene organizacije poput Delegacije nemačke privrede u Srbiji i Privredne komore Austrije pružile su snažnu podršku u pogledu donošenja ovog Zakona, smatrajući da se istim uspostavlja reprezentativnost Privredne komore Srbije i obezbeđuje efikasno funkcionisanje komorskog sistema kao zastupnika interesa srpske privrede. Savet stranih investitora i Američka privredna komora su, međutim, izrazile nezadovoljstvo, ističući da je uvođenje obaveznog članstva suprotno principu dobrovoljnosti u poslovanju.
Naime, pored toga što obaveza plaćanja članarine predstavlja novi teret privrednicima, Srbija bi iz ovog razloga potencijalno mogla da nazaduje na listi Svetske banke o uslovima poslovanja. Način udruživanja u privredne komore ne predstavlja preovlađujući faktor za pozicioniranje zemalja na prethodno navedenoj listi, što se može videti na primeru Austrije koja je dobro pozicionirana iako predviđa obavezni komorski sistem ali je neophodno imati u vidu da se Austrija, kao visoko razvijena zemlja, ne susreće sa problemom dovođenja stranih investitora.
U slučaju Srbije, uvođenje obaveznog članstva bi potencijalno moglo dovesti do obeshrabrivanja ili odbijanja istih. Dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja i nepreciziran iznos obavezne članarine, pa se postavlja pitanje da li će nametnuta članarina biti opravdana boljim i proaktivnijim angažmanom Privredne Komore Srbije prema svojim članovima a posebno stranim investitorima. Članstvo će,svakako, očekivati da za svoj novac i nametnutu obavezu plaćanja dobije uslugu koju imaju privredna duštva u zemljama kao što su Austrija i Nemačka.
Ovo se naročito odnosi na strane investitore koji su naučili na visok stepen profesionalnosti i efikasnosti svojih komora i biće im teško objasniti ukoliko komorski sistem u Srbiji ne bude funkcionisao na isti ili sličan način. Kakve bi konkretno posledice mogle da nastupe, ostaje da se vidi u praksi.
Milica Stojanović, JPM Janković Popović Mitić