Nekoliko hiljada dinara legne na račun na svakih sedam do deset dana. I tako mesecima unazad. Radnici „Mostogradnje“ još se nisu dokopali ni septembarskih zarada. U svojoj muci, nažalost, nisu usamljeni. Tačan broj radnika koji skoro uzaludno odlazi na posao u Srbiji niko ne zna, ali je mnogo procena. Prema jednoj, njih oko 400.000 platu ne prima redovno. Druga kaže da na račune skoro 50.000 radnika poslodavac ne šalje ni dinar. Zvanična statistika ih je prebrojala tačno 38.300, ali ona nikad nije potpuno precizna.
Baš kao i tačan broj, tako se razlikuju i procene ko je „škrtiji“ gazda – država ili privatnik.
„Mesecima unazad plate ne primaju zaposleni u ciglani „Naša sloga“ u Kovinu, u „Mostogradnji“, i još niz firmi“, objašnjava Saša Toralković iz Sindikata radnika građevinarstva. „Tokom prethodnih godina situacija se raščistila. Privatne firme nisu toliki problem, ali jesu državne i preduzeća u restrukturiranju. Građevinarstvo je preživelo cunami, naročito visokogradnja. U problemu je i industrija građevinskog materijala, jer je domaća tražnja mala.“
Unija poslodavaca napominje da zarade ne plaćaju firme u blokadi, a takvih je lane bilo 55.000. Samo prošle godine 2.000 preduzeća je oglasilo stečaj, a i takvima su zarade poslednja briga.
„Oko 10% platu ne isplaćuje, jer su nesavesni i treba ih oštro kažnjavati. Poreska uprava kontroliše uplatu poreza i doprinosa, ali nema bazu podataka o redovnosti isplate zarada. Inspekcija rada obavlja kontrolu samo na osnovu prijava ili tokom kontrole, tako da podaci nisu sveobuhvatni i procenjuje se da oko 50.000 zaposlenih ne prima platu“, napominju u Uniji.
U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata veruju da je datum isplate krajnja neizvesnost za 400.000 radnika u Srbiji. Problem je najveći, kažu, u privatnom sektoru i javnim komunalnim delatnostima
„Za razliku od javnih preduzeća koja zarade primaju u dan, u privatnom sektoru zarade kasne po nekoliko meseci. Najgora situacija je u tekstilnoj, prerađivačkoj industriji, saobraćaju, trgovini i medijima“, smatra Ranka Savić, predsednik ASNS.
Kako navodi, država ima preciznu evidenciju firmi koje ne uplaćuju poreze i doprinose, jer je zainteresovana za punjenje budžeta.
„Nema evidencije o onima koji ne isplaćuju zarade. To je odnos države prema zaposlenim građanima. Ključni razlog neisplate zarada je nelikvidnost privrede i u manjem procentu se radi o nesavesnim poslodavcima. Rešenje bi bilo promena zakona i uvođenje krivične odgovornosti poslodavca, zatvaranje preduzeća koja tri meseca ne isplate zarade i stavljanje na „stub srama“ svih firmi koje ne isplaćuju zarade“, kaže Savić.
Unija poslodavaca: To je nedopustivo
Po pitanju neplaćanja svojih zaposlenih, među poslodavcima nema mnogo solidarnosti.
„Unija poslodavaca se apsolutno ne slaže sa tim da se nekom ne plaća plata i borimo se protiv toga“, kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije. „Taj ko ne plaća plate je problem i na tržištu. Njegovi troškovi su značajno manji. Neredovne zarade su izraženije kod državnih, firmi u restrukturiranju, nego u realnom sektoru. U razvijenim zemljama je neisplaćivanje plata nezamisliva stvar. Država mora nešto da učini. Ali je posebno pitanje ako država duguje firmi, pa ona zato ne plaća plate i poreze i doprinose.“
Poražavajuća činjenica je da je radnicima skoro nemoguće da se izbore za zarađene plate. Jedini način je da pravdu potraže pred sudom, ali je i to „mač sa dve oštrice“. Neretko, sam radnik, i kada dobije spor, mora da plati sudske troškove jer sud ne može da se naplati od poslodavca u blokadi.
„Ovo je postalo nepodnošljivo. Država je neefikasna. To je i etički problem. Država bi morala da bude oštrija. Može takvim poslodavcima da oduzima dozvole za rad. Da se otvori sajt na kojem bi objavljivali imena nesavesnih poslodavaca. Trpimo i nadamo se da će biti bolje, a to je zato što smo kolektivističko društvo i nismo skloni promenama. Nezamislivo je u svetu da vas neko angažuje, a da vam ne plati. Navikli smo da nam neko drugi rešava problem“, smatra Živka Pržulj, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Izvor: Novosti